ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ-НЕВИДЉИВИ НАЛОГОДАВАЦ
Увек ту! никада на удару!
ИСТОРИЈСКИ ОБРАСЦИ ПОНАШАЊА
1992. година – Први протест, прва дистанца
Младен Дурић, студент Богословије, требало је да буде глас свог факултета приликом започињања студентских демонстрација тог доба. То је потврђено сведочењем МлађанаЂорђевића. Али, уместо говора, следи повлачење:
Владика Григорије се повукао-„Отишао је у Тврдош да се замонаши.“
Формално, свети чин. Суштински, бежање од фронта зпочетог БУНТА (до сада недовршеног), који је сам помагао, иницирао да се подигне. Његово место заузима други студент, Милан Васиљевић, будући епископ Максим. Григорије остаје у сенци.
2024. година -Поновљени сценарио
Студенти ПБФ-а, факултета који је Григорије завршио, улазе у блокаду. Он не улази у расправу, не узима став.
На питање новинара, само хладна, готово саркастичном реченицом:
„Лепа вест.“
Нема појављивања, нема одбране, нема преузимања одговорности. И опет, као и 1992, неко други ће на себе понети тежину акције коју он одобрава.
ПСИХОЛОШКА МАТРИЦА: МЕХАНИЗАМ „ФРОНТ ИЗ СЕНКЕ“
Стратегија индиректне доминације
Владика Григорије ретко делује директно. Он никада не излази на прву линију фронта. Уместо тога, он: инспирише, наговештава, подржава из сенке.
Његов механизам утицаја личи на оно што се може назвати тактиком „другог реда“ – вођење без преузимања одговорности.
Имагинарни ауторитет
Његова духовна фигура гради се на утиску побуњеника, али у исто време, никада није одговоран ако побуна не успе. Он је изградио личност која ће увек имати алиби: или мантију, или дистанцу, или “иронију”.
Пројекција и замена фигура
Он се никада не поставља као онај који ће нешто извршити. Он то протура кроз друге своје марионете.
Он режира, али не глуми. Он режира, али и не режира, јер нема сцене без њега, а нема ни њега на сцени. То је класичан механизам одбране: избегавање директне кривице, а задржавање интелектуалне и моралне доминације.
Избегавање фронта као стил живота
Сваки пут када би требало да буде изричито присутан, Григорије се повлачи:
–у манастир (1992),
-у мантију “изнад” политике (2008–2020),
-у иронију (“Лепа вест”, 2024).
Илузија недодирљивости
Он никада није крив. Он само подржава “вредности”, “истину”, “братство”, “слободу”. Али он није у кадру кад падну главе. То је психолошки образац аутистичне елите: жели утицај, али не жели последице.
Напуштање места злочина пре злочина
Григорије није само одсутан када настаје одговорност, намерно се клони. Као што није дошао 1992. у тренутку говора, тако ни данас не улази на ПБФ. Он жели да га блокирају други, како би он могао да каже:
„Нисам ја, али лепо је.“
ВЛАДИКА У МИСТИЧНОЈ УЛОЗИ
Григорије је бунтовник без одговорности, режисер без потписа, артист побуне без бола жртве.
Његова психолошка матрица је:
–да буде ту, али да не одговара,
-да критикује, али без да буде критикован,
-да повуче нит, али не буде везан за чвор.
На нама је да запратимо даље деловање моралног холограма у мантији.
пише: Енџи
