Михаилов политички трилер: деспотизам, инцест, преваре…

вибер_имаге_2021-10-25_10-02-34-696

Михаилов режим је почео да се лјулја изнутра. Како пише Слободан Јовановић у својој историји, у будућност режима нико није веровао. „У Београду је атмосфера била тешка; осећало се да овако далје не иде, али како ће изгледати ново стање које има да дође, нико није знао“.

Убиство кнеза Михаила савременици су назвали „топчидерском катастрофом“. Народ је био искрено ожалошћен кнежевим убиством и како то обично бива, у сећању је остала прича о племенитом и узвишеном владару који је страдао од суманутих злочинаца.

Ствари ипак нису тако једноставне. Кнез Михаило је био дочекан са великим очекивањима и симпатијама; народу је било доста хаотичне владавине кнеза Милоша после повратка из двадесетогодишњег изгнанства. Међутим, већ после неколико година, наступила је криза Михаиловог режима; при крају кнежевог живота незадоволјство је било свеприсутно.

Кнез Михаило је гушио сваки унутрашњи отпор режиму, његова владавина је била деспотска. За разлику од оца, који је поникао из народа и говорио његовим језиком, а притом и имао изванредну способност да осети шта народ тражи и да то демагошки „испуни“, Михаило је био врло затворен човек: комуницирао је само са малим бројем сарадника, а пријателја је имао још мање.

После кратке владавине од 1839. до 1942. године, Михаило се са 19 година нашао у изгнанству. У кључним годинама младости формирао се као да је угарски спахија, што није било ништа чудно, јер је кнез Милош поседовао огромна имања у Влашкој и Угарској. Михаило се оженио Јулијом из осиромашене угарске племићке породице Хуњади.

Ослонац свог режима нашао је у искусном државнику и политичком конзервативцу Илији Гарашанину и крутом полицајцу Николи Христићу. Обојица су иначе били лјуди Карађорђевићевог режима, док су либерали који су довели поново на власт династију Обреновића били потпуно скрајнути већ на самом почетку његове владавине.

Иако је Михаило још у приступној беседи најавио да ће владати по законима, аутократска природа режима показала је право лице када је, пошто су ослобођени Мајсторовић и дружина због покушаја завере против кнеза, Велики суд најурен, а његове судије отеране на робију.

У земљи није постојала никаква слобода штампе, па су се осуде режима могле наћи само у српској штампи која се штампала у суседној Аустрији. Ту је Михаилов режим био нападан из свих оружја. Није лоше подсетити се да позната песма Јована Јовановића Змаја „Јутутунска јухаха“ говори управо о Михаилу:

„Овај народ врло добро знаде

да је створен само књаза ради,

да Му даје порезе и хвале,

да Га двори и понизно кади…

….

Дај Му с неба најсветије даре,

полицију, шпијуне, жандаре,

ако неће да душмана свали,

бар на своме нек срце искали.“

У песми Змај критикује кнежев апсолутизам, али и његову сполјну политику – стих „ако неће да душмана свали“ односи се на оклевање да се нападне Турска.
Како и зашто је карађорђе убио теодосија

Змај је стално омаловажавао и исмејавао Михаилов режим; по Слободану Јовановићу, његове песме су шкодиле режиму више него све друго што је против кнеза писано.

Лични проблеми

Кнез није имао среће ни на личном плану; његов брак са Јулијом Хуњади био је без деце. Кнез се од ње удалјио када је откривено једно њено интимно писмо кнезу Аренбергу. Јулија је напустила землју; Михаило ју је после две године позвао да се врати, али њихови односи се нису поправили, да би на крају дошло до раставе „од стола и постелје“, али не и до формалног развода брака.

Кнез се после тога заљубљује у Катарину Константиновић, ћерку своје сестричине Анке Константиновић у тренутку када је Катарина имала само 16 година (Михаило је био 25 година старији). Нјихову везу је нарочито форсирала Анка, која је после одласка Јулије из Србије била домаћица на двору.
Да ли је и када Милош Обреновић рекао: „Ево мене, ето вас – рат Турцима“

По црквеним правилима, бракови до шестог колена били су забрањени и Михаило је наишао на огроман отпор. Због противљења тој вези, са власти је пао Илија Гарашанин, који је шест година био председник владе и министар сполјних послова. За тај брак није хтео да чује ни црквени поглавар митрополит Михаило; чак се причало да кнез намерава да га смени како би се оженио Катарином.

Нова економија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *