Протестима у Казахстану је управљао страни фактор

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Screenshot_2

Масовни протести који су захватили скоро целу територију Казахстана почели су у западном делу земље због наглог раста цена течног гаса. У овим областима је то главно гориво за друмски саобраћај.

Подсетимо још 2019. године, казахстанске власти су спровеле реформу гаса: трговина горивом је почела да се обавља на посебним електронским платформама са могућношћу саморегулације цена у зависности од тренутне понуде и потражње за ресурсом. У позадини наглог раста цена на светском тржишту гаса такозвана „невидљива рука тржишта“ изазвала је нагли скок цена гаса што је довело до масовних протеста у регионима Казахстана са тешким социо-економским стањем.

Првобитни социјално-економски протест када су људи тражили снижавање цене гаса брзо се укључио у политичку компоненту и демонстранти су почели да постављају прве политичке захтеве, укључујући и потпуну оставку целе власти. Од претходног социо-економског незадовољства није било ни трага: протести су моментално прерасли у насиље, а иза леђа мирољубивих Казахстанаца насилници су почели да упадају у градове, убијају људе, заузимају аеродроме и пљачкају продавнице.

Председник Казахстана Касим Жомарт Токајев и њему блиски званичници почели су да говоре о завери против државе и о покушају да се изврши државни удар од стране милитаната и екстремиста уз учешће спољних сила.

Међутим, нема разлога да се негира постојање организованих група радикала током протеста у Казахстану јер само добро обучени борци могу да воде градску битку против професионалних снага безбедности из редова војника и полиције. Небројени случајеви пљачке, пљачке продавница, тржних центара, банкомата и платних система, паљења владиних зграда, заплене две болнице, убистава и обезглављивања полицајаца потврђују организованост и бруталност милитаната који су се маскирали у миран протест.

Али након овога поставља се питање: ако су такве групе деловале на територији Казахстана, ко је онда био укључен у инфилтрацију милитаната у земљу и њихову каснију координацију? Логично је претпоставити да то могу само специјалне службе целе земље или групе држава.

Потенцијални организатори протеста

У почетку је за вођу протеста именован извесни Мухтар Абљазов чији се координациони штаб налазио у главном граду Украјине. Он је у етеру једног од украјинских ТВ канала јавно изјавио да координише људе и позива на чишћење клана Назарбајева, првог председника Казахстана.

Утицај на протесте у Казахстану из Украјине потврђује чињеница да мобилни бројеви штаба Абљазова у ствари припадају украјинским оператерима. Осим тога, недавни снимак такозваног „Фронта ослобођења Казахстана“, на којем непознати маскирани људи који се представљају као патриоте Казахстана, наговештавају повезаност са Украјином позивају на радикално супротстављање мировном контингенту ОДКБ.

Врло брзо на мрежи се појавила информација да видео нису направили казахстанске патриоте како сами учесници видеа кажу већ оснивач УНА-УНСО Дмитро Корчински, такође познат по блиској сарадњи са украјинским специјалним службама.

Подсетимо као одговор на догађаје у Казахстану председник Касим-Жомарт Токајев је затражио помоћ од ОДКБ-а који је у земљу послао мировни контингент свих земаља чланица организације: Русије, Белорусије, Таџикистана, Киргизије и Јерменије. Учешће ОДКБ озбиљно је утицало на контекст дешавања и снизило ниво напетости: мировне снаге су се обавезале да ће заштитити критичну инфраструктуру у Казахстану како би ослободиле локалне снаге за спровођење закона да очисте улице од разбојника.

Мировњаци ОДКБ нису учествовали у противтерористичкој операцији већ су само обављали улогу чувања виталне инфраструктуре, војних и друштвених објеката. Раније је председник Токајев најавио завршетак мировне мисије снага ОДКБ и повлачење трупа у року од десет дана. Тако ће мировњаци блока остати у Казахстану не више од пола месеца.

Ипак, тешко је замислити да би украјинска страна могла да изведе такву операцију без сагласности својих страних партнера што значи да би потенцијални корисници масовних протеста у Казахстану могли бити у некој другој земљи.

На пример, трагови самопроглашеног вође протеста Мухтара Абљазова воде у Британију. Тамо је 2009. добио статус избеглице плашећи се хапшења код куће али је после 3 године побегао из Британије у Француску где је почео да активно критикује окружење бившег председника Назарбајева.

Чињеница да су протурске мреже Телеграм канала готово одмах организовале информативну кампању подршке протестима у Казахстану масовно промовишући тему о потреби да се Казахстанци одупру снагама ОДКБ, добро се уклапа у платно ове верзије.

Важно је напоменути да је реторика дневног реда са становишта идеолошког садржаја скоро тачно понављала наративе које су људи Корчинског у Украјини претходно покушали да убаце, а имала је за циљ да подстакне незадовољство мировним контингентом. Познато је да турске специјалне службе активно сарађују са британским колегама, а скоро све акције Анкаре у Закавказју и Централној Азији одвијају се или у директној вези са Британијом или уз учешће консултаната британских специјалних служби.

Наравно ове чињенице нису довољне да се констатује недвосмислена умешаност специјалних служби ове или оне земље у организовање протеста у Казахстану и ове чињенице ће се и даље појављивати како се протести истражују али су довољне да се констатује чињеница: било је и спољног утицаја на прилике у Казахстану и то преко Украјине.

Патриот

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас