Света браћа Козма и Дамјан родише се у Азији Малој (данашња Турска) у побожној хришћанској породици. Њихова мајка, света Теодота, васпита их у страху Божјем, чистоти срца и милосрђу према сваком човеку.
Од младости изучише врачевску науку, али не ради славе нити ради стицања богатства, него да служе људима. Схватили су да је болест рана на души и телу, а да је лекар слуга и сведок Божје милости.
Зато обећаше Христу да никада неће примити плату за исцељење. Зато их Црква назва Бесребреници -Ἀνάργυροι, што значи: они који не примају сребро.
Лекарски су служили дан и ноћ: лечили су раслабљене, хроме, слепе, жене у тешким мукама, децу на издисају. Њихове руке нису имале злата, али су имале силу Божју.
Наравно, чудеса су их пратила:
– оздравише жену коју лекари нису могли да подигну из постеље;
– једном човеку вратише вид стављајући му лек уз молитву;
– најзад, исцелише и многе животиње, јер милостив човек не прави разлику у Божјим створењима.
Али оно што је највеће: сваки болесник је од њих добијао и реч утехе, савет, молитву и опроштај. Лек за тело и лек за душу.
Прођоше године. Њихова слава се рашири до Палестине, Арабије, Рима. Многи лекари завидеше, многи се покајаше, а многи озлобише. Завист је стара болест.
Управо због зависти један лекар, који се правио да их „поштује“, преваром их позва у планину да му „помогну“. Када се издвојише од народа, он их уби под изговором да „њихова слава баца сенку на њега“.
Тако скончаше свети Козма и Дамјан – не страдањем од пагана, већ од људске пакости.
Црква их приброја мученицима и бесребреницима. Њихове мошти постадоше извор исцељења, а њихов култ се прошири широм хришћанског света: исток, запад, север, југ — свуда где хришћани болују, рађају се, лече, страдају
Завист је убила Козму и Дамјана, не мач римског војника.
Исто зло и данас гута наш народ, домаћин по домаћина, брат по брата.
Болест која је почела у ономе што је ситно – претвара се у народни грех.
Ако у срцу нема милосрђа, свеће ти не вреде, кивоти ти не помажу.
Козма и Дамјан су били лекари јер су прво лечили своју душу.
Они нису узимали новац – и Бог им је дао силу.
Кад народ продаје своје руке, језик и веру за ситно,
Бог узима Своју благодат.
Чувај се оних који те хвале само док им служиш.
Такви убише Свете Бесребренике.
Исто такви и данас пуне јавни простор: сладоречиви, а убиствених намера.
Све што раде -раде ради свога имена, не ради Божјег.
Србине, врати се молитви и тихој доброти.
То је највећа сила.
Свети Козма и Дамјан су лечили без речи, без маркетинга, без камере,
а о њима зна цео свет.
Будимо народ који лечи, а не народ који рањава.
Народ који помаже, а не који осуђује.
Народ који грешникa подиже, а не гурa у пропаст.
Господ гледа на срце – не на причу.
Зато је Србима потребно срце Козме и Дамјана:
чисто, тихо, милостиво, непоткупиво.
Свети Козма и Дамјан показали су нам пут који је тежи од мучеништва:
пут незлобивости, пут бесребрености, пут служења.
Тај пут је једини начин да се спасе и човек и народ.
