Трајанов мост, који је спајао обале Дунава између данашњег Kладова у Србији и Турну Северина у Румунији, био је дугачак више од километра, а титулу највећег свих времена носио је невероватних хиљаду година!
У близини данашњег села Kостолац код Kладова, где Дунав протиче кроз Ђердапску клисуру, налазио се Трајанов мост. Спајао је Горњу Мезију и Дакију (данашњу Србију и Румунију), две граничне провинције Римског царства. Овај стратешки изузетно важан мост, чак 1000 година важио је за најдужи мост који је икад игде у свету направљен.
Изграђен је по наредби римског цара Марка Улпија Нерве Трајана, познатијег као цар Трајан, а свечано је отворен 105. године након другог похода Римљана на Дачане.
Цар Трајан је почетком другог века наредио да се изгради пут кроз Ђердапску клисуру и мост до тада невиђених размера. Његов главни циљ био је да премости Дунав и своје трупе пребаци на леву обалу реке, коју су контролисали Дачани. Податке о мосту, његовом изгледу и градњи записали су сам архитекта, као и историчари Дион Kасије и Полибије, па чак и песник из Византије Kекес.
Историчари наводе да је повод за изградњу моста наводно била Трајанова изјава, након што је преузео власт 98. године: „Бићу поштован када Дакију учиним римском провинцијом и када Дунав и Еуфрат пређем преко моста.“
Трајан је пажљиво изабрано место на којем је требало премостити Дунав. Одабрана је локација на којој је река плића, дно песковито, а Дунав мирнији. Технички гледано, једна од генијалних идеја била је и да се искористи близина острва Шимијан, које је послужило градитељима да помоћу њега преграде Дунав прво у један, а потом у други рукавац, и тако једноставније направе ову невероватну грађевину. Већина стубова је самим тим изграђена на сувом.
Мост је изграђен од камена, имао је лукове високо изнад воде и 20 стубова и портале на приступу са обе стране. Kолико је била импозантна та грађевина, можда најбоље илуструје податак да су стубови имали димензије од 18-19 са 33-34 метра, а приде су били и направљени са оштрим угловима како би се смањио притисак огромне количине воде на мост. Ширина моста износила је 14,5, а размак између стубова 55 метара.
Изглед му је уклесан много година касније на Трајановом стубу у Риму.
Дужина моста износила је 1.097,5 метара, а био је широк невероватних 800 метара. Пројектовао га је највећи архитекта тога доба – Аполодор из Дамаска – због чега спада у ред најзначајних дела римског грађевинарства. Градња је трајала две године, од 103 – 105.
Након изградње Трајан је наредио да се у стену изнад пута уклеше натпис:
“Император Цезар, божанског Нерве син, Нерва Трајан Августус Германик, врховни свештеник, заступник народа по четврти пут, отац домовине, конзул по четврти пут, савладавши планинско и дунавско стење, саградио је овај пут.”
Мост је порушен два века касније по наређењу цара Аурелијана (270-275) када су Римљани под навалом варварских племена морали да напусте тадашњу провинцију Дакију и спрече даљи упад варвара у римску територију. Други извори говоре да је порушен 20 година након изгрдање по наређењу цара Хадријана (117-138), што је мање вероватно јер су Римљани још владали Дакијом, а неки, опет, верују да се распао много касније, под утицајем воде.
Остаци првих стубова на обе стране, тј. 12 колико их је сачувано, и данас се могу видети на обалама Дунава. Остале стубове однела је вода, а два стуба 1906. године Међународна комисија за Дунав одлучила је да уништи јер су ометали навигацију. Свакако, ових 12 остају да сведоче о монументалном чуду које је на тлу данашње Србије постојало пре више од готово 2000 година.
serbiantimes
