О очувању, презентацији и специфичностима кавала и српског кола као препознатљивим елементима нематеријалне културе у Српском културном центру у Приштини су говорили руководилац националног ансамбла “Венац” Милош Циле Митић и први професор свирања на кавалу Милош Николић.
Српско коло налази се на Унесковој листи светске нематеријалне баштине од децембра 2017. године. Ансамбл “Венац” се професионално годинама бави очувањем и презентацијом овог вида културног наслеђа.
“Ми веома често мислимо да се елемент штити тек онда када је на рубу нестанка. Управо је српско коло показатељ да то не мора бити случај. Елемент који је свеприсутан у народу је стављен на Унескову листу и заштићен”, рекао је руководилац овог ансамбла Милош Циле Митић.
Звук кавала је у Сиринићкој жупи некада окупљао стада и пастире. О свирачкој пракси овог инструмента на Косову и Метохији говорио је први професор кавала у Србији Милош Николић.
“Први помени о свирању на овом инструменту у нашим крајевима потичу из прве половине 20. века. Кавал је специфичан јер прати људски глас и песму. На нама је да сада негујемо ту традицију на прави начин. Њега није лако свирати и то је још један од разлога зашто је био угрожен. Када не вежбате кавал, не можете га без кондиције лако свирати”, навео је Николић.
Како би се овај инструмент очувао, Српско етномузиколошко друштво у сарадњи са ансамблом народних игара и песама „Венац“, организовало је радионицу свирања и певања уз кавал у Грачаници и Штрпцу. Професор кавала у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, доктор музичких уметности Милош Николић је казао да су решили да истраживања прошире на подручје целог Косова.
“Кавал као српски традиционални инструмент, припада и другим народима Балкана. Након Другог светског рата опала је пракса свирања на кавалу, између осталог и због укидања овчарства на Шар планини, јер је он пастирски инструмент. Сада је дошло време да се свирање на кавалу обнови, нарочито на Косову и Метохији”, рекао је Николић.
Руководилац националог ансамбла “Венац“ Милош Циле Митић, казао је да су циљеви организоване радионице вишеструки.
“Најбитнији је повратак кавала и кавалске свирке на Косово и Метохију и у стару Србију одакле је и потекло то свирање и где му је право станиште. Радионица је првобитно била намењена нашим члановима, играчима. Међутим, прихватили смо савет и Милошеву идеју да у радионицама учествују и деца са централног Косова”, рекао је Митић.
Међу учесницама ове радонице биле су и сестре Емилија и Александра Мицић које већ похађају часове клавира у Музичкој школи “Стеван Стојановић Мокрањац”. Оне су желеле да науче и свирање на овом иструменту.
“Кавал је леп косовски инструмент, много ми се свиђа. Чула сам прво његову мелодију која ми се јако допала, па сам одлучила да дођем и научим како да свирам”, казала је Емилија.
“Слушала сам овај инструмент на интернету, лепо звучи. Желела сам да дођем и пробам да научим”, рекла је Александра.
Кавал је 2011. године захваљујући Центру за очување наслеђа Косова и Метохије, Српском ентомузиколшком друштву, локалној заједници и културно уметничким друштвима пријављен на националну листу нематеријалног културног наслеђа. Уколико свирка на овом инструменту, који се прави од гране јасена, буде адекватно извођена и упражњавана, он са списка угрожених може прећи у ред репрезентативних и широко препознатљивих када је српска традиционална музика у питању.
Представљањем српског кола и свирања на кавалу Српски културни центар у Приштини приводи крају пројекат “Нематеријално богатство” у оквиру којег је претходно представљено пет елемената који су уписани национални регистар нематеријалног културног наслеђа: косовски вез, ткање бошчи, те обичаји: Бела вила, Женидба Краљевића Марка и Лазарице..
радиоким.нет
