Јасна Поповић која је на друштвеним мрежама покренула причу о спорном чланку о „позитивним“ јаничарима у уџбенику историје за 7. разред основних школа у Србији говори за Видовдан о томе како је потребно пробудити савест народа, те да не треба губити наду јер се увек нешто може променити.
| Иако се просечном читаоцу може учинити да је ово извод из неког квазиисторијског текста објављеног одмах поред текстова о Адаму као Србину или аутохтоности хиљадугодишње бошњачке нације, ово је нажалост цитат из уџбеника Историје за седми разред основне школе (БИГЗ, школство, 2019) који се користи у српском образовном систему. Уџбеника из кога би требало да учи моје дете. Из кога уче сви, или велики број српске деце у узрасту у коме су њихове далеке претке одводили, заувек отимали из родитељског дома и претварали у послушне машине за убијање свог народа. Данас је „тренд“ да млади Срби прихвате да је то било „cool”, да је, замислите, Данак у крви био прилика за напредак!
А ко уводи такве трендове у српски образовни систем? Ко је оваквој историјској истини научио госпође Александру Петровић, Весну Лучић и Перунику Петровић, које су аутори овог уџбеника? Ко су ове госпође? Који научни резултати су их квалификовали за нешто тако важно као што је писање уџбеника који ће формирати националну свест будућих генерација? Ко је, ако је уопште ико, проверио тачност навода у овом уџбенику? Знате ли да на крају ове лекције стоји питање: „Наведите позитивне и негативне стране Данка у крви.“ Замислите, у злочину који превазилази људски ум, деца од 13 година би требало да виде нешто добро, позитивно! Пошто живимо у време када се из школске лектире тенденциозно избацују националне теме и замењују Харијем Потером и сличним садржајима, борба против митова у српској историји и књижевности, на којима се градио слободарски дух, у време када смо окружени онима који упорно измишљају своје митове, јер су премлади да би их имали – онда није чудо што, рецимо, 21. октобар у школама више не почиње Великим школским часом и што је филм састављен од аутентичних исповести преживеле деце из система јасеновачких логора „Завештање“ остао готово незапажен док је један други филм, хрватски, прихваћен као коначно решење те стравичне историје српског страдања. |
Све је почело овим Фејсбук статусом, који је постао виралан за кратко време.
Како сте уопште сазнали за овај чланак у уџбенику историје?
Јасна Поповић: Спорна лекција налази се у уџбенику мог сина, Историја за 7. разред основне школе, издавач БИГЗ школство. Помажем му увек да издвоји шта је важно. Овог пута смо одустали при првом ишчитавању лекције.
Каква је била Ваша прва реакција?
Јасна Поповић: Прва реакција? Била сам љута. Више бесна…Желела са да вичем на сав глас. Фотографисала сам све, уџбеник, импресум ЦИП, и страницу на којој пише да је Данак у крви пружао могућност за напредовање, као и генијално питање на крају: „Наведите позотивне и негативне стране Данка у крви“.
То Вас је навело да напишете текст?
Јасна Поповић: Написала сам прво ФБ статус који је изазвао велико интересовање мојих пријатеља. Срећом по српску децу, заинтересовао се и Александар Лазић, уредник портала СТАЊЕ СТВАРИ, и тако је све почело. Мало сам проширила своју објаву и она је постала чланак на поменутом порталу. Охрабрује чињеница да се овај чланак не само читао него и делио вртоглавом брзином. Велика, огромна већина људи која је дошла у контакт са њим није остала равнодушна. Мој циљ је био да се чује, да пробуди свест, и успели смо! Изгледа да Срби ипак неће „дочекивати Хитлера са заставицама и цвећем“, колико год се глобалисти и аутшовнисти трудили!
Шта мислите шта је узрок тог популарисања конвертитства?
Јасна Поповић: Основни циљ оваквог формирања свести је угасити национални понос у Србима који живи од Немањића и Душановог царства и узроковао је слом Отманског и Хабзбуршког царства. Да се послужим мало измењеним речима Владике Његоша, Срби не љубе ланце! Не бих се бавила онима који су ме напали и оптужили да ово радим „да бих умањила и негирала злочине и спречила прелазак српских ђака на нејединствени европски уџбеник“ јер су они све о себи рекли бранећи најужаснији злочин који човек може да осмисли – отимање деце која се претварарају у убице, отимају из националног корпуса и враћају да убијају своје сународнике. Али, желим да Вам кажем да светом крстаре, по конгресима Слависта, неки врли стручњаци кој мењају историју из корена. За њих су Андрић и Његош геноцидни, а Срби су због своје склоности ка геноциду заслужили све што им се десило до набијања на колац и Данка у крви. Видите, поводом тога се ови који бране турско становиште нису огласили.
