Пре пар година Зоран Ћирјаковић замерио се случајносрпским феминисткињама зато што је на Твитеру „објављивао увредљиве коментаре“ на њихов рачун. Додуше, као одговор на њине
Није све у чињеници да смо пали ниско. Када падате, не постоји права мере и нема дна. Колико год да сте доле, увек може ниже.
оследње значајније измене су унете у текст 6. септембра у 19:15.) Један од првих проблема који се јављају када се суочимо са новим феноменом јесте
Колонијализам“ је постао једна од најјефтинијих српских речи, флоскула којом воли да се фрља наша десна елита, која је до ногу потучена у културном рату
Српске елите су дубоко подељене. Чини се понекад да та подела нема почетак. Њена природа се временом мењала али темељне одреднице располућености су остајале исте.
Наметана као „име геноцида“, у стварности презиме аутошовинизма, Сребреница је малa жаба. Колико год да је напумпају, лако је прогутати. Много је теже суочити се
Не знам шта више тера наше свезубе отуђенике од Србије и њеног измученог тела. Да ли боја српске коже или место Србије на карти света?
Речи су клизаве. Не знам да ли лакше постану празне или прејаке. Пре него што сам почео да пишем овај текст питао сам се да
Некрополитика је, онда када постане могућа, најуспешнија балканска политика. Десет година после масовног злочина почињеног у брдима Источне Босне, некрополитика је постала судбина те несрећне
Портрет мегаинтелектуалца у отпору и друге антиелитистичке чрчкарије, писане у складу са мотом – само мртва уста могу слободно да говоре * * * Није
© Видовдан – 2021. | Сва права задржава