Сва демократска друштва почивају не само на подели власти (законодавну, извршну и судску) већ и на њиховој равнотежи. Та равнотежа се успоставља њиховом узајамном контролом, која у демократским друштвима има извориште у народној вољи. Тако највишу законодавну власт бира народ на изборима на четворорогодишњи мандат. Дакле контролу рада законодавне власти врши непосредно народ. Поред тога, контролу рада законодавне власти врши Уставни суд утврђивањем сагласности закона са Уставом.
Када је реч о извршној власти, Председник Републике се такође бира на изборима са петогодишњим мандатом и онтролу његовог рада врши народ. Поред тога сагласност нејгових одлука са Уставом контролише Уставни суд.
Влада је под још строжом контролом јер је бира законодавна власт која је у свако доба може разрешити и изабрати нову. И Влада врши повратни утицај на законодавну власт јер може подношењем оставке да инцира превремене изборе.
Судство је до сада било под контролом законодавне власти кроз избор судија и чланова високог савета судства односно тужилаштва. Са друге стране, судови су овлашћени да иницирају испитивање сваког закона који доноси законодавна и извршна власт пред Уставним судом.
Садашњим амандманима на текст постојећег Устава РС нетрагом ишчезава равнотежа власти и брише се сваки контакт те власти са народном вољом. Судска власт бира и разрешава саму себе тако да је ослобођена не само сваке контроле народа већ и контроле народних представника. Такав положај судске власти није примерен демократском друштву.
