Дан кад ће Сједињене Државе остати без новца ако се не дигне лимит задуживања ове године долази брже због пада порезних прихода током марта.
Да ли је администрација америчког председника Џоа Бајдена направила највећу грешку у историји фискалног планирања Сједињених држава кад је доносила Инфлатион Редуцтион Ацт (Акт о смањењу инфлације)?
Да ли је могуће да ће Америка банкротирати/дефултирати већ почетком јуна јер Демократи, Републиканци и Бела кућа не могу да постигну договор око лимита задуживања?
Ова два тешка питања надвила су се над америчким јавним финансијама, а одговори на њих су застрашујући.
Инфлатион Редуцтион Ацт могао би да генерише далеко веће трошкове од предвиђених, а договора око лимита још нема на видику. Штавише, сада се због понашања Беле куће договор око лимита чини још удаљенијим него пре неколико недеља, када се ситуација оцењивала као крајње драматична. Изгледа да Сједињене Државе улазе у зону фискалног хаоса, а то је место које се не напушта без тешких последица, пише Јутарњи лист.
Велики промашај
Судећи према анализи које су направили научници Универзитета Пен Вартон, чини се да ће укупни трошкови тзв. Инфлатион Редуцтион Ацта у раздобљу од десет година (2023-2032) бити отприлике три пута виши него што је то оригинално планирано – уместо енормних 385 милијарди испасће више од хиљаду милијарди долара. Велики промашај.
Ако је тај податак тачан, онда је кривуља дуга Сједињених Држава потпуно ван контроле, баш као што се може очекивати да тај суперамбициозни Инфлатион Редуцтион Ацт неће због превеликих трошкова испоручити очекиване структурне промене у америчкој економији, него може погоршати структурне дисбалансе.
Инфлатион Редуцтион Ацт је широки прорачунски пакет првенствено циљан реализацији климатске агенде и зелених енергетских инвестиција епских размера, који је преименован у Акт за снижавање инфлације како би се нагласила упитна хипотеза према којој ће ова трансформација довести до снижавања цена.
Првобитно су укупни трошкови Инфлатион Редуцтион Ацта пројектовани на епски великих 384,9 милијарди долара током десет година, а сада су уз помоћ низа експерата из приватног сектора те аналитике енергетског тима Голдман Сацхса дошли до рачунице како ће укупни трошак бити 1045 милијарди долара.
С обзиром на актуелно стање америчких јавних финансија овај огромни промашај у калкулацији очекиваних трошкова јавних пројеката указује како је нереално очекивати реализацију темељних циљева Инфлатион Редуцтион Ацта, можда чак и економски хаос због форсирања идеолошких уместо јасних енергетских, економских и социјалних циљева.
„Администрација покушава да спроведе закон који хоће, а не закон који је Конгрес усвојио“
Треба водити рачуна како ова информација о реалним трошковима Инфлатион Редуцтион Ацта даје посебну тежину речима сенатора из Демократске стране Џоа Манчина, који је пуно опрезнији кад су у питању укупни расходи Америке него Бела кућа.
Џо Манчин као угледни и важни члан Демократа сада, према сопственим ријечима, страхује како је „…Бајденова администрација одлучна да гура идеолошку агенду уместо да се суочи с јасном и актуалном претњом дугова и дефицита нашој нацији“.
„Наш национални дуг приближио се 31,5 хиљада милијарди долара или 95.000 по сваком мушкарцу, жени и детету те чини 120 посто нашег бруто домаћег производа. Годишњи прорачунски дефицити од октобра 2019. у просеку износи 2,71 хиљада милијарди долара. Од појаве ковида додали смо 8 хиљада милијарди новог националног дуга… Кад смо председник Бајден и ја разговарали пре него што је Конгрес усвојио Закон о смањењу инфлације прошлог лета, сложили смо се да је предлог закона осмишљен како би се отплатио наш национални дуг и ојачала енергетска сигурност Америке. Осмишљен је како би створио 738 милијарди долара нових прихода, с више од 238 милијарди долара посвећених смањењу дуга, што је први озбиљан закон у више од две деценије за који је Конгресни биро за буџет проценио да то може постићи“, анализирао је Манчин, који је изиритиран тиме што тим људи у Белој кући попут некаквих идеолошких зилота гурају планове.
Манцхин чак звучи помало бесно јер Бела кућа покушава прогурати делове Инфлатион Редуцтион Ацта онако како би она желела (растрошније), а не онако како је изгласао Конгрес.
„Ипак, уместо да спроведу закон како је предвиђено, чини се да су неизабрани идеолози, бирократи одлучни да прекрше и поткопају закон како би унапредили страначку агенду која занемарује и енергетску и фискалну безбедност. Тачније, они игноришу намеру закона да подржи и прошири фосилну енергију и редефинишу ‘домаћу енергију’ како би повећали потрошњу чисте енергије до нивоа које потенцијално пробијају дефицит. Администрација на сваком кораку покушава да спроведе закон који је хтела, а не закон који је Конгрес заиста усвојио.
Занемаривање импликација ових радњи на дуг и дефицит, док се приближава време подизања горње границе дуга, није само погрешно, то је политика и политичка злоупотреба“, пише Манчин.
„Бајден је превише тврдоглав“
Ако иначе умерени и врло угледни сенатор Демократа Џо Манчин употребљава термине као што је политичка злоупотреба за деловање Беле куће, онда се чини како је америчка фискална будућност заиста ван контроле.
Амерички председник Џо Бајден био је на гласу као умерени Демократа, али је његова политика у Белој кући по питању растрошних буџетских планова више налик оној радикалних ‘прогресиваца’ унутар Демократа, који сматрају да ће се све решити издашним подстицајима као чаробним штапићем, пише Јутарњи.
С обзиром на растућу агресивност Беле куће у наставку стимулативних фискалних активности као и ширењу своје агенде изван усвојених законских решења, утисак је како расте опасност да нужни договор о дизању лимита задуживања државе између Демократа и Републиканаца можда неће бити постигнут, што би имало катаклизмичне финансијске последице за Сједињене Државе.
Бајден је под све жешћим притиском експерата који упозоравају како је превише тврдоглав у ставу да неће одступити ни од једне битне ставке буџетских расхода, као да је управо тим расходима осигурао будући просперитет Америке, а не је оптеретио новим дуговима.
Јелен: Америка би могла да остане без новца
Према изјавама шефице америчког Трезора, Џенет Јелен, Сједињене Државе могле би да остану без новца већ 1. јуна. Јелен је објавила ову драматичну информацију јер жели да убрза очигледно бесплодне преговоре Републиканаца и Демократа, а све већи проблем постаје то што се у Белој кући понашају, кад је у питању потрошња, поприлично каубојски и тако изазивају реакцију противника и умањују шансу за договор око лимита, што је екстремни хазард, пише Јутарњи лист.
Након што је Јелен објавила датум кад би Сједињене Државе могле да остану без новца, Бајден је хитно сазвао четири конгресна лидера како би расправили девет фискалних питања. Ако договор изостане, Сједињене Државе ће дефаултирати и може се очекивати потрес на тржиштима који ће иницирати глобалну финанцијску кризу.
Ако неће бити договора у дизању лимита задуживања (а та невероватна аутодеструктивна опција чини се све извеснија), америчка бирократија неће моћи да позајмљује огромне износе који су им потребни за плаћање рачуна, социјалних накнада, здравствених програма, плата за све државне службенике и војнике, као и свих врста дугова. Ако већ за неколико недеља Сједињене Државе не исплате власнике обвезница, следи нешто што би се могло назвати финансијском апокалипсом.
Дан кад ће Сједињене Државе остати без новца ако се не дигне лимит задуживања ове године долази брже због пада порезних прихода током марта, упозорио је директор Цонгрессионал Будгет Оффицеа, Филип Свагел, у посебној анализи у којој наглашава како Бела кућа више не може да рачуна на ванредне мере за одржавање ликвидности. Бајден је и даље тврдоглав, а не би изненадило да се под притиском ‘трамповаца’ Републиканци покажу изразито осветољубивима.
Извор: Б92.НЕТ
