Онога дана када је Вагнер група покренула такозвану побуну у Русији ја сам се посвађао са женом тако да ми је тај дан био ужасан. Нисам знао јесам ли на ивици колапса то због жене или побуне у Русији. Међутим када је увече објављено да је ствар у Русији легла схватио сам да ме на ивицу слома живаца није довела жена већ Русија. Дакле сви видимо како тече СВО или рат у Украјини. Код нас је велика већина људи наравно свим срцем уз Русију, ја исто тако. Али шта се ту у ствари дешава и јесте ли све онако како ми желимо да јесте (ми који толико волимо Русију)? Нажалост није.
Војска Украјине даје отпор и уместо да се брани она осокољена руском неодлучношћу не само да не иде назад већ отворено жели победу. Не да се не одустаје од Херсона, Запорожја и Донбаса већ ни од Крима, за почетак? Како је то могуће? Сви смо очекивали да ваљак наследника славне царске а касније црвене армије пређе преко Украјине комотно и изађе на Мађарску границу, Придњестровље и ушће Дунава у Одеској области.Али не да се то није догодило већ нас убеђују да је успех доћи на домак Кијева, заузети Херсон, Суми и велики део Харковске области а онда се са половине већ заутетих позиција повући, укопати и одбијати нападе Украјинске армије. Армије која не само да није сломљена већ даје отпор и подржана од колективног запада (то се морало предвидети) успева да не само да јуриша на положаје руске војске, већ потапа крстарицу Москва (командни брод и понос Црноморске флоте, један од пет највећих површинских бродова које руска морнарица уопште има а мањег само од носача авиона, крстарице Петар велики и Адмирал Нахимов), гађа Крим, руши кримски мост више пута и још горе, гађа Москву и аеродром стратешке авијације Енгелс где је стационирано срце ваздушног дела нуклеарне тријаде Русије са великим ракетоносцима ТУ 160 и ТУ 95 медвед.
Шта нам то говори? Говори нам да је операција руске државе и војске лоше испланирана и да је у питању било која друга држава овакви промашаји државног и војног руководства би ту земљу коштало опстанка док се у руском случају очигледни тешки промашаји руководства компензују тиме што иза њих стоји један народ и држава са хиљадугодишњом историјом и тако херојским људима и војском који су спремни на сваку жртву за славу своје отаџбине. Али да видимо куда то иде? У случају да ствари крену наопако (већ је тако) а то јесте могуће сви они који су данас уз Русију сутра могу да промене страну па не само да ће колективни запад претити са запада, већ и са југа, да не помињемо да је данас НАТО на мање од 100 километара од Санкт Петербурга (што опет значи да су НАТО ракете на два минута од Москве и Петрограда што одбрану чини немогућом и због чега је некада Кенеди био спреман на нуклеарни рат са СССР јер би му ракете са Кубе стизале до мета у Америци за десетак минута а овде се ради о два), да ће сутра ако ствари крену лоше. Тад је за очекивати да космодром одакле је Гагарин полетео у свемир бити у земљи која неће хтети да чује за Русију и слично. Значи својим лошим наступом у Украјини Русија не да ризикује да се њени непријатељи уједине што се већ догодило, не само да ризикује да јој забране приступ земљама у којима је руски утицај традиционалан што се већ види на примеру Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, не само да може да изгуби традиционалне савезнике попут Казахстана и Белорусије, многих других наравно,
не само да је себи везала руке да се ангажује и пита у многим деловима света попут Јерменије (чији су интереси брутално жртвовани не би ли се Ердогану изашло у сусрет), већ ризикује да и они које овде проглашавају за највеће руске патриоте попут Чечена промене позиције и постану непријатељи Русије.
А то би покренуло ланац догађаја које више нико не би могао да заустави и па би хаос а можда и нешто много горе би било неминовно. Видим много људи се заклиње како је Русију немогуће победити јер поседује скоро половину нуклеарног арсенала света што јесте тачно али се треба сетити са је СССР исто поседовао 8 пута већи арсенал па га то није спречило да се уруши исто тако због масе погрешних политика који су до тога довеле. Или пре тога их тај нуклеарни потенцијал и много већа копнена војска није довела до успеха у Афганистану. Напротив. Сви који сањају о томе како Руси све раде по неком великом само њима познатом плану као да не виде да руска војска не напада већ да се очајнички брани. Као да не виде да њихова политика позива на преговоре а победничка војска не моли за преговоре већ њу моле да заустави операције и да за столом добије оно што жели. Као да не знају да победничка војска и њене елитне јединице попут Вагнера јуришају на туђе престонице а не окрећу цеви према својој, да се рат не добија гађањем огромне државе далекометним оружјем већ пробијањем непријатељске одбране и заузимањем престонице. Као да не знају да се победничка војска не брани него напада, и најважније, ни једна паметна земља себе не увлачи у дугачки рат већ гледа да га врзо заврши победом. Нажалост овако Русија не само да ризикује да изгуби целу илу највећи део Украјине заувек, већ од земље коју су могли да преузму целу довођењем проруске власти на легалним изборима што би се пре или касније догодило они себи праве Антирусију која ће у било ком облику бити највећи непријатељ Русије заувек или барем наредних сто година.
Исто тако веровати да ће Запад да пропадне и да неће успети да подржава Украјину је благо речено глупо. У исто време Русија није у стању да створи валуту са златном подлогом па да своју робу искључиво продаје за ту валуту већ и даље и сами све обрачунавају у доларима. Док је тако Америка је непобедива, Запад исто. Да банкротирају Американци не могу јер сви па и ти Руси и Кинези још увек све обрачунавају у долару и евру. Дакле Русија још није одлучила да мора да победи, а хоће ли онда када се коначно пробуде и одлуче да морају можда бити прекасно? У сваком случају одлучна победа у Украјини би победила и све будуће битке, а све што није та победа не само да може да буде пораз ту у Украјини већ увлачење земље у бесконачне ратове против Русије свих оних који имају неке рачуне са њима зато што данас, за разлику од времена пре СВО сви виде да је водити успешан копнени рат против Русије МОГУЋЕ. Наравно погрешна идеја (ако је то био план) да се од Украјине одломи део територије и реши демографски проблем са 15-20 милиона нових становника а да се остатак стави под неку врсту контроле као бафер држава је дефинитивно пропала. Данас је врло јасно да Русија мора победити или ће све изгубити. Надам се да ће се та велика земља пробудити или ризикује да заувек нестане са светске позорнице у овом облику и као велика сила. А сви они који затварају очи пред овим чињеницама не само да нису пријатељи те земље него је тапшањем по рамену гурају у пропаст.
