најдужи и најподмуклији рат против Срба и психолошки механизам отпора
Како препознати непријатеља?!
РАТ КОЈИ НЕ ЛИЧИ НА РАТ
Савремени Запад није ударио на Србију тенковима, ни артиљеријом, ни бомбардовањем градова, мада ни тога није недостало.
Прави удар био је другачије природе: удар на духовну инфраструктуру народа, на оно што у психологији народа представља „унутрашњи код“, основу самосвести.
То је удар који се води кроз:
-образовање,
-културу,
-медије,
-психологију маса,
-„елите“,
и, најзад, кроз саму Цркву.
Запад је схватио нешто што ниједан ранији непријатељ Срба није разумео:
да Срби не падају док им је Црква жива.
То је суштинска тачка.
Онај ко жели да покори српски народ – прво мора да покори, преобликује или разбије његову Цркву.
ЦРКВА КАО ЦЕНТАР ОТПОРА: ТЕЛО КОЈЕ НЕ ПОПУШТА
Српска Православна Црква није институција у западном смислу.
Она није „организација“, већ онтолошки простор, заветни оквир, духовни систем преживљавања.
У XX веку, када је Србија изгубила државу (1915), елиту (1945), територију (1991–1999),
само Црква није изгубила себе.
И зато је морала бити ударена.
Психолошки механизам непријатеља:
#УНИШТИ ОНО ШТО ЧУВА ИДЕНТИТЕТ – И НАРОД ЋЕ САМ СЕБЕ ДОКОСИТИ#
-Убиство хиљада свештеника и монаха није било случајно.
-Уништавање манастира није било „колатерално“.
-Прогон вере није био идеолошка случајност — био је стратегија.
Зашто?
Зато што је Србин без Цркве као војник без заставе и без команданта:
распрши се, умири, постане прах.
Запад је ово разумео боље него Турци, боље него Немци, боље него комунисти.
РАЗАРАЊЕ ИЗНУТРА: ДВОСТРУКА РАДИКАЛИЗАЦИЈА
Најопаснији удар није спољашњи.
Најопаснији је онај који уђе унутра — тихо, привидно пријатељски, интелектуално, модерно, културно.
#Прва осовина удара#
СТВОРИТИ „НОВУ ЦРКВУ“ -МЕКУ, СТРАНУ, ЕКУМЕНИСТИЧКУ
Циљ: претворити Српску Цркву у НВО са кулисом духовности.
То подразумева:
-либералну теологију која укида грех,
-феминистичке, ЛГБТ и воук агенде у духовности,
-дијалог без догме,
-морал без уздржања,
-Христа без Крста.
То је операција „обезглављивања“ – Црква без вертикале.
#Друга осовина удара#
ГУРНУТИ КОНЗЕРВАТИВНИ ДЕО У РАСКОЛ
Када непријатељ не може да уништи Цркву споља,
он је подели изнутра.
Подстакне се радикализација:
–да би једни отишли у раскол,
-а други у страх,
-а трећи у сумњу.
Расцепљене групе ослабљују центар.
То је обавештајно-психолошка техника стара као Римско царство:
производи екстреме да ослабиш средиште.
ПСИХОЛОШКА ОПЕРАЦИЈА: СЛОМ СРПСКОГ САМОПОУЗДАЊА
Системски, деценијама, Србима се усађују следеће поруке:
-да су криви,
-да су заостали,
-да су „Балкан“,
-да су „варвари“,
-да је њихова духовност реликт,
-да им треба евро-атеистички преображај,
-да морају да се стиде својих победа, својих хероја, своје вере.
То је операција која се спроводи паралелно у:
–школама,
-медијима,
-поп-култури,
-спортским идолима,
-академској заједници,
-политичким партијама.
Циљ је један:
да Србин изгуби осећај за Сопствено.
Јер народ без идентитета — не брани ништа.
ПСИХОДИНАМИКА ПАДА:
КАДА НАЦИЈА ГУБИ ХРАБРОСТ – ПОЧИЊЕ СТРАХ ОД ЖИВОТА
Народ који изгуби храброст постаје:
-лак плен,
-клоне у души,
-склонији лажним утехама,
-везан за туђе успоне и туђе медаље,
-зависан од „вођа“ који су гласни али празни.
То је психолошки механизам колонизације:
нација престане да буде субјект – постане објекат.
Народ без храбрости не може да заштити Цркву.
А народ без Цркве више није народ — већ публика.
Публика за туђе спектакле, туђе идеологије, туђе империје.
ЗАВЕТНИЧКА ВЕРТИКАЛА: ЈЕДИНИ ПУТ ОПСТАНКА
Историја Срба показује закономерност:
-кад год смо чували веру — постајали смо већи,
-кад год смо је издали — готово смо нестали.
Зато питање опстанка није политичко.
Ни војно.
Ни економско.
Питање опстанка је – теолошко.
Да ли ће у наредним деценијама постојати:
-људи Светог Саве,
-наследници Јустина и Владике Николаја,
-браниоци Косовског завета,
-носиоци крста,
-они који ће живот положити за веру и за светиње?
Ако их буде Српски народ ће се обновити.
Ако их не буде -Срби ће остати само генетска категорија, без културе, без духа, без смисла.
Бледа сенка онога што су били.
НИЈЕ ПОЕНТА ПОБЕДИТИ ЗАПАД – ПОЕНТА ЈЕ НЕ ИЗГУБИТИ СЕБЕ
Запад није наш непријатељ зато што је моћан, већ зато што зна да је Српска Црква темељ онога што свет назива „отпором“.
И зато је мета Црква.
А не држава.
Не власт.
Не политика.
Ко одбрани Цркву – тај је одбранио народ.
Ко изгуби Цркву -изгубио је све.
Судбина Срба неће бити одлучена у Бриселу, Вашингтону или Москви,
већ у души човека који одлучи да остане веран Христу и Завету.
То је права линија фронта.
То је истинска борба.
То је војнички, духовни и историјски позив наше генерације.
пише: Енџи
