Ломпар је измолио Марића, што је Вучић одобрио, да децембра 2018. године, дакле пет година и шест месеци после потписивања Бриселског споразума, буде сам гост у Ћирилици, што је, у суштини, било његово крунисање у наследника Добрице као „оца нације“. Тек после тог гостовања почиње да пљује Вучића, и самог Марића, кога је изнервирала чињеница да га је злоупотребио и направио волом.
И, да појасним моје интересовање за Мила Ломпара. Био сам, накратко, ипресиониран, али било ми је нешто сумњиво у једном његовом „Јутјуб“ наступу, и онда сам одгледао скоро све, и радикално променио мишљење. Фокусиран сам на анти-народне елитисте – а Ломпар, нарцис моћног али јаловог мозга, већи је и од Латинке и од Константиновића, коме се, иначе, диви и кога тај јуродиви динароид, самоформатиран по мери празног „гробног места“ на Штировнику, често имитира. Ломпаров моћни мозак је корисно посматрати као неку јако згодну, али стерилна жену – колико год „семена“/знања да уђе, плода неће бити. Све што Ломпаров интелектуални стерилитет може да испоручи су рециклаже туђих идеја. Поменуо сам га једном у тексту који сам послао „Печату“, и главна уредница је избацила његово име. Филип Родић ми је рекао да је Вучелић забранио сваку критику Ломапара у „Печату“ и главна уредница је касније само проверавала да га нисам случајно поменуо у неком наредном тексту. Ништа друго је није занимало у вези мојих текстова. Рекао сам тада Антонићу да сам почео да пишем дугачак текст о Ломпару, али он ми је рекао да се њега сви плаше, да је јако ауторитаран и сујетан и да не подноси критику, и да ми то нико неће објавити. Тако је и било. Окачио сам га на блогу под насловом „Шибајући мртвог коња“. Један пријатељ, нажалост не могу да наведем његово име, ми је мало касније потврдио да је уредницима свих провладиних медија било строго забрањено да објављују било какву критику Мила Ломпара – лично од стране Вучића. Вучић је, с правом, закључио да му, док Ломпар има потпуну доминацију на националистичкој сцени, са те стране не долази никаква опасност. Зато не само да није било никакве хајке на њега, нити напада, како упорно лаже, већ ни било каквих критика. Ломпар је измолио Марића, што је Вучић одобрио, да децембра 2018. године, дакле пет година и шест месеци после потписивања Бриселског споразума, буде сам гост у Ћирилици, што је, у суштини, било његово крунисање у наследника Добрице као „оца нације“. Тек после тог гостовања почиње да пљује Вучића, и самог Марића, кога је изнервирала чињеница да га је злоупотребио и направио волом. Ломпар лаже када каже да је све време нападао Вучића. Мислим да је, то је моја спекулација, као и за одбијање да уопште уђу у САНУ, кључно да га је занимало само да постане председник, али да је схватио да Вучић неће дозволити да постане председник САНУ, што му је била амбиција. Ломпар, иначе, не занима новац – само моћ. Пошто је, отприлике месец дана пошто је окачено, одгледао моје (последње) гостовање на „Новом стандарду“, које је у целости било посвећено мојој критици Ломпара и његових идеја, Марић је, љут што га је Бин Његош преварио, одлучио да, буквално, прекрши Вучићеву забрану критиковања Ломапара, и позове ме у емисију да говорим о њему, што сам ја са задовољством прихватио. То је једини пут да ми је Марић дао било какву сугестију о чему би волео да говорим. Мислим да је критикован и да ме је само зато пре неколико следећих емисија замолио да не помињем Ломпара. Лако је проверити, уз помоћ напредне Гугл претраге број помињања Ломпара на свим провладиним медијима, укључујући таблоиде, и видети колико је било позитивних, колико негативних (НУЛА), а колико неутралних – пре него што се, говором у Лучанима, прикључио „Прогласу“. Наравно, ни на „Информеру“, на пример, НИЈЕДНОМ није поменут у негативном контексту пре тог говора. На „РТ Балкан“, пак, који не уређује јуниор српска „Кркобабићка“ већ служба, уопште није помињан пре тог говора. Ниједном. Све је то било у складу са Вучићевим закључком да му је Ломпар савршен националистички непријатељи да га не треба ни дирати ни промовисати. Уосталом, Ломпар је и после Лучана збуњујуће ретко био мета „напада“ и критика про-владиних медија, чак и пошто се стекао утисак да ће бити главни националистички фикус на „студентској листи“. Говором 28. јуна на Славији Ломпар је потврдио колико га је Вучић, или неки његов саветник, добро проценио. Наиме, да није било тако глупог и контрапродуктивног, нарцисоидног говора подловћенског мегаинтелектуалца, чији је таленат за политику негативан а харизма на нивоу харизме мртвог коња, да не помињем промоцију књиге Радована Караџића и медитације о Љотићу у једном „Јутјуб“ гостовању, уверен сам да би подршка са Запада другој српској обојеној револуцији била битно већа и суштински јаснија. На пример, верујем да би, да није било тог и таквог говора, и јавне прославе Радовановог рођендана, коју је организовао Ломпар, ЦИНС-у, КРИК-и или некој сродној неоколонијалној трансмисији из западних центара моћи већ „цуреле“ неке ствари – било истините било, што је вероватније, фризиране и лажиране на начин како су биле фризиране и лажиране када су рушили Милошевића – о Вучићу или његовом брату, које не „цуре“.
И, да појасним моје интересовање за Мила Ломпара.
Био сам, накратко, ипресиониран, али било ми је нешто сумњиво у једном његовом „Јутјуб“ наступу, и онда сам одгледао скоро све, и радикално променио мишљење.
Фокусиран сам на анти-народне елитисте – а Ломпар, нарцис моћног али…— Џендер (@prvokanselovani) September 30, 2025
