Антихерој
Кад жртва постане политикант
„Немамо појединце који стоје изнад заједнице. Нисмо следбеници култа личности. Наше деловање је колективно, промишљено и одговорно. На улици смо због идеје, а не због личне користи. Ово није ни место, ни време за истицање појединаца, већ за заједништво и солидарност.“
Овако гласи истакнута објава на X налогу Студенти у блокади, постављена 31. 12. 2024. Оно што је написано у овој објави представља темељ наше једногодишње борбе.
Бити део заједнице која колективно делује значи бити солидаран и поштовати легитимно донете одлуке. Одређена правила су уведена како би се спречило компромитовање покрета од стране било ког појединца.
„Постоји оружје које је јаче од силе, пропаганде и закона. То оружје се зове улога жртве. Жртва је морални штит. Жртва је емоција која заобилази разум. Жртва је дозвола да се намећу одлуке које нико не сме да доведе у питање. Али – нису све жртве једнаке! Неке жртве постану национални симбол бола, док друге нестану у тишини.“
Ко је Дијана Хрка?
Дијана Хрка је мајка Стефана Хрке, младића који је трагично настрадао у паду надстрешнице у Новом Саду 1. 11. 2024. Током наше вишемесечне борбе Дијану смо често могли срести на протестима које смо организовали. Она је једини члан породице неког настрадалог у паду надстрешнице који је јавно стао уз нас. Ми овим путем желимо да вам скренемо пажњу на то да је Дијана Хрка веома тихо временом, из наше саборкиње прерасла у узурпатора народног бунта. Њена бол је стварна, али чим бол постане медијски пројекат, чим бол почне да се користи да утиче на масе, прелази у сферу манипулације.
Као један од ретких чланова породица настрадалих који је јавно иступио, логичним следом догађаја, веома брзо је постала утицајна медијска личност. Њена бол и туга дали су јој кредибилитет за све предстојеће изјаве и поступке. Дијана је на Инстаграму и ТикТоку добила велики број пратилаца, што је додатно допринело њеном утицају у друштву. На свом ТикТок налогу готово свако вече, месецима уназад, држи лајвове.
Студентском покрету је плански наметнут култ личности Дијане Хрке. Доведени смо у незавидну ситуацију да „морамо“ да подржимо Дијанин подухват, иако се све што она тренутно ради и на шта позива коси са свим нашим раније утемељеним ставовима и одлукама. Уколико бисмо покушали да кажемо да је ово што се тренутно дешава манипулација, били бисмо проглашени бездушнима.
Стефан Хрка је једна од жртава, нажалост, али не и једина жртва. Дијана Хрка је мајка, као што је то и Данијела (Сарина и Валентинина мајка). Данијела није „стала на нашу страну“, те је била засута гомилом увреда и самим тим се сматра „неподобном“, па је тако и њена бол потпуно невидљива у народу. С друге стране, Дијана нас је подржала, па је тако она постала симбол борбе против режима. Оно за шта се покрет залаже није борба појединца. У овој држави је много људи изгубило живот немаром власти; много људи има трауме због тога што су доживели претње, уцене, физичко насиље итд. Стога, ово је лична борба сваког од нас – за сваког од нас. Свако има неки свој мотив. Поистовјећивање наше борбе са једном особом води до уништења покрета. Овде се боримо за све жртве система. Како за оне који су страдали, тако и за оне који живе са траумама и страховима.
Боримо се поштовањем заједнице и њених правила. Колико год борба била лична, не сме постојати себичност. Боримо се тако што смо солидарни и не стављамо себе на прво место, већ све оне уплашене чији се глас кроз нас чује.
Да ли је Дијана Хрка огледало студентског покрета?
(Све изјаве које ће бити цитиране у даљем тексту поткрепљене су доказима у виду аудио и видео снимака који су јавно доступни, док ће скриншотови бити приложени у документу.)
Током једног од лајвова, Дијана је причала о људима са којима је у сукобу, те је у неком тренутку, вероватно као вид застрашивања тих особа, посегнула и за реченицом која ће бити цитирана.
Дијана: „Сад размишљам кога да позовем од ових и да их питам људи: да ли сте свесни у шта сте ушли и шта радите? Да ли да зовемо те Вождовачке кланове који још увек постоје? Ипак ми дугујете момци! Ако слушате, а знам да ме слушате и пратите, ај сад мало се активирајте.“
Ова изјава за почетак представља вид застрашивања оних који су јој се замерили, а са друге стране буди сумњу и намеће питање – чиме је Дијана Хрка задужила Вождовачке кланове?
Дијана: „Али стварно ако будем чула ја још неког Немању да напада, ја ћу да шаљем екипу на врата. Само да знате. Ево нек знају слободно да ћу ја да шаљем. Ја више нећу ћутати. Ја нећу ћутати ни за себе ни за Немању. Не дам на Немању, па нек ме убију.“
Увелико је познато да је Дијана под заштитом ветерана, па се тако често дешавало да прети слањем „екипе“ на врата.
„Мене сад само Вождовчани интересују, ко је још тамо.“
До нас су дошле информације да је Дијана конфликтна личност и да јој није страно да веома често улази како у вербалне, тако и у физичке сукобе.
Овде ћемо вам оставити писану изјаву особе која је у јулу/августу 2025. године радила у једном ресторану у Хрватској са Дијаном, са којом смо ступили у контакт како бисмо проверили истинитост информација.
„Са Дијаном сам се упознала путем ТикТок платформе, кроз лајвове у којима смо учествовале и у којима се говорило о различитим темама, међу којима и о блокадама студената. На тим лајвовима смо имале коректан однос, а неколико пута смо се сусреле и на протестима, где није било сукоба.
Касније ми је Дијана помогла да пронађем посао у једном ресторану у Хрватској, где сам отишла са својом сестром. У почетку је деловало да ће све бити у реду, али врло брзо након што је почела да ради са нама, Дијана је почела да испољава агресивно и насилно понашање према мени, мојој сестри, као и другим запосленима.
Њен однос био је изразито насилан и понижавајући. У више наврата је викала, вређала, претила и уносила нам се у лице. У једном инциденту ме је ударила великом кутијом у пределу леђа, без икаквог повода. Када сам је питала зашто ми није рекла да се померим, унела ми се у лице и наставила да виче. Ударила ме је и више пута ошамарила. Моју сестру је такође физички нападала — гуркала ју је да падне и константно ју је вређала, као и остале колеге.
Током месец и по дана, колико је трајало њено присуство у ресторану, Дијана је свакодневно испољавала насилно понашање, застрашивала нас, стварала тензију и страх. Газда ресторана је више пута изјавио да не зна шта да ради са њом, јер је и сам био сведок њеног понашања. Након што је Дијана због отказа напустила Хрватску, газда ми је рекао да је свесно изазивала сукобе како би имала разлог да се врати у Србију и сукобљава са полицијом, те да је познато да често провоцира и изазива проблеме.
Дијана је, док смо радиле заједно, чак и сликала раднике без њихове дозволе. Касније се испоставило да је управо она фотографисала мене, а ту фотографију је њена познаница Јелена објавила на свом Фејсбук профилу, уз увредљиве коментаре и лажне тврдње да лажем и да сам „продала Дијану“. Тимe сам јавно таргетирана и изложена линчу на друштвеним мрежама. Након што сам рекла да ћу их пријавити, та објава је обрисана.
Након свега тога, Дијана је у ТикТок лајвовима наставила да говори ружно о мени, називајући мене и друге раднике „српским говнима“. У истим тим преносима су ми стизале претње, укључујући и поруке у којима ми се поручује да је „Ниш мали град“ и да треба да се пазим. Непосредно пред скуп у Новом Саду, током једног лајва, речено ми је да не смем да се појавим и да ће „бити хаос ако се сретнемо“.
Поред физичких напада, Дијана ме је излагала константном психичком малтретирању: вређала ме, називала погрдним именима, исмевала, ширила лажи о мени и изазивала осећај сталног страха. Често би након испада насиља глумила да се ништа није догодило. И даље осећам страх за своју безбедност јер ми повремено пристижу претње и поруке застрашивања.“
Нажалост, ово није усамљен случај. Добијене су и фотографије кривичне пријаве која је поднета против Дијане од стране друге особе.


Важно је нагласити да особе чије смо сведочење приложили јавно подржавају студентски покрет.
Такође, неколико дана пре годишњице пада надстрешнице, у медијима се појавио снимак на коме се види Дијана током вербалног окршаја са једним muškarcem. На снимку се са сигурносне камере јасно уочава да је Дијана усред вербалне расправе потегла кухињски нож. У тексту се наводи да је снимак настао пре неколико година.
Неоспорна је и чињеница да је склона вређању Срба и Србије, па тако постоји неколико снимака на којима се јасно чује да када некога вређа не пропушта прилику да уз увреду помене и то да је неко Србин, као да је то нека увреда.
Дијана: „Серем ти се у твоју Србију.“
Дијана: „Мука ми је од ових Срба који су овде поред мене, ово троје, још треба тамо да се свађам са тим људима. Нек једу да не кажем шта.“
Дијана: „Ја сам синоћ имала провалу на врата од стана где живим од Срба. Рекла сам српска говна и стојим иза тога да сам рекла за неке људе да су српска говна и то понављам, јесу. Јесу данас сам им у лице рекла.“
Да ли оличење наше борбе за Србију и српски народ сме бити особа која на овакав начин прича о Србима?
Нико нема право да доводи у питање љубав мајке према детету, као што нема право оспоравати њену бол. Такође, сматрамо да као особа која зна шта значи изгубити дете, Дијана не треба да куне и помиње децу другима.
Колико год било наше незадовољство влашћу, није примерено да било коме желимо смрт.

Још једна у низу дискутабилних изјава гласи:
„Боже, на шта сте спали, да Бог да све на лекове дали! Ето само ћу вам толико рећи. Најмилијима на лекове давали све то. Па сад изволите.“
Дијана је један извесни период пре годишњице пада надстрешнице почела да најављује да након 1. 11. 2025. ништа неће бити исто, те смо ми почели више да обраћамо пажњу на њу и њена оглашавања. Због њеног честог качења објава које позивају на насиље, почели смо да сумњамо да је за комеморативни скуп планирано изазивање нереда.
Да ли је управо ово што се тренутно дешава заправо тај „трећи скуп“?
Сви смо сведоци онога што се десило у Непалу. Такође, чињеница је да је у Непалу само током првог дана протеста настрадало неколико десетина људи. Да ли је то оно што треба да се догоди и у Србији?
Студентски покрет се од почетка залаже за мирне и ненасилне скупове. Наша борба се мора наставити у истом духу, посебно сада када је покрет на прекретници.

Да ли је управо ово што се тренутно дешава заправо тај „трећи скуп“?

Сви смо сведоци онога што се десило у Непалу. Такође, чињеница је да је у Непалу само током првог дана протеста настрадало неколико десетина људи. Да ли је то оно што треба да се догоди и у Србији?
Студентски покрет се од почетка залаже за мирне и ненасилне скупове. Наша борба се мора наставити у истом духу, посебно сада када је покрет на прекретници.
Неколико дана пре комеморативног скупа, Дијана је на свом ТикТок налогу поделила објаву. У питању је компилација видео снимака са протеста, међутим забрињавајуће је то што се на насловној фотографији снимка за позив у Нови Сад види дечко који напада бакљом кордон полиције. Сложићемо се да то и није баш најпримеренији видео којим се позива на комеморативни скуп мирног карактера.

На комеморативном скупу поводом годишњице пада надстрешнице, Дијана током свог говора обелодањује присутнима да од сутра (2. 11. 2025) ступа у штрајк глађу.
Дијана: „…тако да ћу ја испред Скупштине града (Београда) да штрајкујем глађу; преко пута Ћациленда.“
Вођени овом изјавом, очекивали смо да ће Дијана штрајковати глађу у улици Краља Милана, преко пута парка, а не у улици Кнеза Милоша, код Народне скупштине, са друге стране ограде Ћациленда.
Намеће се логично питање: због чега Дијана штрајкује испред Народне скупштине, када она није надлежна за испуњење њених захтева?
Уколико неко жели да његови скупови буду мирни и достојанствени, не организује их насупрот Ћациленда.
Дијана се свакодневно суочава са присталицама владајуће странке које се налазе у шатроском насељу, и уместо да промени локацију, она упорно остаје ту. Узимајући у обзир све наведено, имамо основане сумње да је циљ изазивање сукоба са присталицама владајуће странке, тзв. „ћацима“.
Како смо још на почетку документа написали, сви ми морамо да се придржавамо одређених правила зарађ опстанка борбе. Сви смо упознати са тим да смо се као покрет из озбиљних разлога оградили од неких особа.
Уколико неко подржава покрет, требало би да подржава и његове легитимно донете одлуке.
На скупу Дијане Хрке су већ првог дана виђене све особе од којих смо се оградили.
За оне који нису упућени, након ограђивања од колегинице са Економског факултета, Дијана Хрка је путем Инстаграм сторија негативно коментарисала одлуку СУБ-а и најављивала да ће изнети доказе у одбрану ЛС. Колико смо ми упознати, Дијана доказе никада није изнела, а са ЛС је наставила јавно да поставља фотографије.

На фотографији се налазе ограђена колегиница и Дијана Хрка. Колегиница Лана има јавни Инстаграм профил са око 2000 пратилаца, на коме свакодневно помиње кровну радну групу за медије и прозива њене чланове.
Дијањина подршка Лани, у овој ситуацији, Лани даје кредибилитет да јавно блати кровне радне групе, због тога што се нису постарале да се јавно позове на скуп подршке Дијани Хрки.


На овој фотографији се такође налази студент од кога смо се јавно оградили, због тога што је медијски простор студентског покрета користио за самопромоцију и кршио правила која се тичу гостовања у име покрета.

Ветеран Станић (најближи сарадник и обезбеђење Дијане Хрке), Лука и Лазар Стојаковић.
Од колега смо добили информацију да је Дијана Хрка била делегирана од стране колеге Давуда (НВО студента), да зове шетаче ДУНП-а 16 за 16 и да апелује на њих да се споје са другом колоном студената ДУНП-а кад буду улазили у Београд, као и да организује дочек код Пете гимназије са средњошколцима.
Међутим, шетачи 16 за 16 су одбили тај предлог, па је Дијана на крају дочекала само НВО студенте.
Око Дијане је окупљена мања група ветерана, са упитним намерама према студентском покрету, као и упитним статусом. Ветерани су Дијањино приватно обезбеђење, односно телохранитељи, са којима студенти и грађани имају не тако пријатна искуства. Много колега се жалило да су били веома непријатни према њима.
У медијима су се појавили компромитујући наводи, који се директно везују за ветеране који су окупљени око Дијане.


Осим „сумњивих“ ветерана окупљених око Дијане, постоје оправдане сумње да Дијана блиско сарађује и са одређеним опозиционим политичарима. Како је већ свима познато, студентски покрет се више пута оградио од опозиционих странака и политичара.

Да ли Дијани трагедија представља штит и даје јој кредибилитет да доноси морални суд о томе да ли је неко крив или није?
Сви смо сведоци видео записа Мише Бачулова, који су изашли у јавност. Овом приликом не бисмо залазили у то да ли су снимци веродостојни или не, али је неопходно да у овој ситуацији полазимо од претпоставке да јесу.
Дијана је више пута „узимала правду у своје руке“, што је поткрепљено и кривичном пријавом, притом је неколико пута истицала да „за њу закон не важи“.

Дијана Хрка са супругом Мише Бачулова првог дана штрајка глађу.

Након што је овај опозициони политичар пуштен из притвора, дошао је да се поздрави са својом пријатељицом Дијаном.

Осим што је Миша опозициони политичар, постоји доказ да је пре него што је то постао, био близак владајућој странци и сакупљао гласове за њих.

Током једног медијског укључења Дијане Хрке, јасно се могло видети да Дијана на јакни има BRAVO беџ. BRAVO је НВО организација, на чијем челу се налази Брајан Брковић, као и Миран Погачар. Брајан Брковић је некадашњи близак сарадник Драгана Ђиласа и унук Јеврема Брковића, који је био сарадник Фрање Туђмана.



У једној од приватних преписки која се појавила на мрежама, види се да Дијана пише да је у контакту са Милошем Паранђиловићем, бившим припадником владајуће коалиције, сада опозиционим политичарем.
Такође, Милош Паранђиловић је један од првих који је дошао Дијани да пружи подршку након што је ступила у штрајк глађу.
Како бисмо се уверили да се на фотографији на Виберу заиста налази Дијана, покушали смо исту фотографију да пронађемо на њеном Инстаграм профилу.


Да ли је Дијана оваквим објавама хтела да наговести свој улазак у политику?
Посебно нас је забринула ситуација када је Дијана, иако окружена претежно малолетним лицима, запретила упадом у Ћациленд и позвала на наоружавање Србије.
Студентски покрет је ту ситуацију схватио веома опасно и озбиљно, те смо директно били заслужни за спуштање тензија у друштву.
Овим путем желимо да апелујемо на колеге да на критичко мишљење и здрав разум никако не смеју да им утичу коментари на друштвеним мрежама, које пишу особе које ништа нису дале за овај покрет, за разлику од њих.

Осим позива на оружани упад у Ћациленд, Дијана се послужила и претњама клетвама.
Сматрамо да је ово био Дијањин потпуно неприкладан начин да спусти тензије у друштву.
Дијана: „Проклећу вас све. За сваку сузу ћу вас проклети, буде ли срања. Неће остати нико жив од вас. Овде ће бити крви до колена. Ако хоћете, момци, да не одете кући ни ви ни ја…“
Код Дијане се једно вече појавила и екипа РТС-а којој је она упутила следећа питања:
„Јел ви знате праву истину о надстрешници? Да ли знате, госпођо, тачан број погинулих испод надстрешнице? Да ли сте питали Вучића то кад вам је долазио да гостује код вас?“
Оваква изјава алудира на то да Дијана има информацију да власт не износи стваран број настрадалих испод надстрешнице. Ми не знамо да ли је то истина или не, али свакако сматрамо да у ситуацији када је атмосфера на ивици сукоба, није добро износити овакве инсинуације на овај начин.
Још један од показатеља колико је ситуација узаврела јесте и напад на професора Машинског факултета. Толеранција и разумевање у друштву су на незавидном нивоу.
Медијска манипулација
„Један од кључних ефеката медијског фокуса на Дијану Хрку јесте промена перцепције улоге студената у борби за правду. После готово годину дана, током којих је студентски покрет деловао као организована, децентрализована заједница без лидера, наратив сада сугерише да је морални центар покрета управо она.
Студенти, који су до сада артикулисали захтеве и тражили ванредне изборе, сада су у медијима приказани као пасивни, док је симбол заузео место вође. Оваква прерасподела пажње одговара логици савременог ПР-а, који добро познаје начин на који јавност реагује – искрено, али предвидљиво.
Пажња се не обликује директном манипулацијом, већ наративном конструкцијом која од појединца ствара емотивно средиште око ког се окупља колективна енергија. Тако се пажња, без експлицитне интервенције власти, преусмерава са колективног на појединачно. Јавност, обузета емоцијом, тешко прихвата да је управо тај механизам један од алата политичке контроле.
На први поглед, тврдња да лична трагедија може преусмерити пажњу са колектива и створити нову хијерархију у јавном дискурсу делује као теорија завере. Међутим, у основи је то софистициран ПР, који обликује јавно мњење кроз симболику, драматизацију и емотивну идентификацију – све под маском спонтаности.
Парадокс у случају Дијане Хрке и студентског покрета тиме постаје јасан. Док су студенти раније представљали рационалан, организован и децентрализован отпор, медијски наратив их сада трансформише у подршку једном симболу. Енергија покрета се преусмерава, а његови захтеви губе политичку тежину. Јавност тешко прихвата ову динамику јер делује невероватно да се токови моћи одвијају тако суптилно. Управо зато, ефекат „невероватне истине“ делује: аутентичност догађаја чини га неупитним, иако се у његовој позадини одвија процес пажљиво обликованог усмеравања пажње.“
Овако је ситуацију објаснила једна од наших колегиница са вишегодишњим искуством у медијима.
Медији су ти који креирају наратив у народу, самим тим великим делом одговорни за креирање култа личности.
Телевизија N1 је пренела да су студенти у блокади позвали грађане на протест подршке Дијани Хрки. Ова вест је суптилно представљена као да је СУБ објавио позив, а не мали број локалних профила, због тога што има много већу тежину и одјек.
Како време одмиче, у медијима се све чешће може срести питање „Дијана или студенти?“.
Као закључак се углавном намеће мишљење аналитичара који сматрају да је логичан след догађаја да Дијана буде носилац студентске листе.

Овакав наратив представља гушење револуције свести коју су студенти започели. Тренутно се не боримо само против Александра Вучића већ и против таквог принципа владавине.
Сматрамо да је неопходно да све колеге буду упознате са овим чињеницама, пре доношења било каквог закључка или одлуке. Ситуацију морамо сагледати објективно, како се не би догодило да једногодишња борба буде угашена тако што смо жмурили на све оно што се налазило пред нама, само да не бисмо трпели моралну осуду.
Када поставите себи питање: „Да ли је у реду да овако мислим о жени која је изгубила дете?“, сетите се да ви не доводите у питање њену бол и трагедију, већ њене политичке амбиције, као и амбиције људи око ње.
„Јер кад бол постане валута, истина постаје вишак!“
До коначне победе,
Збор Калемегдан




