Председник Србије Александар Вучић је посебна психолошка структура, оценио је у емисији „Другачија веза“ Антене М бивши политичар и универзитетски професор Драган Веселинов и додао да он ужива у тренутној ситуацији у Србији.
– Ја нисам психолог, нисам доктор психологије, нисам психијатар, али ви видите да он води самоубилачку политику, да је изједначио себе са државом, а део народа који га неће прогласио је за издајнике и спреман је да уђе у физички сукоб, у готово грађански рат по цену свог живота. Он ужива у томе да гаји представу да је он Србија и да је он народ. То је најопаснији спој између шефа владе или шефа државе са илузијом о себи, то је најопаснији облик његовог самозадовољства, готово апсолутне егоцентричности, нарцисоидности која уопште више не види реалност – појашњава Веселинов.
Србија изнутра трули, више се нико не може ослонити на институције
На питање да прокоментарише оцену да је Вучић постао заробљеник мафије коју је створио и да му она не да да се повуче са власти, Веселинов одговара опаском да је то, заправо, питање: ко је Оскар у Србији? Додаје да све оптужбе у Србији иду на рачун Вучића. Сасвим је сигурно, наставља Веселинов, да целокупна организација криминала у држави не би могла да буде на таквом степену „негативне успешности“ да држава активно у томе не учествује.
– Њени особито безбедносни и органи реда, судство и тужилаштво које је све више корумпирано и које изнутра трули, та дезинтеграција мене јако плаши. Полако се топе, а сада све брже и брже, инструменти правне државе. Нема сигурног суда, нема сигурног тужилаштва, нема непристрасног суђења, закони се нигде не поштују, а на челу тога седи кабинет председника Републике.
У Србији пропадају установе правне државе, наглашава Веселинов и додаје да се више нико не може ослонити на непристрасне инструменте државе.
– А то је онда рат, то је грађански сукоб – категоричан је Веселинов.
Црква није Вучићев слуга, него савезник
Др Драган Веселинов наводи да акцентује важност питања: да ли ће Црна Гора сачувати неутралност и критичку позицију у односу на режим Александра Вучића.
– Председник Србије не може толико да утиче на црногорску власт уколико дође у сукоб са европским амбијентом. Онда му прети косовски расплет. Један мој професор је рекао, док сам ја био студент, да се Србија никада неће излечити док год се над њом не успостави међународни протекторат, јер она непрекидно води антиевропску политику. То није случај са Црном Гором. Желео бих само да Црној Гори не буде горе него што је данас и да она сачува степен критичке удаљености у односу на београдску политику. Што, с обзиром на утицај Српске православне цркве и ириденте, као и неких поткупљених политичара, у Црној Гори ипак није случај – каже Веселинов.
Наглашава да Црна Гора има и међународну подршку – другачију подршку него Србија, као и да је чланица НАТО-а и у предворју Европске уније.
– Ирредентисте то, наравно, не мора да занима. Њих може највише да занима да добијају новац из Београда – што би чекали да новац стигне из Европске уније? Њима тај новац стиже сваког часа. Црна Гора, у овом тренутку, треба да се суздржи. Да очува бар овај степен унутрашње стабилности који има, и да сачека расплет догађаја у Србији – поручује наш саговорник.
Веселинов прижељкује да расплет у Србији дође што пре, да би се, како каже, очувала и Црна Гора.
– Да не би потпала још више под овај штетни клер, који штити попове, четничке војводе, Караџића и било кога ко је учествовао у братубилачком рату. Слављење убица, злочинаца, крвника у братубилачком рату, које се и данас догађа, и то у православној цркви, то је скандал – јасан је Веселинов.
Некадашњи министар у Ђинђићевој влади сматра да Црква Србије није слуга, него савезник Александра Вучића, јер председник државе води политику коју црквени врх са Порфиријем на челу подржава.
– Порфирије се понаша као слуга, а заправо је решио много тога што је црква одавно желела, да постане – десна нога Србије. А лева нога је режим. И он је савезник у политици „Велике Србије“. Ако те политике нема, црква неће бити ни слуга у Београду, нити господар у Црној Гори. Она је само савезник те политике, пуних 105 година, и још се тога није одрекла. Чак и кад режим у Београду падне, црква неће одустати од те политике. Наставиће је, само с мањим интензитетом. Све док се једног дана у њој не промене кадрови, а то је дуг процес. Политика „велике Србије“ претворила је Српску православну цркву у еццлесиа милитанс – ратну цркву – оцењује наш саговорник.
На питање да ли је могуће да, у случају пада Вучића и промене власти у Србији, Порфирије остане патријарх Цркве Србије, имајући у виду све што је радио за режим и говорио против демонстраната, Веселинов оцењује да „режим може пасти али црква неће“, те да се ни нова власт неће одрећи услуга цркве.
– Црква је, притом, довољно лукава, нећу рећи подмукла, али довољно сналажљива, да пронађе нове канале сарадње, а да не изгуби много од онога што је имала од прошле власти. Имала је обиље новца, опроштај пореза, средства из буџетских резерви, праштање разних послова, у Црној Гори отимање имовине свих облика… Она ће покушати да задржи што је могуће више од тога, а нова власт неће желети да је произведе у отвореног противника. Зато ће њен политички утицај постепено падати, али ће остати обредна верност народа – објашњава Веселинов.
Веселинов сматра да нема назнака да садашња епископска структура размишља да смени патријарха Порфирија Перића и додаје да је актуелни патријарх „најблеђи патријарх од краја Првог светског рата до данас“.
Губитак вере у државне институције окреће људе ка цркви
– То је због тога што на њега највећи утицај не само духовни него и политички има Иринеј Буловић. Вучић има користољубиви утицај – „ми теби паре, ти нама подршку“. То је модел какофоније, а не симфоније – закључује Веселинов.
Коментаришући новотарије у црквеним храмовима у Црној Гори, понашања и обреде којих није било до пре тридесетак година, Веселинов каже да љубљење руке поповима, метаније, клечања… култ је који је „увезен“ из Русије, те да таква појава показује дубоку моралну и институционалну кризу у друштву. Губитак вере у институције државе гура људе ка цркви и веровању у представе типа молебана за кишу или почетак школске године.
– Поп не може да вам донесе ни кишу, ни лед, ни асфалт, ни посао. Не може вам пружити већу утеху од психолога, ни лепшу музику, ни уметност, ни државу, ни достојанство. И свакако не може да вас учини човеком света.
Говорећи о Темелјном уговору, који је Влада Дритана Абазовића потписала са СПЦ, наш саговорник наглашава да Абазовић добро зна шта је урадио и потписао.
А зашто тако мисли и у чему је значај за црквено питање у Црној Гори проглашења аутокефалном православне цркве у Македонији, послушајте у интервјуу на линку испод.
извор: АНТЕНАМ (главни уредник и већински власник Дарко Шуковић)
