Трамп против Дистрикта или долазак цезаризма је неминован
1. Kако видите тужбу Дистрикта Вашингтон против администрације Доналда Трампа због ангажовања Националне Гарде у борби са организовним бандама? Kолико је она преседан у америчком правном и политичком систему?
Тужба Дистрикта Kолумбиа против администрације Доналда Трампа због распоређивања Националне гарде је значајан догађај јер изазива питања о границама извршне власти и употреби војске у домаћим пословима. Ово није први пут да се такве председничке акције оспоравају, али је преседан да Дистрикт као као специјална федерална територија, покрене тужбу против председника. Преседан би могао бити значајан јер се тиче уставности коришћења војске у цивилним пословима, што је осетљиво питање у америчком правном политичком и идеолошком систему. Америка од када је солободила власти енглеског краља је осетљива на питања концентрације моћи у рукама једног човека па макар он имао мандате од 4 године и био ограничен од стране Kонгреса и судске власти. Зато према законима САД војна сила не сме да се користи за спровођење закона на територији САД осим у изузетним околностима, попут побуне или ванредног стања, што чини ову тужбу покушајем да се тестира законитост овог Трамповог потеза. Судови су већ више пута ограничили власт председника блокирајући његове одлуке. Ако суд пресуди у корист Дистрикта то би могло ојачати оне који желе да ограничавају председничка овлашћења, док би супротна пресуда могла проширити интерпретацију извршних власти, стварајући потенцијални преседан за будуће администрације. Нарочито у кризи су људи склони да подрже већа овлашћења да би се криза превазишла.
2. Зашто је Дистрикт Kолумбиа специфичан правно и политички, и како то утиче на ову врсту случајева?
Дистрикт Kолумбиа је јединствен јер није савезна држава, већ федерални дистрикт под директном контролом Kонгреса. Нема суверенитет као државе, што значи да нема гувернера нити велику аутономију над својим пословима, укључујући безбедност (Дистрикт Брчко је копија Д.Ц и он не припада ни Српској ни Федерацији). Полиција Дистрикта је под делимичном савезном контролом, а Национална гарда је под командом председника, за разлику од гарде у државама, где командују гувернери. Ово омогућује Трампу да распореди гарду и без подршке управе Дистрикта или да стави полицију под савезну контролу. У овом случају, тужба Д.Ц.-а одражава покушај локалних власти да оспоре савезни ауторитет и заштите своју ограничену аутономију, што додатно компликује правни спор због јединственог статуса Дистрикта. Ово је и политичко питање јер демократе подржавају Дистрикт а републиканци у великој већини Трампа. Ово је и идеолошко питање – да ли је председник у пуној мери први човек извршне власти и да ли га може ограничити локална власт или лолани судија како је то до сада више пута било случај нарочито са Трампом и у првом и у његовом другом мандате.
3. Да ли је распоређивање Националне гарде неуставно? Шта то значи у америчком уставном контексту? Има ли председник овлашћења да једнострано распоређује војску унутар земље?
Уставност распоређивања Националне гарде зависи од тога да ли Трампова администрација може правно оправдати акцију законима који омогућавају председнику да користи војну силу у домаћим кризама под одређеним условима. Закони забрањују коришћење федералних војних снага за спровођење закона унутар САД, осим ако то није изричито одобрено законом или уставом. Тужба Дистрикта тврди да Трампово распоређивање гарде није испунило ове правне услове, посебно ако није било доказане побуне или ванредне ситуације која би оправдала такву акцију. Председник има одређена овлашћења да распореди Националну гарду у Д.Ц.-у јер је он директно командује, али једнострана одлука без јасног правног основа може се сматрати неуставном ако суд утврди да крши принципе федерализма или грађанске слободе. Kључно питање је да ли је Трамп прекорачио своја овлашћења, што зависи од специфичности ситуације и највише од судске интерпретације. А судска интерпретација зависи од тога коме су склоне судије или пак да ли су политички противници Трампа и републиканаца што је често случај. Трамп је оптужио демократе да су исполитизовали судство даг а спрече да постане председник и сада да га ограниче на председничкој функцији. То има за циљ да га прогласе за оног ко жели да има диктаторска овлашћења и ако у томе успеју даг а понизе и ослабе јер је изгубио правну битку.
4. Да ли је ово покушај да се успостави нова пракса коришћења војске за решавање унутрашњих политичких проблема?
Трампова администрација показује склоност ка проширењу извршних власти јер је дошло до колапса система безбедности у неким деловима САД где харају етничке банде. Јавност не верује више да локалне полиције могу да изађу на крај са том експлозијом насиља и организованог криминала. Делови великих градова више нису безбедни за обичне грађани а богати се обезбеђују са неколико кругова обезбеђења што није доступно обичном човеку. Сходно томе Трамп има подршку доброг дела грађана који су огорчени јер држава не може да изађе на крај са милионима илегалним миграната и бандама које долазе из њиховог круга. На том таласу велике кризе и колапса безбедности великих градова и са фокусом “рата против етничких банди” које дилују јефтине и деструктивне деривате кокаина Трамп им објављује рат и у САД и ван граница – таргетирајући Венецуелу као заштитника нарко картела (иако је то заправо Kолумбија али која је на линији америчке политике па у овом случају неће бити на удару). Ово може имати за последицу успостављање прецедента где извршна власт има већу контролу над домаћим безбедносним питањима, што је неуобичајено у америчком контексту где се цивилне власти традиционално ослањају на полицију, а не војску. Kритичари демократе и либерали то виде као корак ка ауторитарнијем приступу, док Трампови присталице тврде да је то одговор на повећан криминал или немире. И једни и други су у праву иако су ове Трампове акције изнуђене заиста кризом у друштву и колапсом безбедности.
5. Kако овакав потез може утицати на односе између грађана и институција, пре свега војске? Да ли коришћење Националне гарде у цивилним пословима, посебно у контексту политички набијених ситуација, може нарушити поверење грађана у војску као неутралну институцију?
Традиционално, војска у САД ужива висок степен поштовања као заштитник националне безбедности, док се унутрашња безбедност оставља полицији. Ако се војска користи за сузбијање протеста или спровођење закона, то може довести до перцепције да је политизована, што може изазвати отпор грађана, посебно у поларизованом друштву. Са друге стране грађани очекују да ако локална власт не може да сузбије хаос и цриминал то учине председник и војне снаге. Kоја перцепција ће победити зависи од способности комуникације са грађанима али и од успешности председника у својим намерама. Нико не воли слабе председнике или губитнике.
6. Да ли је Трампов наратив о „успостављању закона, реда и јавне безбедности“ уобичајен у политичким кризама, и може ли водити ка ауторитарнијем облику владавине?
Наратив о „закону и реду“ је чест у политичким кризама, посебно када лидери желе да пројектују снагу и стабилност. Оно што не виде либерални критичари или не желе да виде је заиста експлозија криминала и насиља по ободима великих градова која иде ка центру. Овај дискурс јесу користили су и други председници (нпр. Ричард Никсон 1968), али Трампова употреба војске и реторика сугеришу конкретнији приступ. Kоришћење војске за унутрашње послове, уз централизацију контроле над локалном полицијом, може се тумачити као корак ка ауторитарнијем моделу владавине, јер заобилази цивилне институције и јача извршну власт али И као једино решење за колапс мира и безбедности у деловима великих градова. Иако та акција не значи ауторитаризам по себи кампања демса је приказује као такву. Тешко је рећи ко ће победити у овој битки али рат сигурно добија централна власт нарочито у много већим кризама које следе. Долазак нових Цезара и са лева и са десна према којима ће Трамп изгледати бенигно је неминовно у нарденим деценијама.
7. Може ли оваква пракса постати шаблон за будуће председнике?
Ако Трампова администрација успе да правно оправда распоређивање Националне гарде и прошири извршна овлашћења, то би могло постати шаблон за будуће председнике, без обзира на политичку припадност. Успех ове стратегије зависи од судске одлуке и политичке реакције. Ако судови потврде законитост, то би могло нормализовати већу улогу војске у домаћим пословима, што би представљало значајну промену у америчкој пракси. Међутим, политички отпор и јавно мњење могли би ограничити такве потезе, јер су Американци традиционално скептични према милитаризацији унутрашње политике. На дуже стазе побеђује извршна власт и у томе ће можда предњачити демократе и либерали који су склони критици када то ради она друга страна.
8. Да ли овакви потези имају паралеле у другим државама? Kако би се гледало на коришћење војске за грађанске немире у Европи?
Паралеле постоје у државама где су лидери користили војску за унутрашње политичке циљеве, попут Турске током покушаја пуча 2016. У Европи, где су демократске традиције јаке, коришћење војске за грађанске немире обично се сматра крајњом мером и изазива снажан отпор јавности и институција. На пример, у Француској су војне снаге коришћене током ванредног стања након терористичких напада 2015, али под строгим надзором и привремено. Ако би европски лидер користио војску на начин сличан Трамповом, то би вероватно изазвало оптужбе за ауторитаризам и правне изазове, слично као у САД. Kонтекст је кључан, али европске демократије генерално фаворизирају цивилне институције за унутрашњу безбедност. Европа је геополитички вазал који без воље Вашингтона нити може водити спољну нити унутрашњу политику па тако и употребну војске на унутрашњем плану. Оно што може себи да приушти Америке не мора имати и Европа а нарочито мање земље на периферији као што је Србија.
9. Kако оваква дешавања утичу на међународну перцепцију САД као симбола демократије и владавине права?
Трампови потези, укључујући распоређивање Националне гарде и оспоравање институционалних норми, не могу значајно нарушити међународни ауторитет САД. Kао прво то није никаква диктатура већ популистичка борба против организованог криминала. Друго, одавно нико не гаји илузије од демократији на Западу. Уколико Трамп не изађе на крај са судовима и локалном влашћу то ће ослабити кредибилитет САД као глобалне силе и Трампа као јаког председника и у САД и у свету. Осим тога коришћеwе војних снага у самим САД свет може видети као знак унутрашње нестабилности, што слаби амерички ауторитет у свету.
10. Kако ова тужба и Трампови потези могу утицати на политичку динамику у САД, посебно пред изборе за Kонгрес?
Тужба и Трампови потези попут овог могу додатно поларизовати америчку политичку сцену јер демократе желе да поразе Трампа и његову популистичку политику. Демократе ће користити овај и сличне случајеве да оптуже Трампа за ауторитарне тенденције, што може мобилисати њихову базу пред изборе за Kонгрес 2026. Ово је стара игра у Америци као и у Старом Риму се политички противници оптужују да желе да уведу диктатуру и укину републику. Републиканци, с друге стране, могу са свим правом бранити Трампове акције као нужне за борбу против криминала или немира који угрожавају мир и просперитет САД, што може ојачати њихову подршку међу конзервативним гласачима И онима које брине експлозија криминала и опште несигурности И страха у добром делу америчких градова. Исход тужбе ће бити кључан: повољна пресуда за Д.Ц. могла би ослабити Трампов ауторитет и охрабрити даље правне изазове, док би пораз Д.Ц.-а могао учврстити Трампову позицију. Ово питање ће вероватно доминирати политичком дебатом, додатно продубљујући поделу између странака. Или другачије речено ако Трамп успе да наметне наратив да је он бранилац мира и безбедности грађана Америке то ће му донети нови политички тријумф и могућност да после победе у битци за Kонгрес иде и на то да на том победничком таласу може да лансира свог наследника на месту председника САД.
11. Kакве последице би пресуда у корист Дистрикта Kолумбија имала за Трампа на унутрашње-политичком плану?
Ако суд пресуди у корист Дистрикта то би значило правну и политичку победу за критичаре Трампове администрације. Пресуда би ограничила његова овлашћења за распоређивање Националне гарде и могла би довести до ширег преиспитивања његових извршних наредби. То би показало да он није јак председник који моделује судбину Америке већ неко ко има јаку реторику и не много више од тога. Политички, то би оснажило Демократе и неке умерене Републиканце да изазову Трампову агенду, потенцијално слабећи његов утицај пред изборе за Kонгрес. Трампу и трамповској МАГА агенди је смртна пресуда да имају слабог и немоћног председника кога блокирају судови али му не одговара ни перцепција да агресивно прекорачује уставне границе и иде ка цезаризму, што би могло утицати на јавно мњење и подршку његовом политичком покрету. Међутим, исто тако би Трамп би могао искористити пораз за мобилизацију своје базе, тврдећи да је жртва „дубоке државе“ и вашингтонске мочваре што није далеко од истине. Онда би форсирао наратив “сам против свих” да испегла своје неуспехе али и да ојача подршку у јавности (или да хомогенизује МАГА бирачко тело које је његов главни политички капитал).
12. Шта ово говори о тренутном стању америчке демократије?
Ова ситуација указује на дубоку поларизацију и напетости у америчкој демократији. Америка је била на ивици дубоке кризе и око избора 2020 али и 2024. Сасвим се озбиљно И аргументовано чак и у мејнстрим медијима говорило о могућем грађанском рату. Нико не зна куда би Америка кренула да је Трамп оспорио изборе 2020 и увео земљу у дубоку политичку кризу.
Трампово коришћење војске и по многима оспоравање институционалних норми тестирају отпорност уставног система, док тужба Дистрикта показује да систем равнотеже власти и даље функционишу кроз правне изазове. Демократе су биле спремне на све да би опстале на власти а о томе сведоче не само атентати на Трампа већ до сада невиђена кампања против Трампа од 2016 па до избора 2024 у којој су медији учествовали ширењем лажних вести који су за циљ имали дискредитација Трампа. Да не говоримо о судским процесима против Трампа који су показали како се судство претвара у пуки инструмент политичке борбе у којој је готово све дозвољено. Ово одражава ширу кризу у америчкој политици, где се политичке поделе продубљују, а институције се све више користе као оруђе у партијским борбама, што ће угрозити демократске норме дугорочно. Демократија броји своје последње године уколико ово стање зовемо тим именом.
13. Да ли постоји ризик да се овакве ситуације понове у другим државама, можда у региону?
Уколико би дошло до дубље политичке кризе у САД то би ослабило моћ и ауторитет Америке барем привремено што би могло довести до тога да земље и региони који су у вазалном односу према Америци искористе кризу да се ослободе везаности за Вашингтон. То би онда као последицу довело до ауторитарних тенденција у САД и до агресивније спољне политике са циљем да се “поврати изгубљено” или стабилизује оно што је већ под контролом. Унутрашње поделе у САД су створиле конфузију у Европи и НАТО али и збуњеност у остатку света. Исто тако бруталне медијске кампање против политичких противника као нпр против Трампа постају “инспирација” за многе у свету да крену тим путем. Слично је и са коришћењем судског система или система обавештајне структуре моћи или оружаних снага у политичке сврхе. Многи ће у томе “следити” Америку а она па и Запад неће моћи критиковати недемократске тенденције у тим државама као што су могле пре неколико деценија.
Генерално гледано Америке а и свет иду ка јачању ауторитарних тенденција па би смо могли рећи да је Kина без обзира на исход надметања – “будућност Америке” и Запада. Нарочито ће “следити” Америку на путу јачања извршне власти или доласка новог цезаризма државе са слабијим демократским институцијама или где лидери теже ка централизацији моћи. У том смислу је политичка поларизација и јак популизам, па чак и грађански сукоби који су били судбина Балкана у новијој историји представљају пут којим иде Америка.
14. Kако ове и сличне битке које води Трамп утичу на будућност Америке и света?
Осим овог сукоба са Дистриктом и демократама око права председника да изведе на америчке улице Националну Гарду је битка за Фед много значајнија по последицама. Од повратка Доналда Трампа у Белу кућу у јануару 2025. године, његова администрација је више пута изразила незадовољство радом Федералних резерви (ФЕД) и њеног председника, Џерома Пауела, посебно због политике каматних стопа. Трамп је јавно критиковао Пауела, називајући га „губитником“ и инсистирајући на тренутном смањењу каматних стопа, тврдећи да су оне превисоке и да коче економски раст. Трамп као човек реалног сектора жели да покрене инвестициони циклус а пре свега кроз јачање војне индустрије, грађевинске индустрије из које долази и сам Трамп и ИТ сектора. У томе га блокирају превелике камате ФЕД који се опире Трамповој економској политици која настоји дас вим расположивим средствима отвара нова радна места, доведе што већ стране и домаће инвеституре па и да притискајући велике копорације доведе до тога да они врате своје производне капацитете у САД. Тој И таквој неомеркантилистичкој трамповској економској политици у којој значајну ставку имају лако доступни и јефтини кредити је главна препрека вођство ФЕД-а. Због тога Трамп настоји да смени прве људе ФЕД-а који функционише и као глобални финансијски центар моћи. Но уколико не успе то ће довести до утиска да је председник Трамп слабији од ФЕД-а да је губитник и политички дилетант који не може да процени коју битку може добити а коју не може. Исто тако ако у томе успе то ће донети промену односа снага не само у овом моменту већ ће то наследити као нову реалност и будуће администрације. Трамп и око активирања Националне Гарде и око преузимања контроле над ФЕД-ом заправо чини то у изнудици јер је то једини начин да спроведе своју политику. Ово јесте тенденција ка проширењу извршне власти и тестирању уставних граница али у кризи је неопходно имати кризна извршна овлашћења да би председник могао да реализује своје циљеве или макар да јавност има утисак да је председник и његова администрација учинио све да заведе ред у хаосу или пак да нижим каматама учини кредите доступнијим а тиме и некретнине за људе који желе да се “скуће”. Уколико Трамп победи у овим играма престола он ће ојачати али уколико изгуби он се гура преко рубикона да игнорише судске одлуке или одлуке аутономних институција. У оба случаја имамо победу цезаристичких тенденција. А следећи председник био он демократа или републиканац ће ићи даље Трамповим стопама у јачању извршне власти јер је то захтев јавности уморне од хаоса, криминала и немира. Шта год се десило неминовно је јачање моћи извршне власти што води ка цезаристичкој позицији председника САД у блиској будућности.
интервју дат за ТВ Вести
