DIANA JOHNSTONE: Organizovani haos u Srbiji
27. maj 2025.
Srbija je mesecima potresana protestima koji se uglavnom pripisuju studentima, opozicionim liderima i univerzitetskim vlastima. Da li su ovi protesti spontani?
Autor: Diana Johnstone Specijalno za Consortium News
Srbija je mala zemlja koja je nekada bila omiljena zapadnim savezničkim silama poput Francuske i Britanije zbog svog herojskog otpora austrijskoj i nemačkoj invaziji u dva svetska rata.Toliko im se dopala da su na Versajskoj konferenciji 1918. godine, prilikom prekrajanja evropskih granica, proširili je u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, koja je kasnije postala Jugoslavija.Neki srpski lideri su tada smatrali da je to previše, ali su hrvatski i slovenački lideri bili zadovoljni što napuštaju Austro-Ugarsku i pridružuju se pobedničkoj strani.Sve se to naglo promenilo devedesetih godina.
Nemačka se ujedinila i počela da napušta svoju skromnu posleratnu spoljnu politiku. Uz nemačku podršku i ohrabrenje, jugoslovenske republike Slovenija i Hrvatska proglasile su nezavisnost, s namerom da se pridruže klubu bogatih: Evropskoj uniji.Ovaj pomak omogućio je dvema najbogatijim jugoslovenskim republikama da prestanu plaćati razvojne fondove za siromašnije regione poput Kosova i da dobijaju razvojne fondove od EU. Duznička kriza sedamdesetih godina opteretila je odnose među republikama.Ali, prema secesionistima, njihov jedini motiv bio je bekstvo od „srpskog nacionalizma“. Veliki pobornik ove interpretacije bio je pokojni Oto von Habsbug, uticajni član Evropskog parlamenta. Kao naslednik trona Austro-Ugarske, raspale nakon Prvog svetskog rata, prirodno je gajio ličnu netrpeljivost prema Srbiji.Kako je raspad Jugoslavije postajao sve zbrkaniji i nasilniji, zapadni mediji i vlade entuzijastično su podržavali liniju Habsburga, ne eksplicitno, već kao odbranu zapadnih vrednosti i samoopredeljenja.
Zapadni mediji svalili su svu krivicu na Srbe, evocirajući neizbežnu analogiju s Hitlerom, opisujući srpskog lidera Slobodana Miloševića, koji je bio pod opsadom, kao „diktatora“ i upoređujući njegove neuspele napore da očuva Jugoslaviju s masovnom invazijom Trećeg rajha na ostatak Evrope.„Herojska mala Srbija“ transformisana je u pariju zapadnog sveta.Nacija u limbuKonkretan rezultat NATO bombardovanja Srbije 1999. godine bio je pretvaranje „odbrambenog“ saveza u agresivnu silu; predaja istorijske srpske pokrajine Kosovo oružanim etničkim Albancima; i izgradnja ogromne američke vojne baze u pokrajini.Ali zemlje NATO-a smatrale su konspirativnim tvrdnje da su to bili ciljevi NATO bombardovanja. Ne, zvanična svrha bila je „pravo na intervenciju“ na osnovu ljudskih prava, da bi se „spasili Kosovari“ od „genocida“ koji nikada nije bio realna mogućnost. To je ono što su svi na Zapadu neprestano slušali.NATO zemlje i „zapadne vrednosti“ više ne dominiraju celim svetom. Ali Srbija se nalazi, geografski i psihološki, na Zapadu.
Srbija je bila deo Jugoslavije, nezavisne, nesvrstane socijalističke zemlje, ne deo sovjetskog bloka. Ali Srbi imaju istorijsko prijateljstvo s Rusijom, kao pravoslavni hrišćani, koje datira još iz borbe Srbije za oslobođenje od Osmanskog carstva. Srbi su, u stvari, rastrzani između, ili privrženi, i Istoku i Zapadu.Oni su u savršenoj poziciji da budu prijatelji sa svima, što trenutna vlada u Beogradu predsednika Aleksandra Vučića pokušava da postigne.Iz svoje istorije i prirodnih sklonosti, Srbija bi trebalo da bude most između Istoka i Zapada.
Vučić je izabran za predsednika Srbije 2017. godine, a on i njegova Srpska napredna stranka pobedili su na više izbora sa velikom većinom. Njegova politika ekonomskog razvoja poboljšala je lošu situaciju.Nakon što su zapadne kompanije preuzele srpske industrije samo da bi ih ugasile, Vučić je pozdravio kineske investicije koje oživljavaju srpsku industrijsku proizvodnju i rudarstvo. Stopa ekonomskog rasta ubrzala je na ugodnih 3,9 posto u 2024. godini. Visoko obrazovanje za studente koji polože prijemne ispite je besplatno, a srpski univerziteti uživaju visoke međunarodne ocene.Za razliku od svojih suseda, Srbi ostaju u svojoj rodnoj zemlji, dok drugi odlaze. (Bosna i Hercegovina izgubila je polovinu svog stanovništva zbog emigracije, relativno prosperitetni Crna Gora 24,4 posto, Severna Makedonija 31,6 posto, a Srbija samo 7 posto, što ukazuje da su izgledi za život tamo relativno obećavajući.)
Odnosi Srbije s Kinom dugo su prijateljski i profitabilni. Vučićeva spoljna politika pokušava da balansira između Istoka i Zapada, ali porast neprijateljstava između EU i Rusije to otežava.Ali isti zapadni supremacisti koji su uništili prirodnu funkciju „mosta“ Ukrajine insistiranjem na njenoj „NATO sudbini“ rade na podrivanju svih potencijalnih mostova ka Rusiji — daleke Gruzije, Moldavije i obližnje Srbije.Kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija je pod stalnim nadzorom da bi se videlo da li se prilagođava standardima EU, ekonomskim i političkim.
Da bi zadovoljio Brisel, Vučić je isporučivao oružje Ukrajini, ali odbija da sprovodi sankcije protiv Rusije, koja Srbiji obezbeđuje gas.Odbio je zahteve EU da prizna nezavisnost Kosova, što svaki srpski lider mora učiniti da bi ostao na vlasti do sutra. Ali njegovi domaći kritičari smatraju da nije dovoljno čvrst.
Vučić je prkosio pretnjama EU odlaskom u Moskvu na proslave 9. maja povodom 80. godišnjice poraza nacističke Nemačke. U suprotnom, kod kuće bi bio oštro osuđivan zbog servilnosti prema EU. Umesto toga, njegovi neprijatelji ga mogu nazvati „Putinovom marionetom“.Politika nesvrstanosti Josipa Broza Tita bila je veoma uspešna, a Vučić izgleda nastoji da oponaša pristup bivšeg jugoslovenskog lidera. Ali njegov balansirani pristup izlaže ga kritikama s obe strane.
Protesti protiv… čega god
Čudno, mesecima Srbiju potresaju masovni studentski protesti i blokade, ne zbog spoljne politike ili neke specifične vladine politike, već prvenstveno kao odgovor na tragične događaje bez očiglednog političkog značaja.U Beogradu, 3. maja 2023, trinaestogodišnji dečak naoružan pištoljima i Molotovljevim koktelima napao je svoju školu, ubivši osam dece i čuvara. Maloletni napadač je na kraju poslat u psihijatrijsku bolnicu, a roditelji su optuženi.Sutradan uveče, dvadesetogodišnji muškarac vozio je kroz dva sela u centralnoj Srbiji pucajući iz automatske puške, ubivši devet ljudi i ranivši dvanaest. Pobegao je, ali je uhvaćen i na kraju osuđen na 20 godina.Ovo je bilo šokantno u zemlji gde je posedovanje oružja visoko, ali su pucnjave retke.
Velike protestne demonstracije održavane su u velikim gradovima nekoliko meseci. Opozicioni lideri stvorili su protestni pokret „Srbija protiv nasilja“ koji je okrivio Vučića za stvaranje „atmosfere“ odgovorne za ubistva.Ovo je sigurno preterivanje. U stvari, policijska represija u Srbiji je relativno blaga, i teško da se Vučić može kriviti za raspoloženje nasilja koje danas prevladava u svetu. Bivša premijerka Ana Brnabić takođe je rizikovala preterivanjem tvrdeći da su proteste „podsticale strane obaveštajne službe“.Kandidati za „Srbiju protiv nasilja“ osvojili su 24 posto glasova na parlamentarnim izborima 17. decembra 2023, samo polovinu od 48 posto koliko je osvojila koalicija koju podržava Vučić.
U februaru 2024, delegacija na čelu s Marinikom Tepić iz „Srbije protiv nasilja“ i Radomirom Lazovićem iz „Srpske zelene-leve fronte“ otišla je u Strazbur da se žali Evropskom parlamentu da su izbori pokradeni.Sa minimalnim zakonodavnim ovlašćenjima, Evropski parlament se uglavnom afirmiše usvajanjem vrlih rezolucija kojima osuđuje kršenja ljudskih prava u stranim zemljama na osnovu često neproverenih pritužbi.Kao što se očekivalo, ogromnom većinom od 461 prema 52, Evropski parlament je brzo usvojio snažnu rezoluciju kojom se poziva na međunarodnu istragu o „izbornim nepravilnostima“ i preti obustavom finansiranja EU. Glavna pritužba bila je da je Vučić, kampanjom, nepravedno uticao na birače. Marinika Tepić je izjavila za Politico da „ako se sada nešto ne promeni, potpuno ćemo skliznuti u diktaturu“.
Misionarski rad EU
Protesti protiv priznavanja izbora iz decembra 2023. dostigli su takve razmere da su mnogi strahovali od ponavljanja demonstracija na Majdanu 2014. koje su dovele do rata u Ukrajini.Pavle Cicvarić, koji je naučio organizacione veštine na brojnim programima i radionicama finansiranim od zapadnih fondacija, vodio je studentske proteste u Beogradu.
Roditelji mladog lidera duboko su uključeni u rad NVO.Njegova majka, dr Jelena Žunić Cicvarić, koordinator je projekta NVO „Regionalni resursni centar EU za civilno društvo u Srbiji“, ključni kanal za preraspodelu fondova Evropske unije, dodeljenih samo onima koji aktivno rade na podizanju svesti o „evropskim vrednostima“.Njegov otac, Radovan Cicvarić, dugogodišnji političar koji se zalaže za evrointegracije, takođe promoviše „evropske vrednosti“ kao direktor NVO Užice Centar za prava deteta (UCPD), osnovanog 1998.Dok se UCPD fokusira na decu, druga uticajna NVO, Beogradska otvorena škola (BOS), osnovana 1993, sponzoriše programe za studente i mlade profesionalce, uključujući „obuku agenata društvenih promena“.
Oba su deo „Krovne organizacije mladih Srbije“ koja dobija značajna sredstva od međunarodnih donatora poput USAID-a, Fondacije za otvoreno društvo Sorosa i raznih programa Evropske unije.Oni organizuju radionice, obuke i projekte usmerene na jačanje kapaciteta lokalnih NVO i promociju evropskih vrednosti. „Tranzicione“ zemlje koje apliciraju za članstvo u EU moraju slušati uputstva o tome kako postati dostojni Evropljani.Ovaj obrazovni zadatak preuzima Evropski fond za Balkan (EFB), zajednička inicijativa evropskih fondacija koja osmišljava, vodi i podržava inicijative usmerene na jačanje demokratije i podsticanje evropske integracije.
Značajno je da EFB sponzoriše „Zajednički istorijski projekat“ za proizvodnju i širenje ujedinjene verzije regionalne istorije, uz ljubaznu podršku nemačkog ministarstva spoljnih poslova.Balkanski fond za demokratiju (BTD) je fondacija sa sedištem u Beogradu. Osnovana je u martu 2003. od strane Nemačkog Maršalovog fonda, USAID-a i Fondacije Čarlsa Stjuarta Mota. Drugi donatori uključuju Fond braće Rokfeler, Fondaciju Tipping Point, Fondaciju Robert Boš, Švedsku agenciju za međunarodnu razvojnu saradnju i ministarstva spoljnih poslova Danske i Grčke. BTD podržava dodelu grantova, politički dijalog i razvoj liderstva.Ako želite da budete lider, znate kuda da idete.
Teško je zamisliti da ove organizacije finansirane sa Zapada nisu doprinele žaru i veštinama srpskih studentskih prosvetara.Smrtonosni kolapsNovi Sad je drugi po veličini grad u Srbiji, važna stanica na novoj brzoj železničkoj ruti između Beograda i Budimpešte, koja se obnavlja uz kinesku pomoć.Kao deo ovog projekta, šezdesetogodišnja modernistička železnička stanica u Novom Sadu nedavno je renovirana, ostavljajući na mestu dugačku betonsku nadstrešnicu preko ulazne strane. Ujutru 1. novembra 2024, betonska nadstrešnica se iznenada srušila, ubivši ukupno 16 ljudi.Vlada Srbije proglasila je dan žalosti na nacionalnom nivou, a nekoliko zvaničnika je podnelo ostavke, uključujući ministra građevinarstva Srbije i gradonačelnika Novog Sada. Istrage o uzrocima se nastavljaju.
Za studentske aktiviste, kolaps je viđen kao jasan dokaz korupcije, ne samo u građevinskim radovima na stanici, već u celom društvu. Proglasivši da je ono što se dogodilo u Novom Sadu dokaz da je Srbija preplavljena kriminalom, nasiljem, korupcijom i očajem, studenti su sebi zadali zadatak da promene ovu „nepodnošljivu društvenu stvarnost“ kako bi izgradili novu Srbiju.Navodno vođeni pokret organizuje studentske plenume koji privatno odlučuju konsenzusom šta dalje raditi. Zatvorili su univerzitetske fakultete i škole, sprečavajući studente da prisustvuju nastavi mesecima.Studenti koji žele da prisustvuju nastavi tretiraju se kao izdajnici. Čak su i bolnice bile blokirane. Primećeno je da aktivisti studenti obično dolaze iz dobrostojećih porodica i da im se ne pridružuju mladi iz radničke klase. To je elitni bunt koji poziva na jednakost.Studente koji blokiraju saobraćaj štiti policija. Vlada očigledno sumnja na provokaciju i izbegava vrstu nasilne represije koju je francuska vlada Emanuela Makrona koristila da uguši pokret Žutih prsluka.Tranzicija ka čemu?
Srpski studenti mlađi od 26 godina nisu bili rođeni kada je NATO bombardovao Srbiju.Srpska omladina odrasla je rastrzana između ožiljaka od NATO bombardovanja i upornog dominantnog zapadnog pogleda na Srbe kao krivce za uništenje Jugoslavije. Nije čudo što ovo stvara izvesnu konfuziju.Razumljivo je da deo srpske srednje klase, urbane omladine, smatra nepodnošljivim isključenje iz „Zapada“ zbog nametnutog statusa parije Srbiji.Omladina može biti veoma konformistička u svom buntu, težeći da se ujedini u prkosu svojim starijima. Koliko god Zapad bio zbunjen, i dalje najviše uspeva u prodavanju sebe kao nečeg čudesnog.Značajan način na koji to čini je kroz svoju ogromnu mrežu nevladinih organizacija.U aprilu su revizori EU izdali izveštaj u kojem se navodi „nedostatak transparentnosti“ u dodeli oko 4,8 milijardi evra za oko 5.000 NVO tokom perioda 2021-2023, pored grantova država članica od oko 2,6 milijardi evra za oko 7.500 NVO iz izvora finansiranja EU.Nije jasno koje su zemlje imale koristi, ali Marta Kos, slovenačka komesarka EU za proširenje, pomenula je Srbiju.
U intervjuu za slovenačku RTV 28. marta, Kos je odbacila kao „neprihvatljive“ sugestije predsednika Vučića da NVO finansirane od EU podstiču studentske proteste s ciljem njegovog svrgavanja. Kos je ipak primetila da je „mnogo više u kontaktu s NVO koje sam srela u Briselu nego sa srpskom vladom ili njenim predsednikom“.Rekla je:„Mnoge NVO u Srbiji ne bi preživele bez naše podrške, i upravo zbog izuzetnog značaja NVO odlučila sam da im dodelim dodatnih 16 miliona evra za period od ove godine do kraja 2027.“„Bez učešća civilnog društva, nema procesa proširenja“, rekla je Kos, dodajući da veruje da će srpski narod „usmeriti svoje političare kako bi Srbija mogla postati članica Evropske unije“. Kos se oseća kvalifikovanom da pruži smernice.Aleksander Vulin je istaknuti socijalista koji je obavljao različite ministarske funkcije. Ali više ne. „Nadam se da gospodin Vulin neće biti član nove vlade, jer oni koji deluju na antievropski način ne mogu voditi Srbiju u EU“, rekla je Kos. Dobila je ono što je želela.Među njegovim gresima, Vulin podržava pridruživanje BRICS-u i pozvao je na donošenje zakona koji bi otkrio finansiranje NVO od strane stranih vlada. (Kada je Gruzija usvojila takav zakon, lideri EU su se mobilisali da ga zaustave, ali nisu uspeli.)
S druge strane, Vučić je prkosio teškim pretnjama EU zbog odlaska na proslave 9. maja povodom pobede saveznika nad nacističkom Nemačkom. Obilazio je baltičke zemlje koje su blokirale njegov let i pojavio se u Moskvi, zajedno s hrabrim slovačkim premijerom, Robertom Ficom.Vučić u Moskvi 9. maja, na putu da se sastane s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. (Ramil Sitdikov, RIA Novosti, Predsednik Rusije)
Takav je Vučićev balansirani čin. Kao rezultat, Vučića u Briselu osuđuju kao „proputinovca“, dok ga domaći protivnici kritikuju zbog slabog popuštanja zahtevima EU.Studentski prosvetari su još ambivalentniji.Očigledno ne žele da daju kredibilitet optužbama vlade da njima manipulišu NVO EU. Zastava EU je prećutno zabranjena na ogromnim studentskim demonstracijama, mašu se samo srpske zastave, kao da demonstriraju nacionalnu nezavisnost.Međutim, ove proleće grupa studentskih prosvetara izazvala je spektakl krenuvši da svoje pritužbe iznese institucijama EU, navodno na biciklima. Srdačno su dočekani dok su se žalili da je u Srbiji sve apsolutno užasno.
Šestog maja, vodeći srpski list Politika izvestio je da su posetioci srpskih blokadera u galeriji Evropskog parlamenta mirno slušali predavanje hrvatskog nacionaliste, Stevena Nikole Bartulice, koji im je rekao da „evropske vrednosti znače i priznanje krivice za sve što je Srbija učinila Hrvatskoj“.(U leto 1995, Hrvatska je proterala oko 200.000 Srba iz svojih domova u regionu Krajine, u najvećem etničkom čišćenju tokom jugoslovenskih ratova.)Bartulica je tvrdio da Srbija nije evropska liberalna demokratija i da se neće normalizovati dok ne prihvati plaćanje reparacija Hrvatskoj.
Članovi Evropskog parlamenta izrazili su zadovoljstvo što su studenti izabrali „Evropu“ protiv Rusije, i pozvali na svrgavanje Vučića i Fica zbog odlaska u Moskvu.Kod kuće, međutim, protestne demonstracije izgleda gube zamah, do te mere da su studenti prestali da zahtevaju sve! sada! i povukli se na zahtev za izborima.
Podstaknut putovanjem u Moskvu, gde je njegova delegacija vodila ozbiljne razgovore s predsednikom Vladimirom Putinom, Vučić je održao patriotski miting u gradu Nišu gde je izjavio da su zahtevi studenata gotovi i da ga više ne zanimaju. Odbacio je blokadere kao veoma glasnu manjinu nasilnika koji terorišu većinu građana koji žele mir, rad i jedinstvo.Naglo zahtevajući vanredne izbore, pretpostavio je da samo traže još jednu priliku za nasilne ispade, pošto će opozicija uvek tvrditi da su izbori pokradeni. Izbori će se održati normalno za godinu dana, rekao je.Dvadeset drugog maja, Beograd je posetila Kaja Kalas, Estonka koju je Ursula fon der Lajen izabrala za visokog predstavnika EU za spoljnu politiku. Bez diplomatskog iskustva, najvidljivije kvalifikacije Kalasove su da je mlada žena s neprevaziđenom mržnjom prema Rusiji.
Dok je bila u Beogradu, glavna diplomata EU sastala se, u čudnom obrtu, s predsednikom i premijerom da im kaže šta da rade. Ali sastala se s predstavnicima studentskih prosvetara da sasluša šta imaju da kažu.Pohvalila je svoje sastanke s „civilnim društvom“ i mladim aktivistima. „Čula sam njihov poziv i njihove aspiracije – za pravičnošću, za odgovornošću kako bi Srbija mogla ispuniti svoj puni potencijal“, rekla je. „Njihova energija je potrebna da se pronađe put napred.“Nasuprot tome, Kalas je prekorila Vučića zbog sastanka s Putinom u Moskvi. Buduće prihvatanje Srbije u EU, naglasila je, zavisi od „strateškog izbora“ zemlje između Istoka i Zapada.Putin, nasuprot tome, prihvata Vučićev balansirani čin i nema prigovora na pridruživanje Srbije EU. Raznolikost je u skladu s multipolarnim svetom. Ali za Zapad, „ili si s nama ili protiv nas“. Između Istoka i Zapada, mostovi nisu dozvoljeni.
Zbunjenost i strah
U Beogradu, neki ljudi misle da protesti jenjavaju. Možda, ali su u prošlosti zamirali samo da bi se oživeli zbog nekog incidenta. Pošto su uzroci nejasni, tako su i rešenja.Teškoća, kako mi je rekao srpski komentator Dragan Pavlović, jeste što su protesti izraženi u „veoma opštim zahtevima za ’boljim životom’, što očigledno ne nudi nikakvu konkretnu osnovu za razumevanje šta se suštinski želi ili šta treba učiniti da se protesti smire“. Takvi zahtevi mogu trajati doveka.„Verovatno je reč o orkestriranoj, masovnoj histeriji, izazvanoj nuklearnom pretnjom, genocidom u Gazi, produženjem krize na Kosovu i akcijama nevladinih organizacija“, sugeriše on.Novinarka i spisateljica Mara Knežević Kern smatra da je nemoguće razumeti ove neverovatne događaje. „Ne verujem da je moguće opisati ovu novu varijantu napada na državu — to se još nigde nije dogodilo.“ Devedesetih godina, Jugoslavija je služila kao eksperimentalna laboratorija za promenu režima. Mnogi strahuju da se to ponovo dešava, u Srbiji.
Diana Johnstone bila je sekretar za štampu Zelene grupe u Evropskom parlamentu od 1989. do 1996. U svojoj najnovijoj knjizi, Krug u tami: Memoari svetskog posmatrača (Clarity Press, 2020), prepričava ključne epizode u transformaciji Nemačke zelene partije iz mirovne u ratnu stranku. Njene druge knjige uključuju Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO and Western Delusions (Pluto/Monthly Review) i u koautorstvu s ocem, Polom H. Johnstoneom, From MAD to Madness: Inside Pentagon Nuclear War Planning (Clarity Press). Može se kontaktirati na diana.johnstone@wanadoo.fr
Consortium News
https://consortiumnews.com/2025/05/27/diana-johnstone-serbias-organized-chaos/
