Пише Јелена Стевановић
Док Стејт департмент поручује да је Париз и даље важан у трансатлантским односима, британски премијер је неосетљив на фрустрираност с друге стране Ламанша због склапања „Аукуса”
Вашингтон притиска Велику Британију да следи амерички пример и покуша да изглади односе с Француском, који су уздрмани након што је Париз изгубио посао вредан више десетина милијарди долара због новог савеза између Америке, Британије и Аустралије.
Кад су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство и Аустралија у септембру направили безбедносну алијансу „Аукус”, Канбера је Француској отказала уговор о куповини 12 подморница, на чему је Париз могао да заради 66 милијарди долара. „Аукус” предвиђа да ће САД, Британија и Аустралија тешње сарађивати у југоисточној Азији и да ће се супротставити све већем кинеском утицају у региону. Део „пакета” је и да ће Вашингтон помоћи Аустралији да сама направи подморнице на нуклеарни погон, због чега Канбери више нису потребне француске конвенционалне подморнице.
Француска је бурно реаговала, тврдећи да је савезници нису обавестили да стварају нови пакт и да је изостављају из безбедносних планова у Индопацифику и уговора о подморницама. Шеф дипломатије Жан-Ив Ледријан оптужио је тројац за „лажи и дволичност”, наводећи да је Паризу „забијен нож у леђа”.
Како се незадовољство у Паризу није смиривало, Америка је решила да санира штету и одмах послала највише дипломате у помиритељску мисију. Сад исто очекују и од Лондона, који није показао разумевање за разочарање у Јелисејској палати, пише „Гардијан”.
Државни секретар САД Ентони Блинкен посетио је овог месеца Париз и Брисел, док се Џејк Саливан, саветник Беле куће за националну безбедност, сусрео с високим француским званичницима. Из Западног крила су објавили и да ће се председник Џозеф Бајден ускоро састати са шефом Јелисеја Емануелом Макроном након што су се чули телефоном одмах после дипломатског скандала. Бајденова администрација признаје да је могла и боље да изведе целу ствар и да је требало да Французима унапред јави шта се спрема уместо што их је оставила да о „Аукусу” и отказивању уговора сазнају из медија.
Американци сматрају да морају да умире Француску, која је због немачког интеррегнума после недавних избора добила још већи значај у Европској унији. Док Стејт депармент поручује да је Париз и даље важан у трансатлантским односима, британски премијер Борис Џонсон је неосетљив на фрустрираност с друге стране Ламанша, па је изјавио да је „изненађен снагом француске реакције”.
„Гардијан” не наводи шта тачно Западно крило очекује од Даунинг стрита, нити да ли Вашингтон притиска и Аустралију, која такође не показује ентузијазам за помирење с Французима. Како сматра Би-Би-Си, кад су Американци признали да је причу око „Аукуса” требало боље координисати, то је можда било извињење што нису консултовали Макрона, али не и извињење због безбедносног пакта који искључује Француску и дељења нуклеарне технологије.
Према писању „Атлантика”, Јелисејска палата је разочарана јер није веровала да ће се овако нешто догодити за време Бајдена, који се противио брегзиту, а испоставило се да ни у његовим очима Британија није изгубила ништа од своје пожељности кад је изашла из Европске уније. Ипак, француски бес је отпочетка био више усмерен ка Британији и Аустралији, него према Америци, па је Париз поручио Канбери да се „одрекла суверенитета”, а Лондону да је прихватио да буде „амерички вазал” и „тринаесто прасе у америчком пројекту”.
Политика
