Залагањем Уједињене омладине српске Српско гимнастичко друштво „Венац“ основано је 1879. у Вршцу. Рад друштва убрзо је замро. (1) У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. „Снага” у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1914. Бечкереку.
(2) На Другом слету у Раваници 1906. учествовало jе око 250 сокола од коjих jе 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Паjићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са
старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва коjа нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стоjановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осиjека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом
Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били jе присутна депутациjа Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Циjаком и делегациjа „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим
броjем чланова и функционера друштва.
(3)Српски соко је у Великој Кикинди одржао слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани. После ослобођења и уједињења 1918. обновљен је рад соколских друштава.
Основана је жупа Велики Бечкерек. Банатска жупа имала је 19 друштава на дан 25. маја 1920. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања.
(4)Соколско друштво Вршац основано је 25. 4. 1919. Друштво је бројало преко 200 активних чланова. Једно од најактивнијих друштава жупе Велики Бечкерек било је Соколско друштво у Вршцу.(5) За сарадњу сокола и Војне Музичке Школе био је заслужан командант школе потпуковник и одушевљени соко Владимир Глишић. У сезони 1924. приредило је културно-просветно одељење две бесплатне позоришне
представе за цео гарнизон и том приликом је предавао о Соколству Богдан Сперњак. У децембру приређена је још једна представа и приказивање филма о I. соколском слету у Љубљани. Том приликом је предавао Анте Тадић. Једне недеље после свршених испита приредило је соколско друштво веселицу са јавном вежбом.
Од апсолвената музичара опростио се Анте Тадић. У свом говору истакао је : „ …
На вашем успеху честитам вам у име нашег соколског друштва у чије име имам част да говорим и чији сте рад одушевљено помагали кроз цело време вашег боравка у нашем месту. Соколски рад сте помагали и вежбом и свирањем, и верујте ми, иде вам велика хвала за ширење соколске идеје у овој околини. Да није било вас с вашим инструментима, ми би Соколи били као птице без крила. Наш рад не би био прекорачио границе овога места. Драги војници и Соколи, не заборавите ни у будућности на Соколство. Где год дођете, одазовите се соколским друштвима и помогните их у њиховом племенитом раду, да остваре велике идеале. Својим радом и пажњом спрам других стећи ћете поштовање и љубав, а од рада никада не зазирите, …. Живела војска, живело Соколство! Здраво !!!.”
(6)Војна Музичка Школа наставила је сарадњу са Соколским друштвом Вршац и у 1925. Соко у Вршцу је 3 јануара 1925. одржао за војску село на коме је предавао Анте Тадић о користи просвећивања и комадом „Бенгалски тигар”. Предавање професора и академског сликара Стеве Дракулића о „Народном везу и
орнаментици” са малом изложбом одржано је на јавном селу 4 јануара 1925. Приказан је позоришни комад „Бенгалски тигар”. Војна Музичка Школа приредила је концерт, а затим је била игранка и шаљива пошта. Село је посетио мноштво грађана. Културно-просветно одељење имало је посебну „Просветну Соколану” за
свој рад, у којој је соколско друштво наместило и своју позорницу. Кад настану пролећни дани позоришна трупа друштва обилазила је околна села.
(7) Крајем јануара 1925. одржана је главна соколска скупштина у Вршцу. У извештајима је истакнуто да је било 12 јавних наступа са јавним вежбама. Друштво је учествовало на слетовима у Загребу, Сарајеву и Великој Кикинди. Сви излети су били заједно са Војном Музичком Школом. Друштво је са просветно-културним радом наступило 18 пута. Нарочита пажња била је посвећена војсци. Друштво је наступало са
предавањима, представама, излетима и филмским пројекцијама. Народу и члановима дељене су књиге бесплатно. За просветни рад друштво је имало посебну соколану са позорницом. Друштво је основало фонд за зидање соколане. Предњачки течај одржан је 1924. У Управи су били : старешина Љуба Недељковић,
заменик Владимир Глишић, секретар Богдан Димитријевић, благајник Бранко Пантелић, просветитељ Анте Тадић, начелник Богдан Сперњак и начелница Невена Богдановић. За жупску скупштину одређени су као делегати Богдан Сперњак и Анте Тадић.
(8) Предњачки течај почео је 1. марта 1925. Похађало га је око стотину слушатеља. Слушатељи су били ђаци учитељске школе, гимназије и војници IV. Коњичког пука и Војно Музичке Школе. Соколи су сматрали да ће се слушатељи после свршених наука и свршене војне дужности разићи по Југославији и радити на развоју соколства. У 1924. имали су сличан течај, па су неки од слушатеља постали начелници или су оснивали нова друштва.Предавачи су били : за идеологију, историју, литературу, организацију и грађу вежбаоница и игралишта Анте Тадић; за теорију и праксу Тиршова система и игре Богдан Сперњак и Петар Николић; за хигијену и прву помоћ др. Илија Николајевић. На испит су требали бити пуштену само марљиви слушатељи.
(9)Године 1926. одржали су 31. јануара јавно село са предавањем др. Илије Николајевића „Штетно деловање алкохола” и позоришним комадом „Издајем стан под кирију”. Већ 12. фебруара приредили су село за војску. Предавала је Невена Богдановић „Естетика у гимнастици” и одигран је позоришни комад „Поремећени план”. На селу од 14. фебруара 1926. одржао је предавање Владимир Глишић „Соколска дисциплина” и играо исти комад као 12.фебруара. Приредили су четири филмске представе о лепоти Јадранског мора 8 и 9. марта 1926. за школе, грађанство и војску. Том приликом одржано је предавање о важности Јадранског мора. Филмове су добили од Јадранске страже. Одржали су село за војску 26. априла са предавањем Александра Поповића „Што да радимо”.
Друштво је приредило 7. марта техничку академију, коју је поновило 4. априла. Оба пута суделовала је Војна Музичка школа са вежбачима и свирачима. На селу за грађанство 28. априла приказан је позоришни комад „У властитој замци”. На поселима је било и монолога, а оркестар војне Музичке школе редовно је одржавао
концерте. Омладина се забављала играњем и шаљивом поштом, којом приликом су се поклањале књиге.
Друштво је 2. маја 1926. направило излет са јавном вежбом у Јасеново. Одржали су окружни слет у Вршцу 16. маја 1926. Пре подне дошли су гости из Беле Цркве и деца основних школа Великог Средишта и Павлиша. На слету су учествовала деца немачке основне школе из Вршца, као и Војна Музичка школа са вежбачима и свирачима. После подне одржана је поворка са 600 учесника.
У вече је одржана просветно-техничка академија. Друштвени дилетанти извели су „Издајем стан под кирију”. Друштво је учествовало на слету Бачке жупе у Сенти. Приредили су 24. маја излет у Хајдучици са великим бројем вежбача и војном Музичком школом. Сви наступи друштва приређивани су без алохола. Соколи у
Вршцу водили су више практичну а мање теоретску борбу против алкохола.
(10) У Вршцу је 28. и 29. маја 1927. одржан VI слет Банатске жупе. На слету је развијена
застава вршачког соколског друштва. Слетске свечаности почеле су 28. маја утакмицом мушког и женског нараштаја. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином београдске жупе. Дочекани су војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати у вече приређена је серенада куму заставе вршачког сокола Ђури Паунковићу. У 9 сати почела је академија вршачког сокола у градском парку. У јутро 29. маја стигао је Соко из Велике Кикинде, а из Беле Цркве Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе заједно са Ђуром
Паунковићем.
Поворка од 1.400 учесника кренула је у 10 сати. Освећење заставе извео је вршачки владика Иларион Радоњић. Говорили су владика Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић, Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба . У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. Приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца.
(11)Соколско друштво Вршац одржало је од 7. до 19. августа 1931. месни жупски предњачки течај за учитеље и учитељице школа среза вршачког и бело-цркванског. Течај је похађало 16 учитеља и 11 учитељица из оба среза. Радило се 9 радних дана по 9 сати дневно. Предавани су предмети : Тиршов соколски систем, историја
гимнастике и соколства, организација, анатомија, прва помоћ, физиологија, методика, ритмика и администрација. На практичан рад обраћена је нарочита пажња. Учитељи су били највећи поборници соколства, и имали су најбоље предратне традиције у раду на ослобођењу и уједињењу. (12) У Управи Соколског друштва Вршац 1934. били су : Старешина Богдан Димитријевић, просветар Борислав Радовановић, начелник Жарко Јовановић, начелница Невена Богдановић, тајник Емил Стојадиновић, благајник Бранко Пантелић. Чланови Управе 1934. били су : Радослав Стојадиновић, Бранко Ђурић, Милан Милосавевић, Жарко Јованчић, Јулијана Петровић, емилија Петровић, др. Миташ Кичовић, Милорад Минић, Боривоје Ацић, Милорад Марчетић, Лепа Статијев, др. Амајак Мурадијан, Ђорђе Миодраговић, Ђура Нинковић, Славко Петровић. Заменици су били Војислав Богићевић, Владимир Басарић, Вељко Булић, …. .
(13)Соколско друштво Вршац на бициклима походило је Опленац и при повратку сликали су се 14.8.1939. код банатских Карловаца. Соколско друштво Вршац заједно са Српским црквеним певачким друштвом приредило је прославу државног и соколског празника Првог децембра 1939. Приређена је поворка са бакљадом, свечана седница и соколска академија.
Соколска жупа Велики Бечкерек-Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе, Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму, Велику Кикинду, Велики Бечкерек, Вел.
Бечкерек I, Вршац, Вел. Бечкерек II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу, Велику Греду, Чоку и Црњу.
(14) После Априлског рата 1941. забрањен је рад соколских друштава. После
ослобођења нова власт је уместо сокола основала “Партизан”. Соколско друштво Вршац обновљено је 25.6.2002. Члан је Соколског Савеза Србије. Управа соколског друштва Вршац приређује сваке године сусрете Соколских друштава Србије у време када Вршац и околина прослављају завршетак успешне бербе грожђа. Друштво је приредило Соколско дружење 25. септембра 2005. Дошли су соколићи из Соколских друштава Сремске Митровице, Батајнице и Београда III – Звездаре као и чланови Соко Матице Београд. У поворци приликом манифестације свечаности Вршачке бербе учествовали су соколићи из Вршца и Српски соко “Вишеград”. Соколићи су обишли Вршачки брег и кулу. Посетили су саборну цркву и католичку катедралу. На школском игралишту група уметника из
Београда, предвођена Дубравком Малетић, извела је уметнички програм.
(15)На сусретима Соколских друштава Србије 2008. сем СД. Вршац учествовала су соколска друштва из Панчева, Батајнице и Бора. После наступа плесних група „Данце” и „Етно данце” приступило се отварању сусрета. Мина Стефановић је читала „Легенду о настанку Вршца” из књиге „Благо под Вршачком кулом”. Зоран Туркан је пожелео добродошлицу. Гимнастички турнир одржан је у фискултурној сали основне школе „Вук Караџић” из Вршца. У тој школи редовно вежбају соколићи из Вршца. Изван зграде школе одржана је утакмица између одбојкашица из Бора и из Вршца. На сусретима је учествовало око 150 деце.
(16) Соколско друштво Вршац организовало је 20.9.2009. сусрете Соколских друштава Србије. Уз соколско друштво у Вршцу учествовали су Соколско друштво Панчево, Соколско друштво Смедерево, Спортско друштво “Соко – Бор”, Соколско друштво II из Сремске Митровице. Говорио је Зоран Чокорило, а затим др. Гордана Рајновић, старешина Савеза Соко Србије, је прогласила Сусрете отвореним. Такмичења је снимала локална ТВ станица “TV Banat”.
(17)У Вршцу су 18.9.2011. организовани Сусрети соколских друштава. На програму Сусрета био је гимнастички вишебој за девојчице од 7 до 14 година. Учествовала су Соколска друштва Панчево, Смедерево, „Душан Силни” Шабац, Сокол Бежиград из Словеније и Вршац. На 7. Сусретима у Вршцу била је и делегација Савеза Соко Србије са старешином др. Горданом Рајновић. На сусретима је било око 150
учесника. Чланови ШД Сокол Бежиград извели су скокове на трамполин-струњачи на отвореним теренима рукометног игралишта у порти Саборне цркве. Програм је настављен у фискултурној сали ОШ „Вук Караџић”. Скупу се обратио Зоран Чокорило. Истакао је да гостовање соколског друштва из Љубљане представља веома важан догађај за соколе у Вршцу. Медаље су добиле : Дуња Чејић. Ивана Жула, Дарија Дишић, Јелена Рибаров, Лидија Тот, Ивана Жегарац, Милица Грујић, Олга Назарчић, Миа Велић, Дејана Радулов, Јелена Бербер, Тина Добросављевић, Саманта Моромилов и Ана Ивковић.
(18) Учесници Сусрета из Словеније писали су о својим утисцима у листу “Сокол Бежиград” у Љубљани.
(19) Савез Соко Србије и Соколско друштво “Вршац” организовали су 4.6.2016. Јавни час гимнастике „Вршац 2016”.
Соколи су после Првог светског рата уживали подршку власти и народа, због своје улоге у организовању и припреми добровољаца у рату за ослобођење и уједињење. Соколско друштво Вршац основано је 25. 4. 1919. било је једно од најактивнијих друштава жупе Велики Бечкерек. У Банату су као пограничној области где је било много мањинског становништва, које је у неким местима било у већини, често одржавани слетови Соколске жупе Банат. О слетовима је писао члан жупског старешинства Анте Тадић у листу ЈСС „Соколски Гласник”. Писао је и у „Соколском вјеснику жупе загребачке”. На соколским слетовима сем сокола учествовале су и друге установе и организације које су сарађивале са соколима.
Сем сокола на слетовима су учествовали војници, руске избеглице и добровољци. Сарађивали су са Војном Музичком Школом из Вршца. Соколи су се надали да ће сарадња са Војном Музичком Школом потпомоћи ширењу соколске идеје међу широким народним слојевима. На слетовима Банатске жупе масовно су учествовале школе избегле из Русије и руски соколи. Соколско друштво Вршац учествовало је
на соколским слетовима у Београду, Љубљани 1933, Загребу 1934. и Суботици 1936. После Априлског рата 1941. забрањен је рад соколских друштава. Друштво је престало са радом 6.4.1941. После ослобођења нова власт је уместо сокола основала “Партизан”. ДТВ Партизан основан је 1952. Соколско друштво Вршац обновљено је 25.6.2002.
Саша Недељковић ,члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1. „Др. Лаза Костић“, „Српски соко“, Сремски Карловци, 18 (31) јануар
1911,бр.2;
2. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски
Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
3. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб,
15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
4. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски
Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
5. „Банатска Соколска Жупа”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,
април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 96;
6. „Заједнички рад Сокола и Војне Музичке Школе у Вршцу”, „Соколски
вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 27;
7. „Соко у Вршцу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925,
бр. 3, стр. 53;
8. „Главна соколска скупштина у Вршцу”, „Соколски вјесник жупе
загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 96;
9. „Друштвени предњачки течај Сокола у Вршцу”, „Соколски вјесник жупе
загребачке”, Загреб, април-мај 1925, бр. 4 и 5, стр. 96;
10. А.Т. „Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15.
јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;
11. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31. аугуста
1927, бр. 12-17, стр. 193, 294;
12. „Соколско друштво Вршац”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 6. аугуста
1931, бр. 32, стр. 5;
13. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, Год. I, Београд 1934, стр.
CXLVII;
14. Павле Врачарић, професор педагогије и психологије, „Соколске жупе,
друштва и сеоске чете”, „Око Соколово”, Београд, децембар 2013, бр. 47-
48, стр. 22;
15. Зоран Чокорило, председник друштва, „Соколско дружење Вршац 2005”,
„Око Соколово”, Београд, децембар 2005, бр. 23-24, стр. 22;
16. Управа Соколског друштва Вршац, „Соколски сусрети „Вршац 2008”,
„Око Соколово”, Београд, децембар 2008, бр. 31-32, стр. 26, 27;
17. Зоран Чокорило, председник друштва, „Извештај о одржаним сусретима
„Соколских друштава – “Вршац 2009”, „Око Соколово”, Београд, децембар
2009, бр. 35-36, стр. 15-16;
18. Зоран Чокорило, председник друштва, „Сусрети Соколских друштава-
Вршац 2011.”, „Око Соколово”, Београд, децембар 2011, бр. 43-44, стр. 12,
13;
19. „Berba grožđa” Vršac, Srbija 16-18. septembar 2011.”, „Око Соколово”, Београд, децембар 2011.,
бр 43-44, стр. 14
