Након 24 године од бомбардовања СРЈ Југославије према новом истраживању, одговорност се све мање приписује тадашњем председнику Слободану Милошевићу, док млађа генерација показује мање спремности за помирење, сарадњу и чланство у НАТО-у у поређењу са својим родитељима.
Према резултатима истраживања Институт за европске послове у сарадњи са Смарт Плус истраживачком кућом, просечна оцена односа Србије и НАТО-а износи 2.15, што представља благи пораст у односу на претходни талас истраживања. Једина уочена демографска разлика тиче се узраста, при чему становништво узраста 45-59 година даје за нијансу боље оцене, са просечном оценом од 2.32.
У погледу подршке чланству Србије у НАТО-у, 10,5% становника Србије изражава такву подршку, док је 76,0% против чланства. Такође, примећен је пораст броја неодлучних у односу на претходну годину, са процентом од 13,5%. Анализа показује да су мушкарци чешће против чланства у НАТО-у, док су жене чешће неодлучне.
Када је реч о перцепцији разлога за НАТО бомбардовање, војни интереси САД-а и интерес и политички разлози САД-а и Запада и даље су најчешће навођени. Нису примећене значајне промене у перцепцији разлога за НАТО бомбардовање у поређењу са претходним таласом истраживања, осим континуираног опадања навођења разлога: „Политика Слободана Милошевића“.
Значајан број становника сматра да је број страдалих од последица НАТО бомбардовања мерен хиљадама. Чак 40,4% испитаника сматра да је више од 2000 људи страдало, док 30,3% испитаника мисли да је страдало више од 5000 људи. Само 6,0% испитаника, претежно образованијег становништва, наводи да је од НАТО бомби погинуло 754 особе. Особе узраста до 45 година чешће верују да је број страдалих већи од 5000.
У овом таласу истраживања, већи број испитаника је изразио мишљење да се ради о броју већем од 2000 људи, у односу на одговор да се ради о броју већем од 5000.У погледу прихватања извињења НАТО-а због бомбардовања, приближно свака пета особа (18,3%) би прихватила извињење НАТО-а.
Број неодлучних је у порасту и сада износи 17,8%. У поређењу са претходним таласом истраживања, примећује се нагли пад у броју оних који би прихватили извињење, чиме се наставља тренд присутан у ранијим таласима истраживања.
Проценат становништва који сматра да Србија не може имати користи од чланства у НАТО-у је мањи у поређењу са претходним таласима (56,5%), при чему је повећан број неодлучних (25,5%).Са друге стране, 18,0% испитаника верује да би Србија могла имати користи од чланства. Млађе становништво, посебно оно млађе од 45 година, и мушкарци мање су склони да виде корист у чланству у НАТО-у.
Подршка сарадњи између НАТО-а и Србије износи 23,4%, док је одговор „не знам“ забележен код 18,3% испитаника. Мушкарци и образованије становништво више су склони да подрже сарадњу НАТО-а и Србије. Сличан тренд важи и за особе узраста 45-59 година, док млађи од 45 година имају негативније ставове по питању сарадње.
Примећен је пад у броју оних који сматрају да је дошло време за помирење Србије и НАТО-а (27,0%), док се повећао број оних који се не слажу (49,6%) или су неодлучни (23,4%). Као и у претходним питањима, млађе особе млађе од 45 година имају негативније ставове по овом питању.
Извор: n1info.rs
