Србија и салама стратегија сечење на тенке шнитове
Ако сте мислили да Република Српска пада по моделу Косова, са Британцима као мајсторима „дипломатије слајсова“ – корак по корак, неприметно, као да секу саламу на тенке шнитове – онда сте у праву. Српска је ратовала против целог света јер је бато против ње био цео НАТО и успела је да преживи али мир тешко да ће. То је класична тактика, коју су Мађари звали „салами тактика“ још од времена Ракоција, а Британци су је усавршили у колонијалним временима: мала ужина овде, мањи комад онде, док се не појави нова мапа.
Данас се то види у Јужно кинеском мору, где Кина реже територије на кришке, или у Украјини, где се границе мењају без велике буке. Али хајде да се окренемо супротно од те конспиративне параноје: можда је ово управо шанса да се Србија не растави, него да се коначно слепи у нешто чврсто, српско и европско. Шалимо се наравно не зато што би то било немогуће већ што нема људи за такав подухват.
А кандидат за новог Додика, Синиша Каран, није знак из Лондона и Загреба да иде и Војводина ка Европи – то је само иронична коинциденција, која показује како се историја понавља, али са српским бизарним шмеком. Данас, исти презиме – Каран – појављује се као министар за науку и образовање у Републици Српској, а Додик и још неко моћан га гура за председника на предстојећим изборима. Није то онај аналитичар Каран из «Опере», наравно, али симболика је за сваку поуку: можда је ово знак да се грешке прошлости понављају, јер се не поправљају. А онда, знамо за хрватског певача Горана Карана, који управо гостује у Новом Саду – Далмација у Војводини. Да ли је то „најава“ из Загреба да Војводина иде ка Европи? Не, то је само музика која која налази своје слушаоце и тамо и овде.
Блокаде и „ћацијаде“ – те перформансе студентске опозиције и напредњачке власти – нису димна завеса за још једну режију растакања Србије. Напротив, оне су симптом да се систем слаб – да институције не раде и тако привлаче неинституционална решења. Да ли хаос отвара простор да се Вучић ту убаци или пак Вучић настоји да се наметне? Ни једно ни друго – странци који контролишу све виталне токове праве такву илузију да се не би видела истина – да нисмо слободни, да смо окупирани. Окупација о којој не сме да се прича је чиста постмодерна.
А шта рећи за аналитичаре провладине и антивладине, те „фудбалске бековске парове“ Црнковић и Станковић? Они су, ваљда, ти „најбољи чистачи“ медијског простора – чисте критике за лошу одбрану националног интереса, штите „голмана рупу“ од лоптица опозиције и обрнуто штите јалову опозицију од критике јавности. Али хајде да будемо контраинтуитивни: можда су они управо ти који нам отварају очи – уколико желимо да видимо истину. У фудбалу, добар бек не само чисти, него и гради игру – па тако и ови аналитичари, уместо да затамне критички простор, заправо га проширују, терајући нас да размишљамо о „лошој одбрани“ не као о капитулацији, него као о шанси за нову тактику. Наравно шалимо се јер нема људи иако има шанси. Фали нам људи али правих људи.
Ево, управо је Трамп, у тишини међународне заједнице, склепао статус Палестине као израелског протектората америчког картела, којим ће управљати покојни Тони Блер од кога су направили реплику да настави тамо где је прави Блер стао. Рече Трамп за покојног британског левичара „То је много добар човек“. И стварно је – Блер, са искуством из Србије и Ирака и Квартета, сада у „Борду мира“ са Трампом, предлаже транзицију за Газу: привремена управа, подршка УН и Персијског залива, а онда назад у Палестину 2.0 као нову Содому и Гомору туризма и проституције. То није продаја Палестине то је перформанс историјског инжењеринга и тријумф концепта који наш народ зове «курва – банда». То је и промена жанра као у филму «Од сумрака до свитања» где од верског рата две гране јудеохришћанске цивилизације добијате постмодерну туристичку атракцију на Медитерану. То наравно неће успети јер Апокалипса сада… Тако и српска постмодерна као бесконачно пропадање има смисла само у контексту Апокалипсе али је то далеко и од европејске и од националистичке жабље перспективе. Жаба је Жаба а Орао је Небеска Птица.
