Британски шпијун у Кремљу убедио Трампа да настави рат
Нема елемената изненађења у промени реторике Доналда Трампа према Русији и Владимиру Путину. Његов план од почетка предвиђа да, уколико Русија остане непопустљива у преговорима о миру с Украјином, а то значи ако не пристане на већину услова које диктира Америка, САД ће се повући и применити стратегију „заустављања на даљину“, повећавајући испоруке оружја и подршку обавештајних служби.
Трампова тактика укључује продају оружја савезницима, који би га затим пребацили Украјини, избегавајући директно америчко учешће у сукобу. Затим би се подстицала Европа да преузме финансирање рата и наоружавање за евентуални сукоб са Русијом. У Немачкој је тренутно антируска хистерија на врхунцу и Немци су почели да се спремају за рат, док су Пољаци већ спремни. Ово би, према Трампу и његовим саветницима, удаљило САД од ризика нуклеарног сукоба али и непотребних трошкова који могу постати политичка тема, али би Русију задржало у дужем исцрпљујућем рату. У случају наглог погоршања ситуације за Украјину, то не би био Трампов пораз, већ само војни неуспех Европе. Трамп би тада активирао своју миротворачку карту и довео до краја рата којим би се спасила Украјина од пораза.
Његову позицију ојачало је путовање у Енглеску, где су му Британци, током сусрета с краљем, показали поверљива документа МИ6, добијена од високо позиционираног агента у Кремљу. Документи указују да је Русија на ивици економске кризе, с озбиљним буџетским проблемима који би 2026. могли онемогућити наставак рата истим интензитетом, а до 2027. довести до неизвршења финансијских обавеза уколико санкције и рат потрају.
Ова стратегија економског исцрпљивања није нова. Од 2022. Запад се ослања на гушење руске економије санкцијама и „замрзавање“ рата уз континуирану војну и финансијску подршку Украјини, с циљем да онемогући Путина да оствари војну победу на терену, а при том га подривајући кроз економију и пропаганду. Ипак, Русија три и по године релативно успешно издржава овај маратон, иако војнички није успела да порази Украјину.
Неки чак верују да је Бајденова администрација 2023. доживела неуспех у покушају да нанесе одлучујући пораз Русији, што је резултирало тешким губицима за Украјину, укључујући елитне јединице и огромне количине оружја, од којих се Украјина никад није опоравила. Заправо, Америка је била свесна да Украјина не може војнички поразити Русију, већ је њен задатак био да троши руске ресурсе и спремност руског друштва на борбу и рат. Украјина је свесно жртвована у непотребним операцијама да би се Русија додатно понизила попут Курска или војнички ангажовала попут самоубилачке украјинске контраофанзиве. Исто тако, у Бајденовој администрацији нису очекивали ни брзи слом руске економије, иако су такве поруке слали савезницима и јавности да би их охрабрили у напору да се Русија заустави у Украјини и довољно држи у конфликту да би се исцрпила и, на крају, да би дошло до унутрашњих превирања у Москви, што би довело до геополитичког тријумфа Запада и Америке.
Зашто је МИ6-ов „супер агент“ у Кремљу толико цењен од Британаца и Трампа, остаје нејасно. Можда су његове информације једноставно одговарале Трамповом плану да пребаци финансијске и војне напоре на Европу. Европски лидери данас су пуни оптимизма, подсећајући на пролеће 2023, верујући да ће Русија, попут Немачке 1918, капитулирати због исцрпљености, иако је војнички добро стајала и није било ни једног страног војника на њиховој територији, са једне стране, а контролисали су добар део Европе са друге стране, иако је упитно колико је ова паралела реална.
За Трампа, исход је небитан – Америка неће ући у рат, а он неће бити поражен, шта год да се деси. Трампово „повлачење“ у Британији, где је прихватио аргументе МИ6, указује на сложену динамику између ратно-антируског лобија, који предводе европски савезници, и антикинеског лобија, коме је Трамп традиционално припадао, фокусирајући се на сузбијање Кине као главног ривала.
Да ли је Трамп променио страну, привремено се приклонивши антируском лобију и њиховом пропагандном наративу под утицајем британских података, или је само искористио ове информације да ојача своју позицију, задржавајући фокус на Кини? Време ће показати да ли је ово истинска промена или тактички маневар.
Овај неочекивани заокрет у Трамповој политици изазвао је недоумицу у америчким и европским политичким круговима. Антируски лоби, који је годинама доминирао западном политиком, види у овом потезу потврду своје стратегије економског исцрпљивања Русије. С друге стране, антикинеска струја, коју су подржавали Трампови савезници у Вашингтону, забринута је да би овај фокус на Русију могао одвратити пажњу са примарног циља – сузбијања растућег утицаја Кине у Азији и свету. Кина, као економска и војна сила, остаје главни геополитички изазов за САД, а Трампова ранија реторика наглашавала је управо трговинске и војне мере против Пекинга.
Информације МИ6, које су убедиле Трампа, наводно садрже детаљне анализе руских економских показатеља, укључујући пад прихода од извоза енергената, раст инфлације и све веће потешкоће у финансирању војних операција. Ове информације, иако поверљиве, нису радикално нове – сличне процене су годинама кружиле у западним аналитичким круговима. Ипак, чињеница да их је поткрепио извор из саме кремљске елите дала им је додатну тежину. Британци, као кључни играчи у антируском лобирању, искористили су ову прилику да учврсте своју позицију у америчкој спољној политици.
С друге стране, овај потез могао би бити део шире Трампове стратегије да уравнотежи притиске оба лобија. Док антируски лоби захтева континуирану подршку Украјини, антикинеска струја инсистира на преусмеравању ресурса ка Индо-Пацифику. Трамп, познат по прагматизму, можда користи британске обавештајне податке као оправдање за наставак посредне подршке Украјини, док истовремено одржава имиџ „чврстог преговарача“ који неће увући САД у директан сукоб. Ово би му омогућило да задржи подршку обе фракције, барем привремено. Ипак, ова равнотежа је крхка. Ако руска економија не покаже знаке слабости у предвиђеном року, или ако Кина искористи ову ситуацију за јачање свог утицаја, Трамп би могао бити принуђен да јасно одабере страну. За сада, његова политика остаје амбивалентна – подршка Украјини преко савезника, уз минимално директно ангажовање САД, делује као компромис који одговара и антируском и антикинеском лобију. Питање је колико ће овај баланс моћи да потраје.
