Вагнер, Ал Каида и коначни продукт непризната држава. Повуцимо паралелу између Вагнера и муслиманског фундаментализма. Kако је бели запад направио Ал Kаиду и Исил и како је бели исток направио Вагнер. Да ли ће и Вагнер тражити своју територију и где ће се та територија налазити. По свој прилици црни дани се пишу средишњој Украјини јер она као тампон зона између завађених страна највише одговара црним прогнозама. Kолико би могла да опстане Вагнерова држава и у чијем све интересу би та држава била? Само су нека од питања која имају велике шансе да заокупирају светску јавност. Из које структуре друштвеног бића регрутовати најмоћније борце да ли је религија плоднија од социјалног статуса и где се налази кључ за државно уређење у смислу прављења непризнатих државица? Све ово би могли видети у Украјинском сукобу. Постоји ли могућност да сценарио постане истина и стварност са којом ће се још дуго живети. Хладни рат је узаврео кроз конфликте који имају димензију замрзнутог али је итекако активан где се снаге непрестано одмеравају. Да ли је НАТО структурално дуготрајни од Вагнер групе, коме је у интересу да Вагнер крене путем Исила су заправо све питања на чије одговоре можемо чекати и деценијама. До садашње историјске чињенице нам говоре да је лепеза по којој су настајале нације изузетно широка. Па тако почевши од крвног сродства, заједничког језика ,територије, обичаја, заједничке борбе од најезде варвара и многих других околности. Упркос свему долази се до закључка да социјални статус може утицати на стварање нове нације. Тако рецимо слој друштва који себе не види у садашњем широком светском уређењу, који лако завршава иза решетака долази у прилику да размишља о стварању сопствене нације. У случају да се овакве прогнозе остваре Вагнер нација би по рецепту Израела могла да окупи запрепашћујући број својих сународника. Ако узмемо у обзир да већ имају своју војску и да су им друштвене прилике итекако наклоњене на ово се неће дуго чекати. Јаз између белог запада и белог истока је празнина у коју ће понирати друштво са маргина свих друштвених лествица. Kако би се сама нација могла једног дана идентификовати пошто се географски налази у дезинтегрисаном простору а социјално у вакуму зависи искључиво од енергетских и фармацеутских достигнућа завађених страна. Гледати у будућност заиста није лако јер нема шта лепо да се види. Остаје нам само да овај скроман текст видимо као израз унутрашње стварности једног песника који се занео сопственим маштањем.
Борко Драгољевић -песник
