„Никада нисам радио ни за једну обавештајну службу, било руску или било коју другу. Никада нисам имао никакве задатке, дужности или захтеве с њихове стране,“ изјавио је бивши шеф Одељења за спољне односе Руске православне цркве, митрополит Иларион.
Иларион је прекинуо ћутање након серије оптужби које је против њега изнео његов бивши сарадник.
„Рад за Цркву није спојив са радом за обавештајну службу. То су две сасвим различите верности,“ рекао је он за Би-Би-Си.
Митрополит Иларион је дуги низ година био једна од водећих личности у Руској православној цркви и сматран могућим наследником патријарха Кирила. Међутим, након што је Русија 2022. године започела пуну инвазију на Украјину, Иларион је брзо изгубио положај и послат је у прогонство у Мађарску. Разлог никада није званично саопштен, али блиски посматрачи Цркве нису имали недоумица: док је патријарх Кирил срдачно подржао Путинов рат, Иларион га није ни благословио ни осудио.
У Путиновој Русији, где је критика рата кривично дело, такав став једног високог црквеног великодостојника био је довољан да Иларион изгуби своју дужност.
Патријарх Кирил (десно) чврсто стоји иза Владимира Путина, а његова Црква је инвазију на Украјину назвала „светим ратом“.
Оптужбе против Илариона почеле су у јуну 2024. године, од стране двадесеттројгодишњег јапанског држављанина Џорџа Сузукија, који је почео да ради за њега након његовог доласка у Будимпешту.
Бивши студент теологије оптужује га за сексуално недолично понашање, као и за сарадњу са руском обавештајном службом ФСБ.
Сузуки води сопствени Јутјуб канал и објављује нове оптужбе уз видео и аудио снимке направљене у Будимпешти.
Неки од тих материјала, како тврди Иларион, били су монтирани. За Би-Би-Си је изјавио да ће сваку оптужбу појединачно оспорити на суду.
Митрополит Иларион признаје да је начинио грешке у односу према Сузукију, али негира и сексуално узнемиравање и шпијунажу.
Ово су тешки тренуци за човека који је, током тринаест година колико је био „министар спољних послова“ Цркве, успоставио приближавање са Католичком црквом, што је довело до историјског сусрета између папе Франциска и патријарха Кирила на Куби 2016. године.
То је био први сусрет поглавара двеју Цркава још од великог раскола 1054. године.
У фебруару 2016. године, папа Фрања и патријарх Кирил одржали су први сусрет поглавара својих Цркава после хиљаду година.
Случај митрополита Илариона добио је на хитности прошле недеље када је чешка влада саопштила да разматра увођење санкција против њега као одговор на оптужбе које су изнете.
Његов став према рату Русије у Украјини остао је непромењен.
Присталице митрополита Илариона страхују да су се сада против њега устремили тврди кругови Кремља.
„С обзиром на начин на који делује Путинов режим, не би било изненађујуће ако би, поред његовог драматичног пада у црквеном смислу, постојала и намера да му се наруши углед на све могуће начине,“ изјавио је за Би-Би-Си бивши надбискуп Кентерберија, Роуан Вилијамс.
„Пуна чињеница још нема, али се овде препознаје типичан начин деловања Кремља.“
Би-Би-Си је био у контакту са Џорџом Сузукијем. Он тврди да је Иларион почео да га сексуално узнемирава убрзо по његовом доласку у Будимпешту.
Иларион негира било какав облик узнемиравања.
Према његовим речима, у августу 2023. године његов помоћник се вратио у Јапан како би посетио породицу, а три недеље касније се вратио у Будимпешту „потпуно промењен“, напет и непријатан.
Иларион такође наводи да има сазнања да је Сузуки истог месеца посетио Москву.
У то време у причу улази нова личност — Вероника Сузуки, бака његовог сарадника, која је бринула о Џорџу Сузукију још од детињства.
Она му се придружила у Будимпешти и недељама боравила у луксузним хотелима, које је плаћао Иларион.
У јануару 2024. године, Џорџ Сузуки је изненада нестао, а потом се јавио писмом из Јапана, наводећи да је болестан и да има породичне проблеме.
Митрополит Иларион је тринаест година обављао дужност шефа Одељења за спољне односе Руске православне цркве (архивска фотографија).
Иларион је понудио да шаље 2.000 евра месечно, након чега је добио електронску поруку од Веронике Сузуки, која је захтевала 384.000 евра – да буду уплаћени на њен рачун, у замену за уништавање „доказа“ које је њен унук сакупио.
Он је Веронику пријавио мађарској полицији због изнуде, а затим открио да су му украдена три скупа сата и готовина у вредности од укупно 90.000 евра.
О свему је обавестио полицију, која је на основу отисака прстију, ДНК трагова и снимака сигурносних камера издала међународну потерницу за Џорџом Сузукијем.
Украдени предмети касније су враћени, али је бивши сарадник одбио Иларионову понуду посредовања како би се потерница против њега укинула.
У јуну 2024. године, Сузуки је почео да оптужује Илариона за сексуално узнемиравање, разметљиво богатство, а у последње време и за сарадњу са ФСБ-ом.
У једном видео-снимку објављеном на Јутјубу, види се Иларион како улази у кревет у којем лежи друга особа, наизглед успавана.
У другом снимку, Иларион пуца из пиштоља на стрелишту за које Џорџ Сузуки тврди да припада седишту ФСБ-а у Москви.
У једном аудио-снимку чује се Иларион како, наизглед, упозорава свог сарадника да ће му „бити лоше“ ако напусти службу и врати се у Јапан.
У интервјуу за Би-Би-Си, Иларион је изјавио да има доказе да су видео и аудио снимци монтирани, али није желео да иде даље у објашњавању.
„Моји адвокати су ми саветовали да се јавно не оглашавам о било ком материјалу — било да је писани, видео или звучни — који је он објавио или који су новинари преузели из његове колекције, све док их суд не испита,“ рекао је Иларион.
„Моја прва грешка била је што сам му дозволио да дође у Мађарску,“ изјавио је за Би-Би-Си. Такође каже да жали што је пристао на „финансијске захтеве“ његове породице.
И поред онога што назива својим страдањем, Иларион остаје веран Руској православној цркви и патријарху Кирилу.
Против њега је спроведена истрага Светог синода Руске православне цркве, а у децембру прошле године разрешен је дужности епископа Будимпештанске епархије и премештен у Цркву у чешком граду Карлове Вари.
Међутим, одлука чешке владе да размотри увођење санкција против њега довела је у питање његову будућност на тој служби и могла би га приморати да се врати у Русију.
„То је њихово право — да одлуче кога желе у Чешкој Републици, а кога не,“ рекао је Иларион. „Волео бих само да разговарам са њима пре него што донесу коначну одлуку.“
извор: bbc.com
