Колико је утехе садржано већ у самом имену ове иконе – које буди и јача веру људи у Богородицу као дивну Заштитницу, која жури свуда где се чује људски јаук страдања, брише сузе оних који плачу и у самој жалости дарује тренутке небеске радости и утехе.
Радуј се вечно, небеска Радости свих жалосних!
Из вере људи у милосрђе Богородице према људском роду настао је обичај да се Она приказује онако како се осећа у речима древне молитве:
„О, Пресвета Госпођо Владичице Богородице, виша си од свих анђела и арханђела и од свега створеног частнија.
Помоћнице увређених, нада безнадежних, заштитнице убогих, утехо жалосних, хранитељко гладних, одећа нагих, исцељење болесних, спасење грешних, помоћ и заступништво свих хришћана.“
Зато се Пресвета Богородица на овој икони слика у пуној висини, понекад са Младенцем на рукама (као на московском првообразу), а понекад без Младенца (као на прослављеној икони код Стакларске фабрике у Петрограду, са новчићима) – окружена људима у разним невољама: нагима, увређенима, гладнима и страдалницима.
Око тих људи често су приказани анђели које је Владичица послала да ублаже људску муку; анђели, прилазећи људима, указују им на Богородицу, која се на иконама „Свих жалосних Радост“ приказује у слави, са круном на глави и у царској одежди, или у обичном одењу земаљских Њених дана, са белим покривалом на глави.
Прво чудо и оснивање празника
У Москви се у XВИИ веку прославила једна икона Богородице овог имена. Прво чудо од ње догодило се 1688. године над благочестивом Јевфимијом, рођеном сестром патријарха Јоакима, која је живела на Ординки.
Она је тешко боловала од ране на боку – тако дубоке да су се видела унутрашња ткива. Болесница је очекивала смрт, али није губила наду у Божју помоћ. Једном, пошто се причестила, са великом вером завапила је Пресветој Богородици:
„Услиши ме, Свемилостива Владичице! Цео свет Те слави и сви примају неисцрпне милости Твоје.
Достојна сам казне за безакоња своја, али ме не кажњавај гневом Твојим.
Погледај на моју тешку немоћ и помилуј ме.“
После ове молитве чула је глас:
– Јевфимија, зашто у свом страдању не прибегнеш заједничкој Исцелитељки свих?
-Где да нађем такву Исцелитељку? -упитала је Јевфимија, изненађена гласом.
И добила одговор:
–У храму Преображења Сина Мога налази се лик Мој, који се назива „Свих жалосних Радост“. Стоји он с леве стране у припрати, где обично стоје жене. Позови из те цркве свештеника са тим ликом, и кад он служи молебан са освећењем воде, добићеш исцељење.
Не заборави тада Моје милосрђе према теби и објави га у славу имена Мога.
Кад се Јевфимија опоравила од узбуђења које је у њој изазвало ово виђење, сазнала је од рођака да заиста у храму Преображења на Ординки постоји икона Богородице „Свих жалосних Радост“. Позвала је свештеника с том иконом у свој дом.
По завршетку водоосвећења и молебна, Јевфимија је чудесно оздравила. У спомен на то исцељење, установљен је празник у част ове иконе 24. октобра (6. новембра по новом календару).
Да ли је првообраз у Москви или Петербургу?
Постоји мишљење да је првобитни лик Богородице „Свих жалосних Радост“ у Петербург пренела царевна Наталија Алексејевна и да је то управо онај лик који се сада налази у Скорбјашченској цркви на Шпаларној улици.
Али ближе истини је, како сведоче старе хронике, да је првообраз ипак остао у Москви — у храму Преображења Господњег на Ординки, где је и заблистао прво чудо милости Пресвете Богородице.
Молитва Пресветој Богородици „Свих жалосних Радост“
О, Пресвета Владичице Богородице, Радости свих жалосних, услиши нас, грешне, у дан страдања и немоћи.
Подари нам утеху у тузи, исцељење у болести, снагу у слабости и веру у искушењима.
Нека се милосрђе Твоје прослави у нама, сада и у векове векова. Амин.
Њен лик остаје живо сведочанство да је Божја Мајка уистину утеха жалосних, нада безнадежних и радост свих који страдају.
