Пише: Бојан Панаотовић, социолог и директор Културног центра Новог Сада
Парламентарни избори у Црној Гори потврдили су сплашњавање и ерозију шовинистичке идеологије што се најприје очитује у нестанку са политичке сцене СДП-а који је већ годинама ударна игла србофобије, као и у даљем опадању подршке ДПС-у.
Његош је говорио да је самообмана убитачна и за људе и за народе. Ових дана имамо прилику да присуствујемо самообмањивању лидера ДПС-а који осим што су добили најмање гласова у последњих тридесет година, пренебријегавају чињеницу да се налазе у позицији идентичној некадашњим српским радикалима – колико год да имају гласова слаба вајда, јер нико неће са њима у коалицију а и међународни фактор не гледа благонаклоно на њихово учешће у власти.
Пусти снови о томе како би их Спајић могао позвати у коалицију распршиће се као мехур од сапунице јер што год неко мислио о Спајићу извјесно је да није политички наиван и незнавен да на самом почетку политичке каријере изврши политичко самоубиство и свој покрет гурне у провалију коалицијом са партијом која континуирано тоне и која није учинила ништа да направи отклон од србофобије, сијања мржње према СПЦ и корупције великих размјера у сопственим редовима.
Имена оних који предлажу коалицију ДПС-а и ПЕС-а попут Јоване Маровић и Веска Гарчевића најбоља су препорука Спајићу шта треба да учини ако жели да уништи своју политичку каријеру и трајно осакати ПЕС.
Партнере за конституисање нове владе најрационалније је тражити у странкама тридесетоавгустовске већине. Плодоносна је и политички добра теза коју је ових дана изнео бивши премијер Здравко Кривокапић да би требало формирати неку врсту мултиетничке владе.
Вјероватно је Кривокапић током времена сагледао и сопствене грешке за премијерског вакта када је из конституисања владе искључио ДФ слијепо следећи инструкције амбасада и иностраних центара моћи. Поучен овим искуством за Спајића би било драгоцјено да поштује и уважава савјете амбасада али да их не слиједи слијепо и беспоговорно.
Наиме, показало се да тврдоглаво и опсесивно инсистирање на забрани уласка у владу представницима ДФ-а, па чак и Демократа води само нестабилности и серијалу политичких провизоријума који за посљедицу имају континуирану нестабилност Црне Горе. Јамачно небо неће пасти ако представници некадашњег ДФ-а преузму министарства здравља, просвјете и културе, али би Спајићева влада добила тринаест гласова у парламенту и коначно би се укинула нека врста извитопереног и нерационалног табуа о уласку представника Срба у владу.
Никад већи број гласова странака националних мањина показатељ су чињенице да је немали број људи под притисцима, уцјенама и различитим стимулацијама годинама гласао за ДПС, док су сада коначно могли да се опредијеле слободно, по сопственој савјести и у складу са својим националним опредјељењима.
Када Ибрахимовић славодобитно говори о свом, несумњиво одличном изборном резултату, заборавља да је исти, такође и плод еманципаторских тековина литија и демократских промјена из 2020. против којих се он борио свим својим снагама.
Демократе и УРА су постигли добар изборни резултат и било би благотворно када би успјели да изгладе односе са Спајићем и ПЕС-ом који би са њима, некадашњим чланицама ДФ-а, националним мањинама и СНП-ом могли да формирају парламентарну већину која би имала две трећине у скупштини и могућност да доноси круцијалне законе нарочито из области правосуђа.
Ставови новоизабраног предсједника Црне Горе Јакова Милатовића, који несумњиво црпе политички легитимитет на основу великог броја гласова остварених у оба изборна круга, а који говоре о потреби обрачуна са корупцијом, поправљања односа са Србијом и благотворности Отвореног Балкана олакшавају Спајићу посао и одлуку јер те поруке, без обзира на њихове тренутне политичке и личне односе стижу са врха државе. А све и да не стижу, Спајићу је извјесно јасно шта народ Црне Горе у великој већини мисли о ДПС-у, о вету да неко уђе у владу, о СПЦ, о добросусједским односима, на првом мјесту са Србијом.
Супротно много пута поновљеним тезама ових дана, Црна Гора не мора да уђе у зону континуиране политичке нестабилности, али услов за то је – задржати аутономност политичког одлучивања и државнички дигнитет, максимално поштовати и Ескобара и Лајчака, али сам одредити састав сопствене владе, наставити европски пут и поштовати све међународно преузете обавезе, ударити што јаче у осиње гнездо корупције, јачати економију земље и направити мултиетничку владу као што Кривокапић рече и нестабилност уопште не мора да буде црногорска политичка стварност – напротив!
Извор: borba.me
