Носачи авиона представљају једну од најважнијих узданица америчке ратне морнарице. Kао капитални бродови и “пловеће тврђаве”, они мењају дистрибуцију оружане моћи самим својим присуством на одређеном месту на планети. Ипак, трошкови њихове конструкције и одржавања, мере се милијардама долара.
Може се поставити питање, зашто амерички порески обвезници лако пристају на огромне трошкове које прави постојање ратне флоте од једанаест нуклеарних носача авиона, уз више десетина пратећих пловила које улазе у састав ударних група?
Подједнако важно је и питање, зашто Вашингтон тежи да у сваком тренутку има оперативних минимум једанаест носача авиона?
Одговор и на прво и на друго питање лежи у тежњи Вашингтона да оствари светску доминацију. Kако је америчко јавно мњење последњих неколико деценија изложено јаком наративу да ће „Америка спасити свет“ (што је након 11. септембра 2001. године добило потпуно нову димензију), онда не треба да чуди релативна униформност америчке спољне и безбедносне политике без обзира на то да ли су носиоци моћи демократе или републиканци.
Исто важи и за буџетска издвајања за одбрану вредности које баштини Вашингтон.
Статусни аспект америчке моћи, оличен кроз присуство носача авиона, такође је врло важан аспект целокупне проблематике, који никако не треба потценити.
Уосталом, Пентагон се и задржао на броју од једанаест носача авиона управо ради слања поруке евентуалним противницима.
Она гласи, да је америчка флота способна да води два велика рата, примера ради, у Атлантику и Пацифику, јер има више носача авиона од ратних морнарица осталих земаља света – заједно.
На валу идеје о војној супериорности, доносиоци одлука у Вашингтону су донели неке добре, а још више, лоших одлука. Томе сведочи актуелно стање у светском геополитичком поретку.
Међутим, тешко је очекивати да ће САД одустати од поступака које имају за циљ обнову пољуљане светске хегемоније. Велику улогу у том правцу ће у будућности, као и у прошлости, имати носачи авиона.
Нарочито против оних противника који не могу да узврате ударац. Томе нас је иста та, крвава прошлост, научила.
Извор: ЦИБ
