Стефан Урош II Милутин Немањић био је један од најмоћнијих и најдуговечнијих српских владара, краљ који је своју државу подигао на златни престо средњовековне Европе. Његова владавина означила је врхунац српске државности пре доласка цара Душана.
Милутин је Србију проширио све до Македоније, Косова и делова данашње Албаније. После освајања Скопља (1282), оно постаје његова престоница. Србија је под њим добила излаз на Јадранско море и постала фактор на Балкану са којим су рачунали и Византија и Угарска.
Милутин је водио мудру и променљиву политику између Византије и Угарске, често склапајући савезе браковима. Његов најпознатији брак био је са византијском принцезом Симонидом, ћерком цара Андроника II, што је донело дугогодишњи мир са Византијом и признање његовог краљевског достојанства.
Задужбине и духовност
Ниједан српски владар није оставио толико задужбина као краљ Милутин. Подигао је више од четрдесет цркава и манастира, међу којима су најпознатији:
-Грачаница на Косову — бисер српске уметности, под заштитом УНЕСКО-а
-Бањска — његова задужбина и место где је сахрањен
-Св. Никола у Скопљу, Св. Ђорђе у Старом Нагоричану, Богородица Љевишка у Призрену
Сви ови храмови сведоче о златном веку српске уметности, када су византијски мајстори и српски монаси створили стил познат као „милутиновска ренесанса“.
Србија је у његово време била богата, уређена и утицајна. Закони су штитили народ, трговина је цветала, а уметност и писменост напредовале под утицајем манастирских школа. Владар је био познат по милосрђу и помагању сиромашнима, што му је донело светитељски ореол након смрти.
Краљ Милутин је канонизован као Свети краљ Милутин, а његове мошти се и данас чувају у Софији (Бугарска), нетрулежне и чудотворне.
„Не постоји истинска власт без вере, ни држава без правде. Онај ко гради храмове, гради вечност.“
Свети краљ Милутин
Нека његово дело и пример остану путоказ Србима: да снага државе није у мачу, већ у вери, правди и задужбинарству.
