Пише Никола Поповић, савјетник и истраживач који је радио и у федералним Владама Аустралије. Магистар је међународних односа на Универзитету у Сиднеју.
Црна Гора је усред демократске транзиције. Нажалост, кандидат за улазак у Европску унију (ЕУ) суочава се са значајним препрекама да постане функционална демократија.
Да ли ће се наставити демократска транзиција Црне Горе? Слојеви друштвено-политичке кризе коју воде слабе институције, политика идентитета и оштре политичке пођеле имају импликације на будућност Црне Горе. Ови фактори настављају да дрмају политичку стабилност Црне Горе и изгледе за економски опоравак након пандемије ЦОВИД-19.
Црногорски парламентарни избори 30. августа 2020. окончали су тридесетогодишњу владавину Демократске партије социјалиста (ДПС) коју је предводио Мило Ђукановић. За многе црногорске гласаче, свргавање руководства ДПС -а означило је крај ауторитарне владавине. Међутим, недостатак друштвених, економских и политичких реформи приморао је премијера земље Здравка Кривокапића да покрене реконструкцију кључних позиција у влади. Распрострањено је разочарење лидера због неуспјеха да се постигне консензус о структури црногорске владе. Циљ реконструкције је превазилажење разочарења бирача и враћање повјерења у политички курс Црне Горе у пост-ауторитарном периоду. Партијски лидери црногорске владе позивају на именовања политичких странака да уђу у владу. До сада су стриктно експерти конституисали црногорску Владу.
Идентитетска политика
Од референдума о независности Црне Горе 2006. године, на ком је 55,5 одсто бирача гласало за независну државу, вјерске и етничке тензије су зауставиле напредак земље ка чланству у ЕУ. Националне мањине идентификоване су у Уставу Црне Горе, али ипак постоје различити ставови о значењу националног црногорског идентитета. И религија и језик су такође теме које дијеле нацију.
Упорне присталице Црногорске Православне Цркве, укључујући предсједника Мила Ђукановића, протестовале су 5. септембра 2021. године против инаугурације владике Јоаникија као новог митрополита Црне Горе, највишег црквеног главара, у Цетињском манастиру. Демонстранти сматрају да је Јоаникије, као и његово устоличење од стране Српске православне цркве, потврда утицаја Србије у Црној Гори. Долазак митрополита Јоакнија хеликоптером у Цетињски манастир, пошто су демонстранти блокирали долазни саобрац́ај, доказ је непријатељске атмосфере у Црној Гори.
Црногорски парламент је 2021. расправљао о предстојећем националном попису, што је подстакло жестоке расправе између црногорских невладиних организација и државних званичника. Извор спорења био је да ли да се одложи попис и уклоне питања о вери и етничкој припадности.
Већина Црногораца су припадници хришћанске православне вјере. Црногорци и Срби желе да заштите и промовишу црногорски, односно српски језик. Ове пођеле се увијек манифестују на политичком нивоу. У марту 2021. године водила се жестока расправа о финансирању Факултета за црногорски језик и књижевност и о томе да ли да се српска књижевност укључи као обавезан текст за средњошколце.
Подјеле унутар Владе
Тренутне преговоре о реконструкцији воде три главне политичке странке: Демократски фронт (ДФ), Демократска Црна Гора (ДЦГ) и Уједињена реформска акција (УРА). Заједно, они чине тијесну вец́ину од 41 од 81 мјеста са другим мањим политичким блоковима и странкама у црногорском парламенту.
Од формирања владе, сва три блока међусобно су се оптуживала за политичку издају и за сарадњу са ДПС -ом. Централни проблем је лоша координација и комуникација премијера Кривокапића у погледу нацрта закона. Његова неспособност да уједини три блока довела је и до позива на његову оставку.
Филозофски, ниједан од три блока нема много заједничког. ДФ је блок десног центра и у великој мјери се залаже за интересе српског народа у Црној Гори, који се процјењује на 30 посто црногорског становништва. Демократска Црна Гора је центристичка странка која се обраћа различитим етничким групама кроз реторику мира између црногорских мањина. УРА је реформистички грађански покрет који се налази лијево од политичког спектра као признати члан европских Зелених. Упркос политичким неслагањима, три блока настављају преговоре. Збацивање предсједника Ђукановића и окончање утицаја ДПС -а у црногорским институцијама је једино што их уједињује.
Црна Гора се суочава са демократским назадовањем ако њене институције, посебно правосуђе, не прођу реформу. Влада тврди да је главни специјални тужилац Миливоје Катнић ометао истраге у случајевима у које су били умијешани званичници ДПС -а. Током година појавио се низ скандала у вези са шверцом цигарета и прањем новца. Званичника ДПС -а, бившег градоначелника Подгорице Мига Стијеповића, разоткрио је црногорски бизнисмен Душко Кнежевић у афери “Коверта”.
Упркос томе што је водио најмању државу бивше Југославије, Ђукановић је 2010. године уврштен међу 20 најбогатијих лидера. Зарада његове политичке каријере не може објаснити његово богаство. Невладина организација за борбу против корупције и организованог криминала у Црној Гори, МАНС, 3. октобра открила је широку мрежу повјерења породице Ђукановић и скривена улагања у пет земаља.
Будућност стабилности Црне Горе
Као и друге посткомунистичке земље, Црна Гора је преурањена демократија. Биће потребна политичка воља и убјеђење црногорских политичара да успоставе правила демократије и осигурају да их поштују грађани и политичке партије.
Од 1990 -их, избори у Црној Гори били су под утицајем фалсификовања бирачких спискова. Наводи се да је ДПС био укључен у организовање афере са личним картама гдје су људи могли да више пута гласају на бирачким местима користећи идентитете умрлих особа и припадника дијаспоре. То су такозвани „фантомски гласачи“.
Да би се постигли слободни и поштени избори, Црна Гора ће морати предузети кораке како би осигурала да се само бирачи са правом гласа нађу на бирачком списку. Потврђивање подобности бирача саставни је дио демократског процеса, који ће ојачати повјерење у институције Црне Горе на домаћем и међународном плану.
Извор: Аустралиан Институте оф Интернатионал Аффаирс
