За оне којима се не да читати цијели рад, зато јер до нас нису дошла у изворном облику, него у грчким пријеписима. Грци, као народ који је у Еуропу дошао са Блиског Истока, није могао изговорити неке наше гласове, па су готово све ријечи искривили. Некад и потпуно промијенили, као рецимо град „Србчиште“, којег Грци зову „Трисмегистос“. Грци су искиривили и Исусово име. Он се изворно звао „Јешуа“, а Грци то изговарају „Исус“.
Међутим, чак и међу тако искривљеним именима можемо препознати многа наша. Тако код Илира налазимо имена: Анте, Даса, Бата, Бабо, Верица, Тата, Весела…
Сад погледајмо како су Грци биљежили славенска имена од 6. стољећа:
У дјелу Чуда светог Димитрија из 7. стољећа, непознати грчки аутор описује опсаде Солуна од стране Славена у 6. и 7. стољећу. Ево како назива славенска племена:
„Нација Славена окупља велико мноштво састављено од народа Драговита (Δρο[υ]γο[υ]βῖται/Δραγοβῖται), Сагудата (Σαγουδάται), Велегезита (Βελεγεζίται), Ваиунита (Βαϊουνίται), Верзита (Βερζηται) и других.“
(„Драговити“ су по свему судећи „Драговићи“)
Идемо редом, стољеће, име и спомињање:
Шесто стољеће:
-Цхилбудиус или Цхилбулдиус, ромејски (бизантски) генерал славенског поријекла, споменут код Прокопија, повјесничара из Цезареје.
-Дауритас или Даурентиу, вођа Славена споменут код Менандара Протектора, повјесничара из Цариграда.
Мезамар, посланик Славена код Авара, споменут код Менандара Протектора.
-Идариз, отац Мезамара, споменут код Менандара Протектора.
-Келагаст, брат Мезамара споменут код Менандара Протектора.
-Дабрагезас, ромејски (бизантски) војни заповједник, славенског поријекла, споменут код Агатија, повјесничара и пјесника из Мирне.
-Боз, вођа Славена споменут код Јордана, повјесничара из Доње Мезије.
Седмо стољеће:
-Ардагастус, вођа Славена споменут код Теофилакта Симоката, којег сматрају посљедњим античким аутором.
-Мусоциус, вођа Славена споменут код Теофилакта Симоката.
-Пеирагастус, вођа Славена споменут код Теофилакта Симоката
-Цхатзон, вођа Славена споменут у дјелу „Чуда светог Димитрија.
Занимљиво да се један илирски краљ из 4. стољећа прије Криста наводи као „Грабос“ из племена „Грабаеи“, значи Грабо из племена Грабића. И данас имамо презимена Грабар, Грабовац, Грабарић, Грабаревић и Грабовић, код Вировитице постоји насеље Грабић. „Граба“ је славенска ријеч, суријечја су „грабље“, „гроб“, „грабити“, „гребати“, итд.
Као што видимо из приложеног, као што су Грци погрешно изговарали и писали имена „Илира“ у антици, на исти погрешан начин наводили су имена Славена у средњем вијеку. Чак су многа имена Илира која су до нас дошле преко грчких извора сличнија нашим именима, него ова славенска имена која сам управо навео.
За разлику од јужних Славена који имају бројна презимена изведена од илирским имена, рецимо Терзић Тривалић, Деретић, Лабовић, Денда, Черани, ћДеур… код Албанаца таквих презимена нема. Код Албанаца је популарно посљедњих стотињак година давати имена дјеци Теута, Агрон или Илир, јер су то најпознатија илирска имена (до душе ни један Илир се није звао Илир), а како за ова мање позната попу Терзић или Денда нису чули (треба читати античке изворе, обилазити археолошка налазишта илирских гробова, итд.), онда код њих нема ни тих имена, нити имају презимена изведена из илирских.
Осим тога, Теута код нас значи „тета“ (Илири су имали двоглас „уо“ што и данас чујемо код неких Далматинаца), па је у том изговору „тета“ у ствари „теуота“. Тако Албанци дјеци дају славенска имена у искривљеном грчком изговору, која на њиховом језику не значе ништа. Као што Срби дјецу називају „Данило“ што је искривљени грчки изговор хебрејског имена „Даниел“ што на хебрејском значи „Бог је судац“. „Агрон“ је по свему судећи „Горан“, као што је горе споменути „Ардагастус“ у ствари „Радогост“. Кад питате повјесничаре из Србије да ли је вођа Славена из 7. стољећа, „Ардагастус“ искривљени грчки изговор „Радогоста“ рећи ће да јест. А кад их питате да ли је по истим језичним правилима онда вођа Илира „Агрон“ „Горан“ скочит ће на вас као опарени. Али то је већ нова тема.
