песма

Марко С. Марковић: У ДАВНЕ ДАНЕ

У давне дане звери и људи, у страшно време мржње и мрака, пред строј за паљбу, изведе Немац, тек пробуђеног, босог дечака. К’о црне але,

Стојанке, Бела Врањанке

„По друм идем, за друм питам, Стојанке, казуј, мори, бела Врањанке, Стојанке, ти ми, мори, памет помери! Коња водим, пешки одим,/ Стојанке, казуј мори… Воду газим,