„Ја имам пријатеља, Хрват, и он је диван човјек, немам таквог међу Србима“..

viber_image_2025-09-23_17-29-58-089

– „Ја имам пријатеља, Хрват, и он је диван човјек, немам таквог међу Србима“..
– „Љетујем већ више година у Хрватској, код истог домаћина, супер човјек, никада од њега нисам чуо ни ружну ријеч“..
– „Има добрих и лоших људи на свим странама“..
…и безброј других појавних варијанти исте основне заблуде – да се на основу примјера једног човјека као индивидуе може доносити закључак о човјеку као колективитету, односно – о читавом народу.
Једноставно, Србин који патолошки жели да сачува позитиван емоционални однос према Хрватима, мора да учини неколико компромиса који по мом мишљењу апсолутно нису вриједни труда.
Да би сачувао позитивну емоционалну везаност за Хрвате, он мора да се развеже од онога што ту позитивну везаност ремети и подрива, невезано за то да ли је то од чега ће се развезати реално или није.
А реално је.
Он се мора развезати – од емоционалног односа према СВОМ народу који је страдао од хрватске руке;
Од природне емоционалне реакције (својствене сваком здравом људском створу) на хрватске бестијалности у односу према Србима;
Од здравог разума у састављању коцкица хрватске политике у мозаик који је јасан сам по себи, а који осликава хрватски однос према Србима.
Другим ријечима, Србин који жели да очува свој позитивни емоционални однос према Хрватима као народу, чини то да би могао да настави да срља у бездан чињења глупости да би се осјетио вољеним од стране Хрвата. Највише што добија на том путу је лажни и лицемјерни осмијех у већини случајева, и понеки искрени позитивни гест у несразмјерној мањини.
Такав мањински гест се онда користи у самозаваравању; то је израз духа ЈЕДНОГ јединог човјека, али тај индивидуални чин онда један такав Србин себи представља као ИЗРАЗ ДУХА ЦЈЕЛОКУПНОГ ХРВАТСКОГ НАРОДА.
Тим малим чином, он онда крије рецимо фашистички крик пола милиона Хрвата на Томпсоновом концерту.
Смоквиним листом, трулим и спарушеним, крије голотињу поквареног и мрзитељског духа читавог хрватског колективитета.
Какво јадно батргање!
По мени – сви ти аспекти од којих се један такав Србин мора развезати, ПРЕВИШЕ СУ ВАЖНИ аспекти човјекове личности да би били жртвовани да би се могло срљати на путу заслуживања било чега, а камо ли нечега тако магловитог, недостижног, непостојећег и на крају – безвриједног, као што би била некаква „љубав“ од стране Хрвата.
Срби, Хрвати вас никада неће вољети.
Напротив.
Пробудите се, прихватите живот какав јесте, и према Хрватима узгајите однос какав Хрвати заслужују.

Извор:  FB профил Romen Louis

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *