Предизборни слоган „Њемачка. Али нормална” у великој мјери алудира на рестрикције против ковида-19
Њемачка радикално десна странка Алтернатива за Њемачку (АфД) овога је викенда представила предизборну кампању која се темељи на укидању пандемијских мјера, јачој мигрантској политици и расписивању референдума за излазак из Еуропске уније, чиме се потврдио све снажнији утјецај радикалног крила странке.
Готово 600 чланова АфД-а овога се викенда састало на дводневном страначком конгресу у Дресдену, како би договорили смјернице кампање прије парламентарних избора предвиђених 26. рујна 2021. АфД, који је у Бундестаг први пут ушао на изборима 2017. године, најавио је укидање обвезе ношења заштитне маске у јавном простору, закључивши како се та политика „темељи на промашеним бројевима који немају смисла”.
Странка је резолуцијом о управљању пандемијом одлучила како би се првом приликом требале у потпуности укинути мјере против лоцкдоwна, а њемачку владајућу коалицију је оптужила за стварање „политике страха”.
Суоснивач АфД-а Јöрг Меутхен првом је приликом обећао укинути „забране, глобе и лоцкдоwн манију”. Странка је, наиме, већ дуго покушала уновчити бијес који је међу дијелом грађана настао због пандемијских рестрикција, због чега су постали особито популарни код порицатеља коронавируса и скептицима приједлога обвезног цјепива; мјере коју влада Ангела Меркел никада није службено предложила.
Неколицина чланова АфД-а се придружила и антиваксерским и анти-лоцкдоwн просвједима диљем Њемачке. Овога би тједна федерална влада и челници појединих савезних држава могли додатно заоштрити мјере због све неповољније епидемиолошке ситуације у Њемачкој.
Предизборни слоган „Њемачка. Али нормална” у великој мјери алудира на рестрикције против цовида-19, а могао би се интерпретирати и као „повратак у нека старија времена”, особито с обзиром на чињеницу да АфД у својем програму обитељ дефинира као „заједницу мајке, оца и ђеце”, пориче опасности које вребају због климатских промјена, хвалећи притом моторе с унутарњим изгарањима као златну коку њемачког господарства.
У предизборни програм је укључен и приједлог расписивања референдума о изласку из ЕУ, као и потпуна забрана уједињења избјеглица који су успјешно дошли у Њемачку с њиховим обитељима из земље поријекла.
Судећи према иницијативи, за Њемачку је излазак из ЕУ „нужда”, али чланови странке свеједно се залажу за стварање нове еуропске заједнице економских интереса.
Подсјетимо, странка је настала 2013. године на крилима критике еуру тијеком дужничке кризе, а предсједништво АфД-а нагли раст популарности забиљежило је тијеком мигрантске политике отворених врата Ангеле Меркел 2015. године. Странка је на посљедњим изборима 2017. освојила чак 13 посто гласова те је први пут ушла у Бундестаг поставши највећом опозицијском странком. Унаточ томе, имали су релативно мало утјецаја на креирање политике јер су традиционалне странке избјегавале сурадњу са заступницима АфД-а.
Вриједи напоменути како је Бјорн Хоецке, челник екстремистичког, распуштеног крила странке, које је под помним оком њемачких надзорних органа због сумње за домаћи тероризам, овога се викенда залагао за амандман којим би се забранило прихваћање миграната не само у Њемачку, већ и у цијелу ЕУ. Међутим, његов приједлог није био прихваћен.
По питању вањскополитичких односа, АфД се залаже за попуштање односа према Русији, посебно благонаклоно гледа енергетски пројект Сјеверни ток 2.
Још увијек није јасно тко би могао постати кандидатом странке за новог канцелара Њемачке, а потенцијална имена водство крије као змија ноге због и више него очитог унутарстраначког сукоба између умјерене и радикалне струје АфД-а. Но, супредсједник странке Тино Цхрупалла, политичар из Саксије који добро котира међу гласачима на истоку земље, тренутно је најизгледнији кандидат радикалне деснице за насљедника Ангеле Меркел.
Према посљедњим анкетама, АфД може рачунати на подршку између 10 и 12 посто бирача, док ЦДУ Ангеле Меркел котира око 27 посто.
