ВОЗВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА
Крстовдан
За византијску царицу Јелену извор вере био је Јерусалим у Палестини. Иако је њен син владао империјом која се простирала од Атлантског океана до Персије, од Дунава до Сахаре, и иако је Цариград био средиште државности, трговине и културе – и Јелена и Константин знали су да је извор вере на Истоку.
Када је на Голготи пронађен Часни Крст, отпочело је Константиновско доба хришћанства. Константин је своје противнике побеђивао под овим знаком, а његова мајка пронашла је доказе веродостојности тог симбола.
Попут цара Константина и царице Јелене, и Свети Сава је одлазио у Палестину. Иако је српска земља већ била православна, он је знао да је потребно поћи на сам извор вере – у Свету земљу. Три пута је туда ходио. Оно што је тамо научио о вери, пресадио је у душу српског народа.
И данас гледамо како се око Свете земље прогони и уништава знак Часног Крста.
Где год се он уздигне, те земље све више долазе на удар моћника овога света.
На крају историје, овај симбол биће последње што ће цело човечанство угледати –
као сведочанство да је све почело Крстом и да ће се Крстом завршити.
Ј Д
