Русија лажни пријатељ Запад искрени непријатељ – Србија нема савезнике, само истину за савезника!
Ако желите добро Србији, престаните да бежите од чињеница, јер оне нису ту да нас милују, већ да нас пробуде. Истина је оштра као сечиво, али само она може да пресече ланце заблуда у којима се копрцамо деценијама.
Време је да погледамо у очи реалност, па макар нас заболела до костију. Србија је на раскрсници, окружена вуковима у овчијим кожама, а ми још увек верујемо у бајке о „пријатељима“ и „савезницима“. Доста је било илузија.
Да, НИС смо продали Русима за џабе, ставили себи омчу око врата и назвали то „братском сарадњом“. Али, немојмо се правити слепи – Европској унији смо дали много више: читав финансијски сектор, привреду, па чак и Косово и Метохију, душу наше државе. Руси су узели парче колача, али ЕУ је прогутала целу економију, наше банке, наше ресурсе, па чак и наш понос. Они нам нуде „европски пут“ док нам копају економски и духовни гроб.
Ко је ту прави господар, а ко само глуми пријатељство?А 1999? О, да, Руси су тада показали природу односа према нама или барем та совјетска екипа у Кремљу – окренули су нам леђа, оставили нас на цедилу док су нам градови горели. Ок, разумемо Русија је била слаба или пак није имала интересе на Балкану али да се не заносимо више будалаштинама. Али исто тако, не заборавимо ко је бацао те бомбе, ко је разарао наше школе, болнице, мостове, ко је убијао нашу децу. То нису били Руси, већ Американци и земље ЕУ, оне исте које данас држе лекције о „људским правима“ и „демократији“. Њихова хуманост је маска за пљачку, а њихови осмеси су замке. Они нису наши пријатељи – они су нам искрени непријатељи са лепим речима за разлику од руске државе која нам се показала као лажни пријатељ (да их одвојимо од руског народа и руске историје).
А ко је довео ДОС и Вучића на власт? Не Руси, него ЕУ, са својим новцем, медијским машинеријама и обећањима о „бољој будућности“. Они су инсталирали своје играче, а ми смо им аплаудирали, мислећи да бирамо слободу. Сада плаћамо цену те заблуде – економијом у руинама, младима који одлазе, земљом коју цепају споља и изнутра.
Све смо им дали, а заузврат смо добили празна обећања и ланце.Србија данас стоји сама, и то је чињеница коју морамо прогутати, ма колико горка била. Немамо савезнике на свету – имамо само оне који нас користе и оне који нас отворено мрзе. Руси нису наши спасиоци, они су трговци који гледају своје интересе. ЕУ и Америка нису наши пријатељи, они су предатори који се хране нашом слабошћу.
А ми? Ми смо ти који морају да престану да се клањају и Истоку и Западу, да престану да се деле на „происточне“ и „прозападне“, јер ни једни ни други нам не желе добро. Они желе нашу земљу, наше ресурсе, нашу будућност – а ми им је дајемо на тацни.
Али, Србијо, није све изгубљено уколико се пробуди и освести. Уколико искрено погледа у огледало историје и схвати: једини прави савезник нам је истина, једино оружје нам је храброст, а једини пут је наш сопствени. Немамо пријатеље у свету, али имамо себе – народ који је преживео векове, ратове, издаје. Доста је било кукавичлука и очекивања да ће нас неко спасити. Нико нас неће спасити уколико се сами не боримо а често ни тада. Доста је било кукања над српском судбином што је готово исто лоше као клањање Западу и повлађивање свему што са запада долати. Патриоте немоћно као бабе кукају над нашом злом судбином а европејци говоре да смо лош народ и да смо све то заслужили.
Време је да станемо на своје ноге, да се освестимо и схватимо да смо окружени непријатељима и лажним пријатељима. Ако желимо да опстанемо, морамо постати свесни: ми смо сами, али у тој самоћи лежи наша снага. Освести се Србијо да би могла устати и узети своју судбину у своје руке – јер ако не не знамо ко смо и где смо нисмо своји већ туђи.
