“Нека Пољска буде Пољска!”
То је прије четири десетљећа био позив америчких конзервативаца кад је покрет Солидарност радничког вође Лецха Wалесе настао у лучком граду Гдањску како би захтијевао слободу од комунистичког сустава који је након Другог свјетског рата Пољској наметнуо Совјетски Савез.
Десетљеће касније, Пољска се ослободила совјетског блока и Варшавског уговора те се касније придружила Еуропској унији НАТО-у.
Питање које се данас намеће такођер се односи на питања пољског идентитета и неовисности.
Конкретно, може ли Пољска бити Пољска — и још увијек остати у ЕУ?
Посљедњих година, владајућа странка Право и правда ревидирала је своје владине структуре. Правосуђе је подређено, стављено под већи средишњи наѕор и контролу, а такођер је успостављено стеговно вијеће овлаштено да суце разријеши њихових дужности.
Такве акције, каже ЕУ комисија у Бруxеллесу, крши темељни ЕУ закон, који се примјењује на све државе чланице и има примат над националним законима.
Бруxеллес жели укидање вијећа.
Штовише, у питањима као што су хомосексуалност, побачај и медији, пољска је влада заузела ставове који су досљеднији њиховој католичкој традицији него друштвеној агенди секуларизиране Еуропе.
Исто вриједи и за Мађарску премијера Виктора Орбана. Пољска и Мађарска изопћене су као “нелибералне демокрације”.
На скупу који је бројио десетак тисућа грађана у Будимпешти у суботу, Орбан је рекао својим присташама да Wасхингтон, ЕУ у Бруxеллесу и милијардер Георге Сорос користе свој новац, медија и мреже како би на парламентарним изборима у травњу сљедеће године на власт довели мађарску љевичарску опорбу.
“Али оно што је важно”, рекао је пркосни Орбан, “није оно што желе они у Бруxеллесу, Wасхингтону и медијима, који су диригирани из иноземства. Мађари су ти који ће одлучивати о својој властитој судбини.”
“Наша је снага у нашем јединству… Ми вјерујемо у исте вриједности: обитељ, нација и снажна и неовисна Мађарска.”
Нека Мађарска буде Мађарска.
У овом друштвено-културно-моралном сукобу унутар ЕУ, оутсајдер Владимир Путин стаје на страну традиционалиста и националиста у земљама у којима кршћанство још увијек држи примат над секуларизмом.
Овог викенда Москва је објавила исјечке жестоког Путиновог напада на будни Запад на прошлотједном скупу клуба за расправу Валдаи у Сочију:
“Изненађени смо због ствари које се догађају у земљама које се сматрају предводницама напретка”, рекао је Путин. “Борба за једнакошћу и против дискриминације претвара се у агресивни догматизам на границама апсурдности.”
“Противљење расизму је нужна и племенита ствар, али нова ‘култура аболиције’ претвара се у ‘обрнуту дискриминацију’… Овдје у Русији апсолутну већину наших грађана не занима каква је боја коже особе.”
“Људи који се усуде рећи да мушкарци и жене још увијек постоје као биолошка чињеница готово су изопћени… а да не спомињемо једноставно монструозну чињенуцу да се данас дјецу од малих ногу учи да дјечак лако може постати дјевојчица и обрнуто.”
“Назовимо то правим именом: То једноставно граничи са злочинима против човјечности под заставом напретка.”
У сукобу између Пољске и ЕУ, њемачка канцеларка Ангела Меркел позвала је на рјешење прихватљиво за обје стране, умјесто да се упуштају у битку која ће једну страну оставити побједничком, а другу отуђеном.
А опет, Пољској се данас пријети економским санкцијама, укључујући могуће ускраћивање годишњих ЕУ средстава и новца који се издваја за земље ЕУ-а за борбу против ЦОВИД-19 пандемије.
Као одговор на те пријетње, пољски премијер Матеусз Мораwиецки оптужује ЕУ да “уцјењује” Пољску и држи “пиштољ на нашој глави”.
“Ако од Еуропе желите направити супердржаву без нација”, рекао је Мораwиецки, “прво стекните сугласност свих еуропских земаља и друштава за то.”
Чланство у ЕУ је популарно у Пољској, а влада није пријетила изласком, “Полеxитом”, налик “Бреxиту” за који су британски торијевци гласали 2016. и касније га провели.
Ипак, Бруxеллес страхује да би успјешно пркошење Пољске њезиним захтјевима могло навести друге земље ЕУ-а да постављају захтјеве, чиме би се велики пројект стварања еуропске супердржаве, Једне Еуропе чијим би се земљама чланицама признала ограничена права слична онима у 50 држава америчке Уније, могао урушити и распасти.
Националне владе добивају од чланства у ЕУ не само предности отворених тржишта, слободне трговине и путовања из једне земљу у другу, већ такођер, за нације попут Пољске и других у источној и јужној Еуропи, годишњи пријенос богатства из ЕУ-а.
Стисак који ЕУ има над својим чланицама је новац. Бруxеллес може ускратити средства која се годишње преносе Пољској, као и средства изгласана за борбу против ЦОВИД-19 пандемије, што заједно чини добар дио Пољског БДП-а.
Питања које постављају бунтовни Пољаци темељне су природе: Што има предност, кад долази до сукоба, пољски устав и пољски закони или закони Еуропске уније?
Чини се како је сукоб неизбјежан, а Пољаци ће у коначници морати одлучити хоће ли њихова земља и устав надвладати ЕУ законе или сад вриједи обрнуто.
Патрик Бјукенон
Конзерва
