Када је Фондација „Темплтон“ у априлу прошле године најавила да ће у септембру у Њујорку одати признање васељенском патријарху Вартоломеју, активиран је канал комуникације и координације између Фанара, Архиепископије Америке и Беле куће.
Било је јасно од почетка да ће Вартоломејева посета другој страни Атлантика укључити и сусрет са председником САД Доналдом Трампом.
„Став Беле куће према Васељенској патријаршији је доследан. Она остаје високо на агенди, а председник Сједињених Држава увек са радошћу и дужним почастима прима васељенског патријарха,“ рекао је један извор упознат са комуникацијама.
Сусрет
Архиепископија Америке преузела је консултације, а исти извор је нагласио да је управо због великог поштовања које ужива Васељенска патријаршија – и због важности коју америчка страна придаје одржавању тог односа – одмах позитивно одговорено на предлог за посету Белој кући.
„Изазов,“ приметио је извор, „био је пронаћи слободан термин у врло захтевном распореду председника Трампа. Због тога је васељенски патријарх продужио свој боравак у Сједињеним Државама на укупно једанаест дана, јер је једини доступан датум близу церемоније уручења награде (25. септембра) био 15. септембар.“
Када је васељенски патријарх прешао праг Беле куће, чланови његове делегације нису могли ни да замисле шта ће уследити.
Са америчке стране, на састанку су били председник Доналд Трамп, потпредседник Џ. Д. Венс, шеф Канцеларије за науку и технолошку политику Мајкл Крацос и бивши шеф кабинета Беле куће Рајнс Прибус.
У пратњи васељенског патријарха били су архиепископ Елпидофор Амерички, митрополит Теодорит Лаодикијски, митрополит Максим Силивријски и велики еклисијарх и директор Патријаршијске канцеларије, отац Аетије.
„Знали смо да председник Трамп има мало знања о нашој Цркви или о историји и улози Васељенске патријаршије. Зато смо припремили уводно излагање како бисмо све то објаснили,“ рекао је један високи члан делегације која је пратила Вартоломеја.
Интервенција Венса
Како је дискусија почела да одлази у превише детаља и анализа, умешао се потпредседник САД. „Прекинуо је и објаснио председнику Трампу да је васељенски патријарх за православне оно што је папа за католике. Додао је да су Рим и Цариград два главна стуба хришћанства,“ навео је исти извор.
Ова интервенција Џ. Д. Венса показала се кључном у наглашавању значаја сусрета и посете, усмеравајући разговор ка суштини. Председник Трамп је затим затражио да буде упознат са изазовима и бригама Васељенске патријаршије, рекавши: „Шта могу да урадим да вам помогнем?“
Васељенски патријарх је укратко изложио кључне проблеме са којима се Патријаршија суочава. Када је дошло до питања Богословије на Халкију, наглашено је да су сви амерички председници изражавали подршку и пажљиво пратили развој, али да жељени исход није постигнут. Председник Трамп је одмах поновио своју подршку и показао оптимизам да његова интервенција може донети резултате.
Његова каснија јавна изјава о поновном отварању Халкија, дата током сусрета са Реџепом Тајипом Ердоганом неколико дана касније, потврдила је његово искрено интересовање. Извори блиски Патријаршији наводе да је Ердоганова непосредна реакција изгледала као да је била унапред припремљена у оквиру разговора који су претходили том сусрету.
Они блиски патријарху Вартоломеју описали су сусрет са америчким председником као посебно позитиван, карактеришући га као „топао и срдачан“.
Кључна је, како је наглашено, била интервенција потпредседника Венса, који је побожан католик и пажљиво прати дијалог између Католичке и Православне цркве. „Он је био последњи политичар који се сусрео са папом Фрањом непосредно пре његове смрти и први који је сусрео новог папу Лава,“ речено је, што указује на његов блиски однос са Католичком црквом и лично интересовање за питања која се тичу хришћанске вере.
Шта се очекује
Након последњих дешавања преко Атлантика, Фанар сада ишчекује наредне потезе турског руководства, које трпи критике и притиске од стране екстремистичких кругова и опозиције због свог става о питању Халкија.
Ипак, чињеница да је питање поновног отварања Богословије покренуто у априлу 2024. – кроз изјаву турског министра просвете и по турској иницијативи – сматра се јасним показатељем политичке воље. И даље се, међутим, подразумева да се кораци предузимају опрезно, како би се ограничиле реакције и омогућило да јавна дебата о овом питању постепено спласне.
У међувремену, настављају се радови на обнови објеката Школе, како би они задовољили стандарде и потребе једне модерне образовне установе међународног угледа. Како наводе извори, „идеално би било да завршетак радова на реновацији буде усклађен са објавом одлуке о поновном отварању.
извор: Катимерини тис Киријакис
