Ухапшени Ненад Боројевић, директор Института за онкологију и радиологију, његов заменик Зоран Томашевић, Зоран Бекић, начелник педијатрије у том институту и Ивана Поповић, начелница апотеке, осим за примање мита од скоро милион евра од три фармацеутске компаније, сумњиче се и да су пацијентима оболелим од рака давали дупле или троструке дозе цистостатика, сазнаје „Блиц” од извора блиског истрази.
– Засад се сумња да је 20 пацијената, међу којима има деце, добијало неадекватну терапију. Половина је добијала дупле или троструке дозе цитостатика, а другој половини су давани лекови, иако за тим није било потребе. Проверавамо да ли је неко од пацијената умро због неадекватне терапије – каже извор „Блица”.
После 14-месечне истраге, у сарадњи са Министарством здравља, у акцији „Краба”, а због сумње да су давали мито, ухапшени су и директор београдског представништва Фармацеутске куће „Рош” Војислав Петровић, директор онколошког сектора у „Фарма Свису” Андреј Соретић и Предраг Маринковић из предузећа „Астра зенека”.
– Боројевић и његови сарадници се сумњиче да су по претходном договору са представницима фаворизованих и унапред одређених фармацеутских компанија уводили нове и проширивали већ постојеће индикације за њихове цитостатике. Све лекове плаћа Републички завод за здравствено осигурање. Да би повећали потрошњу, осумњичени су преписивали више лекова него што је пацијентима било потребно – рекао је министар полиције Ивица Дачић.
Осумњичени су, како сазнајемо, ухапшени у својим домовима и нико се није опирао када су им оперативци СБПОК стављали лисице. Саслушани су јуче по подне, након чега им је одређен полицијски притвор од 48 сати.
Занимљиво је да су ухапшени др Боројевић и др Томашевић били чланови две важне стручне комисије Министарства здравља и РЗЗО које одлучују о примени и увођењу нових цитостатика у терапију пацијената у Србији. Др Томашевић је био члан Комисије за цитотоксичне лекове, без које се није доносила ниједна одлука о проширивању индикација за цитостатике.
„Због ограничених средства та комисија је 2004. установљена при Министарству здравља, па тако и сада доноси одлуке који ће се цитостатици и за које индикације примењивати”
Истражни органи су већ прегледали записнике Комисије за цитостатичке лекове, као и документацију Агенције за лекове и медицинска средства и Министарства здравља.
Томица Милосављевић, министар здравља, на питање да ли је то министарство контролисало набавку цитостатика, каже да је „свака здравствена установа самостално правно лице које одговара за свој посао у складу са законима земље”.
– Процедура набавке цитостатика је таква да се најпре на нивоу републичке комисије, која разматра протоколе за лечење, доноси генерални став о томе на који начин треба унапредити протокол сваке године – објаснио је Милосављевић.
Када се такав став усвоји, онда се он представља Републичком заводу за здравствено осигурање, који има своју комисију за лекове у којој постоји више поткомисија. Потом се усваја став зависно од тога колико новца је на располагању, а проценат који одлази за куповину цитостатика у Србији јесте петина укупних средстава намењених за куповину лекова.
Светлана Вукајловић, директорка Републичког завода за здравствено осигурање, тврди да и поред проширивања листе индикација за цитостатике, пацијенти нису оштећени на овај начин јер се наше индикације за примену цитостатика не разликују од европских.
Оно што је веома занимљиво јесте то што одобрење о количини цитостатика коју треба да добије нека болница доноси баш Комисија за цитотоксичне лекове чији је члан ухапшени др Томашевић. Комисија коју чини 15 водећих онколога у земљи препоручивала је који ће се цитостатици примењивати и за које индикације, али да при том имају најбољи ефекат на пацијенте. Коментар директорке РЗЗО на хапшење лекара и фармацеута је да све то „делује страшно, поготову са аспекта поверења у здравствени систем”.
Министар здравља Томица Милосављевић каже да је за свако друштво лоша вест када се ухапсе доктори.
– Ненада Боројевића знам дуго. Недавно је поново изабран за директора на конкурсу који је расписан сагласно Закону о здравственој заштити са потврдом Владе – истиче министар.
У међувремену полиција истражује како су директор Боројевић и његови најближи сарадници делили новац који су узели од представника фармацеутских компанија, а према првим сазнањима, паре су трошили на лагодан живот. Поред тога, истражни органи утврђују која је од фармацеутских фирми докторима дала највише новца. Према првим налазима истраге, сумња се да је београдско представништво компаније „Рош” у протекле четири године дало чак 30 милиона евра мита појединцима из разних институција за дистрибуцију својих производа.
У компанији „Рош” потврдили су да је под истрагом њена канцеларија у Београду. И поред тога , како кажу, „Рош” ће сарађивати са надлежним органима и додатно се ангажовати како би прикупио све потребне информације ради расветљавања целе ситуације.
Хапшење др Ненада Боројевића је још једна у низу афера чије су жртве пацијенти оболели од рака. Манекенка Катарина Ребрача (38), њена мајка Сандрина Вагнер и неколико сарадница ухапшене су у априлу због сумње да су проневериле 37 милиона динара из Хуманитарног фонда „Катарина Ребрача”, намењених куповини три дигитална мамографа, од којих је један био намењен Институту за онкологију и радиологију КЦС. Оне су и даље у притвору, а занимљиво је да је Ребрачу пријавио управо др Боројевић. Прошлог октобра Врховно државно тужилаштво Словеније поднело је кривичну пријаву против словеначке филијале фармацеутског гиганта „Новартис” због сумње да је та фирма у октобру 2002. године поткупила три лекара београдског Института за онкологију да би лек „аредија” уврстили у клинички протокол. Међу тим лекарима су наводно били и др Томашевић и др Бекић.
За хапшење свог директора сазнали од репортера „Блица”
„Ко је ухапшен?”, „Зашто?”, „А шта је урадио?” – биле су прве реакције и питања лекара, медицинских сестара и пацијената на вест о хапшењу директора Института за онкологију и радиологију у Београду. Медицински радници и пацијенти које смо јуче ујутру затекли на Институту били су у шоку након што се болницом пронела вест да је ухапшен директор те установе др Ненад Боројевић и његови сарадници.
Др Душан Милеуснић замењивао је јуче директора Боројевића, а репортере „Блица” љубазно је примио у директорову канцеларију.
– Све што знамо сазнали смо на сајту „Блица”. Сви смо у тоталном шоку! Слуђени смо од јутрос. Контактирали смо с председником управног одбора Института, ни они још ништа не знају. Звали смо и Министарство здравља и чекамо званично саопштење од њих -објаснио је др Милеуснић.
Секретарица директора Бранкица В. такође, како је рекла, „не може да се опорави од шока”. Лекари, медицинске сестре, као и остало особље на Институту тек по доласку репортера „Блица” у ту установу сазнали су да им је директор ухапшен.
– Не могу да верујем да су њега ухапсили. Свашта! Пустиће га сигурно. То је небулозна прича. Ништа ја у то не верујем – самоуверено је изјавила једна од медицинских сестара.
На дечјем одељењу, које се налази у готово изолованом делу болнице, на четвртом спрату, запослени су нам рекли да „први пут чују за хапшење”.
– Нико нам ништа није рекао… Ми смо мало одељење и прилично смо изоловани од осталих. Све информације сазнајемо последњи, тако да је ово за нас страшна вест – изненађене су две медицинске сестре на пријему за дечје одељење.
Блиц, 2010.
