Блокаде: Годину дана касније
Поводом годину дана до почетка блокаде факултета, време је да направимо пресек стања и да видимо шта је урађено до сада, као и да видимо ко је говорио истину, а ко није, јер је време најбољи показатељ да ли је неко говорио истину. Поводом изјава које су дате и које су прошле тест времена су изјаве, Јована Бабића, који је први подигао глас против противзаконитих блокада факултета, и у наставку ћемо заједно са њим видети какву будућност сада предвиђа.
Да кренемо од ваших ранијих изјава за које сада можемо да кажемо да су се испоставиле као тачне, а најважнија је да су блокаде параван за политички обрачун, који сте изнели још 30. децембра у интервјуу за Еуронеwс, док су сви говорили да пленуми немају везе с политиком, али ми сада можемо видети да је једини захтев политички захтев – избори.
На ово сам упозорио драге колеге студенте још у децембру да ће они изгубити годину студирања због одлуке других људи да користе факултете као средство за политичку борбу. Али није толики проблем што су они одлучили да наруше аутономију универзитета и баве се политиком, већ зато што су противзаконито одлучили да заузму зграду факултета и онемогуће одржавање предавања и испита на факултету. Због овога су студенти изгубили годину, већина студената никада није ни подржавала блокаде, јер ни на онлине гласањима блокаде никада нису добиле подршку већу од 50% + 1 студента, колико је потребно да би се дата одлука сматрала одлуком већине, тј. да би имала легитимитет. Ово је изузетно важно, јер је мањина одлучила да ускрати уставом загарантовано право на образовање већини, која је папрено платила услугу, која јој никада није испоручена.
Студенти не само да су изгубили новац који су уплатили за школовање, већ су изгубили и годину дана живота, али и могућност да тих годину дана раде и зараде њима огромну количину новца. Ако узмемо у обзир да је просечна бруто зарада 150 000 динара, да имамо 250 000 студената и да блокада траје годину дана, можемо лако израчунати да су студенти изгубили 450 милијарди динара које су потенцијално могли да зараде студенти. Ово није само лични проблем студента, већ и огроман губитак за државу која је због тога имала мање приходе од ПДВ-а и мање приходе од доприноса.
Да ли постоје још неке последице по студенте осим наведених?
Наравно, тек смо закопали штету коју су нанеле противзаконите блокаде и можемо видети да је сада главно питање да ли ће овако стечене дипломе вредети, како у Србији, тако и у остатку света. Што се тиче Србије, могуће је да држава изађе у сусрет студентима и пронађе решење за њих, али проблем остају стране институције које треба да прихвате наше дипломе. Потенцијални проблеми са којима се студенти сада сусрећу јесу валидност дипломе ван Србије, као и валидност положених испита приликом пребацивања на стране факултете.
Можемо на примеру ФТН-а да видимо да су студенти у августу послали 3.000 мејлова страним институцијама како би проверили да ли ће прихватати дипломе и испите који су добијени у овој години. Добили су тек неколицину одговора и већ имамо негативних одговора, као на пример негативан одговор ректора Универзитета у Торину. Ово ће бити огроман проблем у наредном периоду за српске студенте.
Исто тако можемо видети да је заинтересованост за упис на државне факултете ослабила, јер студенти не виде будућност на блокираном факултету. Ово је навео и професор Чедомир Антић, који је рекао да ће наредна генерација којој ће предавати бити за 21% мања.
Везано за политички аспект, дали сте велики број изјава које су се показале као тачне. Можемо сада да наведемо неке, а ви их можете после прокоментарисати:
„Младе људе веома је лако наговорити да крену у револуцију, али шта бива дан после? Да ли та револуција са собом носи штету за коју им нико неће рећи?
Ситуација је сад потпуно иста. Лаковерни студенти, под великом идејом, раде све што им кажу други , а да нису свесни какву штету у ствари наносе другима.“
“Лидери” протеста су особе далеко изнад студената, који им обезбеђују храну и остале потрепштине која стиже на блокаде.
Као и Хиппие покрет, који је сада остао само у историји, тако ће у историји остати ове блокаде, али са њима и штета коју су нанеле блокаде као уништени и прљави факултети, неположени испити, а особама којима је обећано да ће добити добре позиције у политици „када њихови дођу на власт“ , а за узврат манипулишу и искоришћавају младе студенте, неће добити ништа више од обећање, чак и у случају да „њихови дођу на власт“.
Млади људи, неискусни бивају изманипулисани великим идејама, које се никада не остваре из разлога што особа која им је обећала све те велике идеје, није имала ни намеру да их спроведе идеје у дело, већ велике идеје користи као параван искључиво ради личне самопромоције.
Студентима-организаторима ради блокаде су обећана места у „будућој“ Влади Србије, Покрајини, Граду, али тек када буде оборена садашња политичка постава. Наравно, све ово су пуста обећања која им никада нико неће испунити, јер се тако нешто у блиској будућности неће догодити, а студентима се такође треба објаснити да блокаде нису прави пут уколико се желе активно укључити у дневну политику.“
Када овако наводите цитате, видимо да је само било потребно време да би људи увидели шта се стварно дешава, иако сам још о овоме писао 27. децембра, а годину дана касније се то показало као тачно, што сви сада могу да увиде. Навео бих оно најважније, а то је да су студенти злоупотребљени ради вођења политичке борбе, а они, као млади и неискусни, нису то увидели. Њима су дата велика обећања, али ништа од тога није испуњено, као што сам их у децембру упозоравао како ће се ово завршити и да треба да се склоне даље од тих лица. Мада, нико тада није смео да изнесе став који се не свиђа блокадерима, јер су их се сви плашили.
Ипак, када боље размислимо, уочићемо да, ако се ми плашимо да изнесемо мишљење због некога, сигурно се тај неће борити за демократију и слободу говора. Ако неко блокира институције попут факултета, сигурно не може да се бори да институције раде – јер су све ове изјаве контрадикторне. Кажу да се боре за правду, а заправо чине неправду невиним студентима који нису ни на који начин одговорни за трагедију када је пала надстрешница и усмртила 16 људи – али они су кажњени због воље појединих да се политички обрачунају са другом страном.
Сви сада можемо видети да се ради искључиво о политичком обрачуну и да нико месецима не спомиње захтеве и погинуле под надстрешницом, док истовремено можемо видети разбијање и спаљивање просторија политичких партија, нападе на политичке опоненте, разбијене главе, као и покушаје убиства.
Када смо код екстремиста, већ сте их раније наводили као елемент блокаде. Можете ли их сада детаљније прокоментарисати, пошто сте у једном тексту навели следеће:
„То су људи који су радикални екстремисти, левичари, комунисти, стаљинисти, самопромотери, манипулатори и профитери који се труде да што више људи убеде у њихове лажи и коришћења студената као паравана за политички обрачун. Са друге стране имамо остатак од 99,75 одсто студената Факултета техничких наука који су добри људи и који су жртве ових 0,25 одсто радикалних екстремиста.“
Наравно да могу прокоментарисати тај текст од 30. децембра. Видите, блокаде факултета су настале из блокада улица, мада многи то не знају, јер су пре прве блокаде факултета 25. новембра 2024. године, када је блокиран Факултет драмских уметности, постојале блокаде улица на које су позивале политичке партије. Један инцидент током блокаде улица узет је као повод за прву блокаду факултета. Сходно томе, захтеви које су издале политичке партије после пада надстрешнице постали су захтеви студената, само што су им придодати захтеви који се тичу студената. То су, на пример, захтев да се процесуирају одговорни за напад на студенте током противзаконите блокаде улица, који је и био „повод“ за блокаду факултета, као и захтев да се повећају плате професорима – одакле можемо видети да је тај захтев заправо професорски, а не студентски.
Током периода од пада надстрешнице па до почетка блокада факултета, од 1. новембра 2024. године до 25. новембра 2024. године, политичке странке и активисти организовали су протесте и блокаде улица, као и блокаду суда у Новом Саду, да би вршили притисак на државу и политички се обрачунали са својим противницима. Одржан је велики број уличних акција које су проводили страначки активисти, а неке од тих акција биле су крајње екстремистичке, попут уништавања градске куће у Новом Саду.
Нека од лица која су учествовала у тим акцијама касније ћемо видети у притвору или на потерници. Само неки од људи који су предводили студенте током тих активности били су: Мила Пајић, Бранислав Ђорђевић, Лазар Динић, Дејан Багарић, Доротеја Антић из СТАВ-а, као и Младен Цвијетић и Срђан Ђурић из Покрета слободних грађана. Они су касније били предводници студената, али су и ухапшени 15. марта због сумње да су радили против уставног поретка и безбедности Србије и позивали на насилну промену уставног уређења. Исто тако, можемо видети да су то исто студенти Филозофског факултета у Новом Саду, те да је први блокиран факултет у Новом Саду управо он. Екстремизам је почео да расте од пада надстрешнице и с протоком времена је јачао, уз неколико покушаја државе да га сузбије.
Још један обрис екстремизма блокадерског покрета су насилни акти које су почели да предузимају после 28. јуна, од акција превртања контејнера до потпуног уништења просторија политичке партије. Најекстремнији позив који је уследио од блокадерског покрета је позив на обрачун са полицијом који се огледа кроз акроним А.Ц.А.Б. или 1312. Акроним А.Ц.А.Б. је на енглеском језику и значи Алл Цопс Аре Бастардс или на српском сви полицајци су копилад
У истом тексту од 30. децембра навели сте још доста изјава које је време потврдило као тачне. Да бисмо их обрадили детаљније, могли бисте сада да прокоментаришете следеће изјаве које сте тада дали:
„Ово је можда и најважније питање које се тиче блокада – шта је њихов циљ и крајњи захтев?
Модел по којем функционише садашња организација блокада је такав да не постоји јасан крајњи циљ, већ се константно додају нови проблеми. На пленумима се никада не поставља питање да ли блокаду треба прекинути, то се питање игнорише и самим тим блокаде трају без могућности да буду прекинуте. Можемо видети да се од питања која су директно везана за пад надстрешнице прелази на друга питања, попут литијума. Несрећни догађај, који је изазвао велики бес код грађана, искоришћен је да би се оствариле одређене политичке амбиције.
Плански се додају нови проблеми како би блокаде трајале што дуже. Прави крајњи захтев је смена власти, и то се јасно изражава од стране студената који су организовали блокаде, уз салве погрдних речи према одређеним политичарима. До тада ће постојати само изговори за продужење блокада.
То је био тренутак када сам схватио да је све искључиво политичка игра у којој ће студенти извући дебљи крај. Свесно и са намером покушавају да убаце афере везане за СНС у захтеве које постављају студенти, као и да стално додају нове услове, чак и када се претходни испуне, и да тако блокада траје у недоглед.
Додавање нових захтева се обистинило као пети и шести захтев, а показало се и да прелазе са теме надстрешнице на друге теме које су у том тренутку актуелне и могу да окупе много људи. Исто тако, пласирање политичких афера постало је реалност када су покренули кампању „Ко је крив“.
Када видим да се све што сам рекао испоставило као тачно, требало би да будем срећан – али нисам. Нисам, јер су студенти изгубили годину студирања, иако сам их на време упозоравао да су само параван у политичком обрачуну. Осећам то као неуспех, јер нисам успео да им објасним да је то лоше за њих. У почетку је све изгледало као борба са ветрењачама, јер сам био усамљен и све је деловало инверзно: они који крше закон и наносе неправду називају себе праведницима, они који позивају на рад институција заправо блокирају те институције, а они који тврде да се боре против политизације универзитета, сами га политизују.
Остаје кључно питање: како је могуће да је мањина натерала већину да ћути? Како је могуће да смо као друштво дозволили екстремној и радикализованој мањини да ућутка већину? Док су тврдили да се боре за погинуле под надстрешницом, на наводним комеморативним скуповима правили су карневалску атмосферу – окретали прасе, славили, певали, играли, а све то је неко морао да плати. Увек су радили супротно од онога што су говорили, а другима покушавали да забране да на то укажу.
Поред ових ствари указивали сте и на друге ствари у вашем тексту од 13 јануара, где сте прецизно наводили како ће се даље одвијати блокаде и ван факултета:
„Утицај синдиката у овом тренутку игра кључну улогу, јер сад треба да почне друго полугодиште и циљ одређених лица је да дође до блокада школа при самом почетку другог полугодишта, што би распламсало блокаде и покренуло све остале да крену у генерални штрајк који дуго најављују одређене опозиционе личности. Синдикат просвете је сада под ужасним притиском да блокира почетак другог полугодишта, све под изговором да нису постигли договор са државом. Одређене личности покушавају да пројектују студентске блокаде као победу опозиције и покушавају то да искористе као аргумент да наведу људе да покрену блокаде у другим институцијама
„Студентима је онемогућено да нормално студирају“
Бабић тврди и да је блокадама факултета нарушено право на студирање оних студената који не учествују у њима.
„Организатори блокаде злоупотребљавају студенте зарад остваривање њихових политичких циљева. Студенте нико није питао да ли желе блокаду или не, већ су им само онемогућили да нормално студирају. Студент када потписује уговор он има само однос са факултетом и нема никакве везе са пленумом. Студент је дошао да би учио и добио диплому, док остали студенти немају право да се мешају у његово студирање. Овим је тешко нарушено право на образовање студента и студенти треба да буду свесни да су им политичари из опозиције онемогућили да нормално студирају“
Бабић каже и да му је познато шта су следећи кораци оних који блокирају факултете.
„Наредни циљ им је радикализација блокада, а прва и најважнија институција им је школа, јер ако успеју да убеде децу да се укључе у њихову политичку борбу онда ће то имати огроман утицај на друштво. Поред образовања циљ је да се организује генерални штрајк, где ће дођи до блокада свих институција у Србији. На овај начин ће се драстично умањити квалитет живота грађана. Циљ организатора блокада је да драстичан пад квалитета живота припишу актуелној власти и тиме покрену бунт код грађана“
Па бих вас питао да ли сада можете да нам кажете како ви видите како ће се даље одвијати ситуација? Када ће се све вратити у нормалу и зграде факултета бити одблокиране?
Ово је веома комплексно питање, али можемо га поделити на више делова. Прво, треба да будемо свесни да су блокаде противуставне и противзаконите, као и да су противне европским вредностима, те да блокаде удаљавају Србију од европских вредности и самим тим од ЕУ.
Ово нису само ЕУ вредности, прописане у Уговору о функционисању ЕУ (члан 21), већ и људске вредности предвиђене Универзалном декларацијом о људским правима (члан 13). Поред међународних уговора, имамо и Устав Републике Србије (члан 39), који каже да свако има право да се слободно креће, као и право на образовање, које је Уставом загарантовано (члан 71).
Не треба да чуди што блокадери шире анти-ЕУ вредности, јер је ново Демостатово истраживање, чији је циљани узорак био студент укључен у блокаде, показало да 52,7% блокадера не жели да Србија уђе у ЕУ. Наводили су да ће ЕУ од Србије направити колонију или су тврдили да нас ЕУ мрзи. Овакво ширење анти-ЕУ вредности веома је штетно за будућност Србије, као и само блокирање, али ЕУ још није одлучила да заштити европске вредности у Србији. Макар прошли амбасадор ЕУ није реаговао, али 1. августа дошао је нови амбасадор Андреас фон Бекерат, који може да помогне у одбрани ЕУ вредности у Србији у виду слободе кретања и образовања, како би студенти од 1. новембра нормално кренули у нову академску годину — јер једна изгубљена година је превише и негде мора постојати граница.
Са друге стране, имамо екосистем блокаде који је шири од самих блокада факултета. Као што смо видели, покушане су и блокаде других образовних институција, блокада РТС-а, као и многе друге, међу којима су блокаде улица постале редовне. Тактика блокадера јесте да пумпају где год могу и кад год могу. Није битно где и како се пумпа, битно је да се пумпа. Ово показује да они заправо не знају како да воде политичку кампању, већ само агитују да и други пумпају. Такве акције имају тренутно дејство и брзо одлазе у заборав, па је зато потребно свакодневно дизати тензије. Ово дизање тензија траје већ годину дана, од пада надстрешнице, и ништа није постигнуто осим изгубљене године на факултету, као и у средњим и основним школама, поларизације друштва, уништене страначке имовине и разбијених глава. Апсолутно ништа добро није изашло из блокада – нити ће, а на то сам покушао да упозорим студенте на самом почетку: да ће узалуд изгубити годину, али и да неће ништа постићи тиме. Сада видимо да ништа није постигнуто, да је година изгубљена и да је све био само политички обрачун, док су блокадери „студенте“ користили као параван.
Сада су блокадери подигли лествицу и користе студенте, боље речено младе, као параван за насилно понашање на скуповима. Блокадери непрестано позивају младе да долазе на скупове из тактичког разлога: што је више људи на скупу, то је мања вероватноћа да ће полиција интервенисати када се крши закон, чиме се омогућава најрадикалнијим блокадерима да дивљају улицама и нападају неистомишљенике или туђу имовину.
Други разлог позивања младих на та окупљања јесте играње на карту најнижих емоција – беса. Они стварају емоционални одговор код младих, који покушавају да усмере на насилничко понашање, притом их убеђујући да су „на правој страни“ и да оно што раде има легитимитет. Прави одговор је да то нема ни легалитет ни легитимитет, јер политика је борба идеја, а не борба на улици. Појава коју блокадери прижељкују јесте сукоб са полицијом, где ће бити употребљен пендрек, па ће касније ту слику делити на интернету као „доказ репресије“. За то им је потребно „жртвено јагње“, млада особа коју су убедили да треба да се доказује и да је најбољи начин за то – добити пендрек.
Наравно, то је екстремно глуп начин да се било шта постигне, али блокадери знају да је најлакше изманипулисати младе: убедите их да треба да поднесу жртву за идеју, да би они добили слику коју ће касније гурати у медије и мобилисати још људи. Организатори блокада то раде јер су плаћени по броју људи које успеју да окупе на улици – зато сте и видели константну агитацију, али не и политичку артикулацију већ годину дана. Њих не интересује ко је на власти; они су плаћени да извршавају дестабилизацију земље, како би стране силе могле да уцењују државу изазивањем немира. Овде једино стране силе добијају могућност да уцењују Србију немирима, а они који то организују добијају паре, док студенти и млади добијају пендрек и „лепе речи подршке“ после добијеног пендрека.
Ако погледамо пример просветних радника, видећемо да су престали одмах после 15. марта, када су схватили да од блокада нема ништа.
За крај, да ли можете да прогнозирате како ће се даље одвијати ситуација?
Годину дана је сасвим довољан период да се сагледа шта је учињено, шта је позитивно, а шта негативно за друштво. Видимо да позитивних елемената нема, док су негативне последице огромне.
Време је да Србија поново почне нормално да живи после неуспеле обојене револуције, време је да обичан, поштен народ који је наивно поверовао у лажи блокадера, ширене преко друштвених мрежа, увиди да је преварен и да се ништа није десило од онога што су тврдили, а време је најбољи показатељ ко је говорио истину – а ко није.
Сада долази време одговорности за све оне који су кршили закон и за оне који су спроводили насиље. Годишњица представља симболичку прекретницу – од времена неодговорности ка времену одговорности.
