Миле Будак је за вријеме НДХ вршио службу министра богоштовља и наставе и министра вањских послова. Једно вријеме био је и посланик НДХ у Берлину. Био је један од усташких доглавника, а тиме и члан Главног усташког стана.
Из Загреба бјежи 6. свибња 1945. године а 18. свибња 1945. британске војне власти га изручују југославенским властима. У липњу 1945. године организирано је суђење Будаку и скупини осталих дужносника НДХ, и то пред Војним судом ИИ. армије у Загребу. У процесу Будак је осуђен 6. липња на смрт вјешањем, а пресуда је извршена већ сутрадан тј. 7. липња, управо на данашњи дан 1945. године.
Изваци из Пресуде и попис чланова суда који су судили Мили Будаку и другим усташким дужносницима
Мили Будаку судио је „Војни суд ИИ. Армије Ј. А. састављен од пуковника Хрнчевић др. Јосипа, претсједника Вијећа војног суда код Генералштаба Ј. А. као претсједатеља вијећа, мајора Дивјановића др. Габријела, претсједника Војног суда код штаба ИИ. Армије и капетана Раногајец Владимира, предсједника војног суда Команде града Загреба као чланова вијећа, Радан др Ота, секретара Војног суда Команде Града Загреба као записничара, у присуству јавног тужиоца Хрватске Блажевић Јакова, као заступника оптужбе, те у присутности бранитеља Политео др. Иве, Елеговић др. Иве и Деспут Драге, у кривичном предмету против окрив. Будак др. Миле, Рукавина Јурја, Видњевић Ивана, Мандић др. Николе, Маканец др. Јулија, Стеинфел Николе, Цанки др. Павла, Месић Адемаге, Милић Лавослава и Нарделли др. Бруна оптужених ради кривичних дјела из чл. 13 и 14 Уредбе о војним судовима, (те) након одржаног главног претреса у присуству окривљених донио је и прогласио дана 6.ВИ.1945 године слиједећу Пресуду:
БУДАК др. МИЛЕ пок. Миле и Ане, родјен 30.ВИИИ.1889.г у Св. Року, опћина Ловинец, Лика, Хрват, ркт. адвокат, удовац отац троје дјеце, имућан настањен у Загребу, наводно осудјиван“ […] оглашен је кривим јер је с другим окривљеним „ступивши у службу непријатељске фашистичке Италије и нацистичке Њемачке оснивао протународну терористичко-издајничку организацију „Усташа“, односно накнадно њој приступили или били њом уско повезани, у намјери да т. зв. НДХ на чијем челу су стајали и преко ње насилним путем уништавали, поробљавали и пљачкали хрватски и српски народ, својим радом изазвали и покушали изазвати братоубилачки рат измедју Срба и Хрвата, слабили унутрашње јединство хрватског народа, својим злочинима покушали спријечити јединствену борбу и братство народа Југославије у јединственом отпору и оружаној борби страних империјалистичких њемачко-италијанских освајача, па су овакав свој рад проводили у дјело све до ослободјења народа Југославије, чиме су починили злочин велеиздаје против свога властитога народа“, затим „што су као руководиоци, прваци, потстрекачи и помагачи злочиначке терористичке организације „Усташтва“ и т. зв. НДХ инспирали, организирали и судјеловали у извршењу: а/ масовних клања и убијања нашега народа у свим крајевима на подручју т. зв. НДХ, а нарочито у Госпићу‡Јадовно, Глини, Слуњу, Бихаћу, Митровици, Сл. Пожеги, Дјакову, Книну, Дрнишу, Мостару, Ливну, као и другим мјестима; б/ оснивања многобројних злогласних конц. Логора и затвора у Јасеновцу, Ст. Градишки, Дјакову, Феричанцима, Лоборграду, Лепоглави, дјечјем логору у Јастрабарском, Копривници, Крушћици, Рабу, Пагу, Виру, Молату, Краљевици и многим другим мјестима, те у Загребу, т. зв. Синг-Синг на Ксаверу, Савској цести, тргу Н. Звонимировој улици бр. 9. /РОС/, у којима су на најзверскији начин мучени и убијани на стотине хиљада најбољих синова, кчери, мајки и дјеце нашега народа; ц/ расељавање, пљачкање, палења и уништавања народа и његове имовине, а нарочито у Лици, Банији, Кордуну, Босни, Далмацији, Хрв, Приморју, Горском Котару и т. д.; д/ организирања насилног одашиљања наших људи у огромном броју на нечовјечни и ропски рад на корист нацистичке Њемачке, е/ насилног мобилизирања и тјерања народа у фашистичку војску у борбу против Југославенске Армије и наших великих савезника, а нарочито против братског СССР-а, организирањем нарочитих легионарских формација као што су: „Плава“, „Вражија“ и „Црна“ дивизија и легија за источни фронт“, док је Будак „напосе крив“ а/ што је као организирани и заклети усташа још 1933. године и као идеолог потсрекивања на масовна клања и убијања Срба и Хрвата у Хрватској, а као најинтимнији сурадник злочинца Павелића Анте постао његовим доглавником, а као такав плача од непријатеља, организирао у иностранству усташке логоре, у којима је одгајао усташке кољаче, који су се под његовим водством и наѕором спремали за злочине у домовини, а који је посао наставио и после оснутка т. зв. Н. Д. Х; б/ што се је у емиграцији у Италији, а затим у Њемачкој ставио у издајничку службу фашистичко -нацистичких освајача, а против свог властитог народа; ц/ што је у т. зв. НДХ- био „министар просвјете“ и дипломатски посланик у Њемачкој, те као такав био интелектуалац инспиратор покоља Срба у Хрватској бацајући пароле „Убијте свакога Србина“, „Бјежите псине преко Дрине“, „Колико врба толико Срба“, те са тих положаја потчињавао народ и земљу окупатора; д/ што је још 1939. г. организирао у Загребу за рачун непријатеља фашистичку штампу и пропаганду те развио интензиван петоколонашки рад, издавајући усташке новине „Хрватски народ“, под кривном предавања обилазио земљом и држао усташка предавања и. тд.; е/ што је као министар вањских послова т. зв. НДХ непосредно учествовао у одвојењу насилном наше радне снаге за фашистичку њемачку индустрију; ф/ што је издавао и потписао као члан „владе“ т. зв. НДХ многобројне и злочиначке законе, нарочито закон о привилегованом и изванредном положају њемачке народности групе у НДХ, о колективној одговорности градјана-породица наших родољуба, о расној, вјересијској нетрпељивости и.т.д.“ У Образложењу се каже да је „Суд је код доношења пресуде стао на становиште, да су сви оптужени као високи функционери усташког покрета и т. зв. Владе злочинца Павелића вршили злочине као покретачи, организатори и наредбовци масовних убијања, мучења, присилног исељивања, одводјења на присилан рад и у логоре становништво, те палеже, уништавања и пљачке народне имовине.
Злочиначка дјела оптужених сматра суд доказаним њиховим признањем, ноторних чињеницама као и самим положајем и дужностима, које су оптужени заузимали у терористичком усташком систему, као и с обзиром на објективни учин њиховог дјеловања. Суд није могао уважити начин обране оптужених сваљивањем одговорности на друге, јер је ноторно да су оптужени с обзиром на високе положаје које су заузимали директно одговорни за та дјела. […] Пресуда је изречена обзиром на тежини почињених кривичних дјела оптужених као према степену кривичне одговорности појединих оптужених.“
Точност пријеписа Пресуде „овјерио“ је Секретар Војног суда ИИ. Арм. поручник: Маријан Ружић. Преписку између Војног суда и Котарског народног суда за град Загреб којом се остварују посљедични правни учинци те пресуда улази у правни слијед 4. ВИИИ 1945. у име Војног суда потписао је мајор Никола Лончар.
Миле Будак, усташки ратни злочинац и један од главних људи злочиначке НДХ, и данас има више улица у Хрватској. Унаточ обећању министра Баука да се неће толерирати улице које носе име по усташким ратним злочинцима, то је далеко од истине – а министар је ружно и нечасно лагао.
