АНТЕ ПРКАЧИН – ЈУРЕ ФРАНЦЕТИЋ НАШЕГ ДОБА

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
tompson i prkacin

 

            Анти Пркачину, заступнику у Сабору Републике Хрватске, честа тема саборских иступања је Српска Православна Црква. Именовани је назива војно-терористичком организацијом. На бесмислене оптужбе се може ћутати, али ни ћутање не може да буде једини избор.

Ко је Анте Пркачин? И откуда такве бесмислености у његовим јавним наступима? Анте Пркачин почетком деведесетих година не темељу усташког насљеђа учествује у оснивању Хрватског вијећа одбране. Није се дуго чекало да нове усташе потврде своју достојност старим усташама, тако да су први злочиначки пир у протеклом рату на простору Босне и Херцеговине учинили припадници Хрватског вијећа одбране предвођене Антом Пркачином на простору Сијековца. Методологија им је била вијерна усташком начину убијања:  изненадити жртву, напасти је док је голорука и убити је, заклати је и спалити је на кућном прагу.

Као вјерни насљедник идеологије из Другог свјетског рата, Анте Пркачин истиче да је усташка Црна легија најбоља војна јединица коју је Хрватска икада имала, да му је омиљени поздрав – злогласни усташки поздрав из Другог свјетског рата и да му је највећи узор Јуре Францетић. Има ли ишта бесмисленије од ријечи тог и таквог човјека који Српску Православну Цркву назива терористичком организацијом?! Или је његов однос према Пећкој Патријашији досљедан, јер је беспријекорно конзистентан са становиштима његових праотаца на челу којих стоји Анте Павелић?

У марту 1942. године усташки злотвори су предвођени Јуром Францетићем, највећим узором Антe Пркачина, у смрт отјерали шест хиљада голоруких младића и дјевојака, стараца, жена и дјеце из Источне Босне. Њихов помор је доказ да су усташе, предвођене тридесетогодишњим Јуром Францетићем, биле бесловесна бића исписана из Књиге живих. Пет деценија касније у истом мјесецу те 1992. године, њихови насљедници предвођени Антом Пркачином су учинили први злочиначки пир на простору Босне и Херцеговине у протеклом рату. Српски житељи Сијековца су били жртве усташког безумља. Анте Пркачин је тада имао тридесет девет година. Ко смије да тврди да Анте Пркачин није изабрао мјесец и годину свог демонског плеса како би на достојан начин освјежио сјећање на његовог узора? Ко смије да тврди да сијековачки злочин из марта 1992. године није учињен у спомен на злочин у Источној Босни из марта 1942. године? Управо његове „одбрамбене“ диверзантске и антитерористичке јединице Хрватских оружаних снага, „бранећи“ се нападају јендо мирно и питомо посавско село у Босни и Херцеговини и убијајући православне Србе.

Овај хрватски домољуб јавно за скупштинском говорницом, чланице Европске уније, потенцирајући са поносом своје претке као припаднике идеологија које су током двадесетог вијека за собом остављали само крваве трагове наставља и данас у Уједињеној Европи, са свим њеним слободама и загарантованим правима, посебно према мањинама, да износи ставове који се не могу назвати никако другачије осим фашистичким. Ти његови ставови су јасни и гласни, али никада нису наишли на осуду и дистанцирање власти једне земље чланице Европске уније. Хрватске саборске власти дозвољавају иступе које дотични износи без имало стида и срама као да прича један Ганди, а не генерацијски усташа и мрзитељ свега што и мало подсјећа на Србе и Спрску православну цркву.

Овај хрватски посланик недавно на неком догађају обиљежавања из своје „јуначке“ прошлости жали за јединицом Црне легије као најпоносније „војне постројбе у историји хрватског народа“(Сплит, 10. април 2022. године). Па опет нисмо чули ријечи осуде или макар опомене да се у земљи чланици Европске уније не може  величати фашистички покрет и идеологија. Да се макар угледају на своје сјеверне сусједе у Аустрији који су јасно ставили до знања и забранили, након историјских испитивања и судских пресуда, усташко пировање у Блајбургу уз јасну забрану и поздрава са којим се настављачи фашистичке идеологије несметано окупљају по Хрватској. Лицемјерје се може објаснити опет неким јефтиним политичким фразама и изразима, ради задржавања бирачког тијела или оно што може бити далеко опасније, да се не смије то зло сјеме злочина сасјећи у коријену хрватског друштвено-политичког живота, јер може затребати у будућности. Овај генерал са образовањем и искуством угоститеља, поручује својим присталицама и „јунацима“ „Пријатељи и браћо, будите за дом спремни и за све оно што Хрватску чека у идућим данима“, дакле по њему будућност поздрава није за далеку будућност…

Његови изнесени ставови које је сада усмјерио највише на Српску православну цркву и њену јерархију и народ који је чине, јесте јасна посљедица иделошких стремљења овога  „усташког домољубља“. Оно што у његовим наступима према Српској правосславној цркви провејава јесте једна теолошко-канонска терминологија коју прије свега користе теолошки образовани људи.  Да ли има теологе за савјетнике? Да ли има теолошке инструкције? Вјероватно нећемо сазнати до тренутка озакоњења поздрава фашистичких поклоника у хрватском европејском друштву. Али зато већ сада знамо да СПЦ у Хрватској треба забранити јер је то терористичка организација за коју економиста, хемичар, угоститељ, „домољуб“, „јунак домовинског рата“, насљедник усташке идеологије има мишљење како према истој пуступи вјероватно на искуству „црне, вражије, итд“ легије и постројбе….

Петар Ђокић

 

 

 

           

 

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас