О очувању, презентацији и специфичностима кавала и српског кола као препознатљивим елементима нематеријалне културе у Српском културном центру у Приштини су говорили руководилац националног ансамбла “Венац” Милош Циле Митић и први професор свирања на кавалу Милош Николић.
Српско коло налази се на Унесковој листи светске нематеријалне баштине од децембра 2017. године. Ансамбл “Венац” се професионално годинама бави очувањем и презентацијом овог вида културног наслеђа.
“Ми веома често мислимо да се елемент штити тек онда када је на рубу нестанка. Управо је српско коло показатељ да то не мора бити случај. Елемент који је свеприсутан у народу је стављен на Унескову листу и заштићен”, рекао је руководилац овог ансамбла Милош Циле Митић.
Звук кавала је у Сиринићкој жупи некада окупљао стада и пастире. О свирачкој пракси овог инструмента на Kосову и Метохији говорио је први професор кавала у Србији Милош Николић.
“Први помени о свирању на овом инструменту у нашим крајевима потичу из прве половине 20. века. Kавал је специфичан јер прати људски глас и песму. На нама је да сада негујемо ту традицију на прави начин. Њега није лако свирати и то је још један од разлога зашто је био угрожен. Kада не вежбате кавал, не можете га без кондиције лако свирати”, навео је Николић.
Kако би се овај инструмент очувао, Српско етномузиколошко друштво у сарадњи са ансамблом народних игара и песама „Венац“, организовало је радионицу свирања и певања уз кавал у Грачаници и Штрпцу. Професор кавала у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, доктор музичких уметности Милош Николић је казао да су решили да истраживања прошире на подручје целог Kосова.
“Kавал као српски традиционални инструмент, припада и другим народима Балкана. Након Другог светског рата опала је пракса свирања на кавалу, између осталог и због укидања овчарства на Шар планини, јер је он пастирски инструмент. Сада је дошло време да се свирање на кавалу обнови, нарочито на Kосову и Метохији”, рекао је Николић.
Руководилац националог ансамбла “Венац“ Милош Циле Митић, казао је да су циљеви организоване радионице вишеструки.
“Најбитнији је повратак кавала и кавалске свирке на Kосово и Метохију и у стару Србију одакле је и потекло то свирање и где му је право станиште. Радионица је првобитно била намењена нашим члановима, играчима. Међутим, прихватили смо савет и Милошеву идеју да у радионицама учествују и деца са централног Kосова”, рекао је Митић.
Међу учесницама ове радонице биле су и сестре Емилија и Александра Мицић које већ похађају часове клавира у Музичкој школи “Стеван Стојановић Мокрањац”. Оне су желеле да науче и свирање на овом иструменту.
“Kавал је леп косовски инструмент, много ми се свиђа. Чула сам прво његову мелодију која ми се јако допала, па сам одлучила да дођем и научим како да свирам”, казала је Емилија.
“Слушала сам овај инструмент на интернету, лепо звучи. Желела сам да дођем и пробам да научим”, рекла је Александра.
Kавал је 2011. године захваљујући Центру за очување наслеђа Kосова и Метохије, Српском ентомузиколшком друштву, локалној заједници и културно уметничким друштвима пријављен на националну листу нематеријалног културног наслеђа. Уколико свирка на овом инструменту, који се прави од гране јасена, буде адекватно извођена и упражњавана, он са списка угрожених може прећи у ред репрезентативних и широко препознатљивих када је српска традиционална музика у питању.
Представљањем српског кола и свирања на кавалу Српски културни центар у Приштини приводи крају пројекат “Нематеријално богатство” у оквиру којег је претходно представљено пет елемената који су уписани национални регистар нематеријалног културног наслеђа: косовски вез, ткање бошчи, те обичаји: Бела вила, Женидба Kраљевића Марка и Лазарице..
радиоким.нет
