Необичног изгледа – као да се под неком ћудљивом силом земља наборала у сред војвођанске равнице – Тителски брег представља у Европи најзначајнији копнени запис климатских промена током последњих милион година. Не, није грешка – Тителски брег је као нека милион година стара хроника чије су странице лесно–палеоземљишне секвенце које пружају увид у запањујуће промене животне средине током последњег леденог доба.
Професор др Слободан Марковић са Природно–математичког факултета у Новом Саду, није ни слутио какво благо има пред собом када је 1997. године почео истраживања ове лесне заравни у југоисточној Бачкој, области која је позната под називом Шајкашка.
“Ова помало егзотична истраживања немају само фундаменталан научни значај, већ могу да представљају основу за разумевање данашњих климатских промена, али и да помогну да сигурније предвидимо оно што ће се догађати у будућности”, наводи професор Марковић. Kао посебно интересантну чињеницу истиче да се климатска варирања која се “ишчитавају” из слојева земље Тителског брега готово у потпуности подударају са одговарајућим хиљадама километара далеким записима у кинеским лесно-палеоземљишним секвенцама. Зато не чуди што овај војвођански лесни плато привлачи вишедеценијску пажњу највећих светских стручњака.
Да теренска истраживања нашег леса са драгим колегама и студентима жељним знања представљају изузетну привилегију и задовољство, професор Марковић не крије, без обзира на то што је реч о физички захтевном послу. Наиме, истраживање стрмих литица Тителског брега често изискује употребу алпинистичке опреме, велика количина прашине омета нормално дисање, а потреба да се пуно копа изискује приличну физичку снагу. Међутим, пред непроцењивошћу овог природног блага сви истраживачки проблеми постају безначајни.
Заштићен као специјални резерват природе
Управо та непроцењивост вредности Тителског брега ме је и нагнала да пишем текст. Неколико пута годишње пролазим крај Тителског брега јер имам пријатеље у Мошорину и рођаке у Тителу. Сваки пут успорим, а када временске прилике и доба дана то дозвољавају зауставим се на неколико минута подно брега, осећајући се помало неспокојно. Наиме, испред мене се налази нешто што доживљавам као јавно добро светских размера, а при том не видим ништа што би, према мом лаичком поимању, представљало његову заштиту, макар на нивоу табли са упозорењем.
Не, слика је крајње идилична, као да брегу не може ништа да се деси, поготово лети када се на лочким пашњацима, које само асфалтни пут дели од брега, напасају стада оваца, под небом као са платна Саве Стојкова и уз шкрипу старог ђерма.
Наравно, тај рубни део, односно обод лесног платоа, јесте заштићен тако што је – додуше тек 2012. године – проглашен за специјални резерват природе, о којем се брине Установа за заштиту природе Тителски берг. На моје питање шта угрожава или нарушава деликатну равнотежу специфичног и за науку веома вредног локалитета, љубазно су ми одговорили, наглашавајући комплексност теме јер се она тиче законских оквира, надлежности, па и применљивости на терену.
“За разлику од већине заштићених подручја, наше подручје не обухвата једну компактну површину него врло осетљиви обод лесног платоа. Са једне стране су ораничне површине, са друге порозни одсеци брега. Разуђеност површине онемогућује константан надзор над истом (један чувар природе). На територији општине Тител нема великих загађивача нити индустрије која би могла угрозити екосистеме на платоу. Већа битка се води на плану формирања заштитног појаса у виду атарског пута по ивици брега и спречавање заоравања истог”.
Природно, али и културно-историјско добро
Мада верујем да запослени у Установи раде све што могу у датим законским оквирима да би заштитили ово не само природно, већ и културно-историјско добро (због свог положаја, Тителски брег је кроз историју био логичан избор за изградњу насеобина, тако да обилује археолошким локалитетима), нисам мање забринута. Први разлог за то вероватно лежи у општој друштвеној клими коју еколошке организације Србије неуморно одржавају “на црвеном” покушавајући да укажу на, по људе али и природу, штетне последице непоштовања закона.
У овом случају мислим на изградњу фабрике Линглонг, која ће производњом гума да се позиционира на врх најпрљавијих у хемијској индустрији, чију изградњу прате контроверзе око комплетне процене утицаја на животну средину и која се гради на мање од 30 километара од Титела.
Актуелан је и протест удружења “Чувари Перлеза” зато што је кинеска фабрика за складиштење и третман отпадне пластике Феитиансуyе добила дозволу за рад на основу Студије о процени утицаја, а да се о њој није расправљало јавно ни у у Перлезу, нити у стручној јавности – чак је средином априла ове године био обустављен рад погона у Перлезу, након што је инспекција утврдила да је дошло до одступања појединих параметара код емисије недозвољених материја. Феитиансуyе се налази на свега десет километара од Титела.
Полигон за артиљеријска гађања
Можда су ове две фабрике ваздушном линијом довољно далеко од ретких биљних и животињских врста које насељавају Тителски брег, али не сме се сметнути с ума да на километар од Линглонга и на мање од километар од Феитиансуyе протиче Бегеј, који се затим код Титела улива у Тису, а Тителски брег се пружа дуж десне обале доњег тока Тисе, недалеко од њеног ушћа у Дунав. Између свега наведеног се налази још један резерват природе – Царска бара.
Други разлог за бригу изазива информација коју сам недавно дознала у разговору са рођаком из Титела. Наиме, Тителом је летос прошла петиција којом су мештани захтевали да се полигон за артиљеријска гађања измести из њиховог места (полигон обухвата ток Тисе од осмог до 25. километра) јер им је у току трајања вежби онемогућено коришћење купалишта, уз основану сумњу да зона опасног подручја обухвата границе Царске баре и Тителског брега. Од петиције на крају није било ништа јер се, наводно, догодило неколико случајева застрашивања губитком радног места и људи су одустали од даљег активизма по овом питању.
А да је њихова забринутост била на месту, показује мапа коју је Град Зрењанин поставио на свој сајт уз обавештење о извршењу артиљеријских гађања из бродског наоружања.
У обавештењу о оглашавању опасног подручја наведено је да свако ко претрпи материјалну штету насталу због поготка може да је пријави до одређеног датума, достављајући личне податке.
Зато се и поставља питање: на који начин се могу проценити и рефундирати штете нанесене стаништима, строго заштићеним дивљим врстама и геолошким локалитетима?
За професора Марковића нема сумње да “треба учинити све да абиотичке и биотичке вредности Тителског брега остану доступне и генерацијама које ће доћи после нас”, и да треба покушати све што је у нашој моћи да се спречи креирање артиљеријског полигона и свака могућност загађења која може да угрози лесни плато, уз јасну поруку: Тителски брег мора да сачува своју аутентичност и остане оаза јединствених екосистема, потиснутих интензивним негативним деловањима људи.
Придружујем се и позивам стручну јавност и еколошке активисте да предузму потребне кораке у заштити непроцењиве вредности Тителског брега.
Извор: Ал Јазеера Балканс
Фото: Принтскреен Инстаграм @новисад_некадисад
