Kандидат немачке ЦДУ/ЦСУ на септембарским изборима, могући наследник канцеларке Ангеле Меркел, Армин Лашет извинио се у Варшави Пољацима за злочине Немаца током Другог светског рата, али је такође критиковао Пољску да непрестано политизује правно завршено питање ратних репарација.
„Други светски рат изазван нападом нацистичке Немачке на Пољску проузроковао је небројена страдања. Немачка је свесна те историјске одговорности. Та одговорност ће и убудуће одређивати нашу политику према Пољској. Питање репарација у прошлости је дефинитивно решено узајамним споразумом. Непрестана политичка инструментализација тих питања не помаже баш много“, казао је Лашет пољском дневнику Жечпосполита.
У интервјуу који ће пољски лист у целости објавити у понедељак Лашет је казао да је можда боље размишљати о јачању пољско-немачких односа на нивоу грађанског друства, рецимо Немачка би могла да уложи више у јачање размене омладине.
У знак извињења и као израз свести о одговорности Немачке за ратне злочине током Другог светског рата Армин Лашет учествује овог викенда у обележавању 77. годишњице Варшавског устанка против нацистичких окупатора, који је у крви угушен након 63 дана борби а Варшава у знак одмазде малтене сравњена са земљом.
„У међународној политици гестови који сведоче о свести о историјској одговорности могу да имају већи значај него чисто симболични, могу да утру пут разумевању и дијалогу онако као кад је клекнуо Вили Брант. Злочини које су починили Немци против целог пољског народа испуњавају ме дубоким стидом и покорношћу“, казао је Лашет.
Немачки политичар искористио је такође боравак у Варшави да разговара са председником Пољске Аднжејом Дудом, а данас ће и са пољским премијером Матеушом Моравјецким о спору званичне Варшаве и Европске уније око пољске реформе правосуђа и системских претњи по правну државу коју она носи.
„Без Пољске не може да се креира будућност Европске уније. Односи са Пољском су блиски. Тиме што је Пољска ушла у ЕУ постала је такође и део европске заједнице права. Зато смо разговарали о томе како да се свуда гарантују једнаки европски правни стандарди“, рекао је Армин Лашет.
Пољска данас обележава годишњицу највеће оружане побуне у градовима Европе током Другог светског рата, Варшавског устанка од 1. августа до 2. октобра 1944. године, који је дигла пољска илегална Земаљска армија са око 40.000 до 50.000 бораца, а масовно су се у борбе укључивали и цивили.
У историји је остао забележен и као један од највећих пораза, између осталог и због погрешне процене команданата покрета отпора да ће устаницима у помоћ притећи Црвена армија која се већ ближила Варшави, те да ће немачке окупационе власти капитулирати и предати Варшаву Пољацима.
У борбама је током два месеца погинуло 18.000 устаника, 25.000 је рањено а највише су страдали Варшављани цивили којих је погинуло 180.000.
Kада су устаници 2. октобра 1944. капитулирали око 550.000 Варшављана истерано је из града а Хитлерови нацисти обистинили су претњу Хајнриха Химлера и заиста сравнили са земљом велики део пољске престонице као застрашујући пример свима у Европи.
Извор: Бета
