БОЖЕ драги, како су се поново – исти, са истим циљем и жестином, сјатили на нас!
Заокружили интересну сферу на Балкану – од Србије, преко Црне Горе, до Републике Српске – и ударили да заврше започети посао!
Оно што им је – ова три „фронта“ увезало у једну целину – то је „дрскост“ Срба да, као своји на своме, од памтивека ту живе. Ма, сами тај српски безобразлук – да уопште и живе – изазива неподношљиви бол душе – што западњацима, што њиховим саборцима из нашега окружења. Једино би их усрећило кад би чули да Срби, било где, „погину“!
Што се сусједа Хрвата тиче – они су посебно „осебујни“. Њихова душа болује, већ, при самој помисли да Срби, било где на планети постоје! Њима спаса нема.
Бајденови ударачи – Габријел Ескобар, Мајкл Марфи,
Кристофер, Џеф Ховеније и Џејмс О`Брајен
Да не бисмо били у дилеми шта западњаци, у овом новом јуришу, од нас хоће – кључне тачке су поклопили својим провереним кадровима, који – не знам да ли су се над нама, од ’90-тих па надаље – дубље или срамније уписали.
Каквим су им само искуством и потврђеним „умећем“ напуцана ова тројица америчких „дипломата“ распоређених на ударним позицијама – од Габријела Ескобара, Кристофера Хила до Мајкла Марфија!
Тешко је рећи који нам је „познатији“. Хил нам је будући амбасадор у Београду, Марфи у Сарајеву, а Ескобар „треће око“ над западним Балканом! Све их поврнули да започето дефинитивно окончају.
Марфија су нам овуда шетали још ’96. три године у Сарајеву, па од ’99. три у Приштини. У америчкој дипломатији било му је поверено мешетарење и у Украјини, Молдавији и Белорусији. Толико се доказао да је бдео и над целом Европом и Евроазијом и то као директор Канцеларије за безбедност и политичко-војна питања. Ма, иди! Ако је икоме мир у крви – њему је!
А, тек Хил – од Дејтона до бомбардовања Срба, где нас је год било, он је – заједно са Ричардом Холбруком, чији је био заменик – солио чорбу.
Како је само ’90-тих, као специјални изасланик за „угрожене“ Шиптаре – успешно (на)водио преговоре – од Рамбујеа до НАТО-погрома над нама! Мало је оних који, као он – заслужују споменик у сред Приштине и то – тик уз Клинтона! Бронзом овековечити борце за Шиптаристан – то би била „уметност“ за историју западњачког чојства и витештва!
Ту је и специјални амерички изасланик за западни Балкан – Ескобар.
Проучава“ нас још од ’98. када је при Канцеларији високог представника уходио Бањалуку и пратио план рушења Србије. Онда је гурнут у Подгорицу у дипломатском тиму за везу. Чим су устоличили квислиншку власт под Ђинђићем, постављен је за шефа политичког одељења у амбасади у Београду.
Пошто нас је апсолвирао – од Републике Српске, преко српског светог КосМета до Црне Горе – сад нас своди на задату меру!
Дритан Абазовић у Сарајеву
У овом најновијем походу на нас кренули су од Републике Српске.
Задатак да Резолуцијом о геноцидним Србима у Сребреници, први „гурну домину“ – добили су званични миловци у црногорској опозицији и – прикривени миловци у тамошњој власти. Одмах им се резолуцијом придружио и Шиптаристан, па надовезао одлазећи гаулајтер Инцко законом којим ће да ‘апси по БиХ, сваког ко негира – „Резолуцијин геноцид“.
Онда је Уставни суд у Сарајеву донео одлуку да Српској одузме шуме и обрадиво земљиште – што је по Дејтону њено – и препише их на централне органе БиХ.
Е, ту је још једна квака. Тај Уставни суд чине: два Србина, два Хрвата, два Бошњака и – три странца који, уз два Бошњака, увек добију већину за одлучивање – као што су имали и у овом случају. А – замислите „случајности“ – један од та три странца биће им нико други до Албанац! Ма, браво! Како се они само досетише да их удену Србима – не само у Србији и Црној Гори, где их има – него их и у БиХ, макар једног, да им – и тамо – буде главна полуга за дављење Срба!
Од ове тројице америчких јуришника, за сада се – али оно баш – „отворио“ једино Ескобар. У складу са тим – и Шиптаре отворено соколи – да Србима од БиХ, Србије до Црне Горе „спусте рампу“ – што очигледно, што у грађанерство завијено.
Пошто нас је апсолвирао – сад тачно зна кога, кад и с ким упарити, против кога и како.
За успешност комбинација – гаранција му је наш аутошовинизам! Та наша срамна аутоимуна болест – непријатељу је главна муниција!
За овај садашњи западњачки ребус – само треба пратити њега и ове „наше“ који ту „песмицу“ понављају.
Ево ја никако да схватим ову најновију „владавину народа“ коју – први пут после два и по миленијума – инсталираше у Црној Гори.
Напуни народ гласачку кутију до врха гласовима – за своје, и – кад је „отвори“, унутра чуче – нечији(?!) – „експерти“!
И, да не би оне три реченице Ескобарове, које нам сад сваки дан „пева“ Дритан – ја се још не бих могла разаветити!
Разавећивање крену од будванског Безбедносног форума 15. октобра, где се Ескобар „оћитовао“ у видео укључењу: „Оне политичке снаге у Црној Гори, које су просрпске, требало би да препознају да Црна Гора треба да буде демократска, независна, суверена и окренута Западу, и да остане део НАТО-а. За оне партије (читај просрпске) које настоје да умање ове аспекте (значи НАТО и раскидање Црне Горе са собом, јер – православна нема куд на Запад!), ми имамо пуно начина да им одговоримо. Неки од њих су санкције, као и дипломатска и политичка изолација“.
Е, ово је – врх!
Народ гласао за своје, а из
кутија искочили „експерти“
Ма, мени си – пријатељу – потпуно логичан! Куд са српском владом на Запад, осим – ако их не бисмо препаковали?! Нема мешања баба и жаба! Црта је повучена још у шизми 1054. године – православни на Исток, тамо где је хришћанство и настало. На Запад – одвојени од „истока“ – римокатолици! А, то што народ гласа (?!) – шта зна народ?! Због „незнавенога“ народа сте се ви и намучили да припремите „кутију са експертима“.
Е, сад – истине ради – није да није пружена шанса и сваком Србину – само ако се „дозове памети“.
Што (?!) – зар је мало Срба који су се „дозвали“ – пукнули с четири прста по челу и ударили рукољуб папи?! Не мало – него је од таквијех читав један народ настао!
Мада, имамо ми и оних који се нису ‘ватали ни три ни четири прста! Сад, пошто им је свеједно, а притиснуо их Запад – најрадије би тамо. Такви се, иначе, не оптерећују глупостима идентитета, предака, историје… – кад им је шта исплативо – то су!
Ево Мило – већег Србина од њега бивало није! Ма, таман оволико колико је и сада западњачки монтенегрин – недавно је био Србин! Веће од тога – нема!
Ове, који дозивају Алаха – Ескобар није помињао. Нису им проблем – „дапаче“. Они су – само такво средство у борби против нас православних.
Сад, није ни њима лако. И они западњацима полажу испите. На пример, Дритан – нема тога „испита“ који није положио. Од првог дана – од када су га литије довеле на власт – држи чврст курс да – само преко њега мртва – могу Срби у Црној ући у владу!
Онда је гласао да су Срби направили геноцид у Сребреници, па је у Сребреницу и отишао да се помоли, са све отвореним шакама у положају молитве Алаху, али – зато је тражио да се митрополит СПЦ не устоличава у његовом вековном седишту на Цетињу. А све службе – којима он командује као потпредседник владе – једино што су до сада „откриле“ то је да ће „Кривокапић бити ухапшен као издајник“, ако у Београду у патријаршији са СПЦ потпише Закон о слободи вероисповести! Ма, фазон је упалио, само тако…
Личну жртву коју подноси „због Црне Горе“ – приложио је и на први 17. фебруар, који је дочекао у владајућој фотељи, честитајући Шиптаристану независност: „Упућујем вам најискреније честитке поводом Дана независности Републике Косово… Цијенећи пријатељске и комшијске односе наше двије државе, радујем се сарадњи која ће донијет добробит грађанима Црне Горе и Републике Косово“!
Онда је, следећег месеца, и лично пристигао у посету „Косова“. Сад му је одушевљена престоница велике Албаније (најбоље да није одушевљена), док је посећивао – поклонила кључеве капија Тиране.
То што по региону обилази и подржава – албански свет – потпуно ми је логично, али како он нама сасу одговор на питање о српском свету: „Нама не треба српски свет, већ европски“! Ма, не причај – не треба ти, велиш!
Има ли у његовој партији
уопште Албанаца?
А, сад након Ескобаровог објашњења ко може, а ко не у владу Црне – осокољени Дритан – након што му је запуцао у посету, одма’, још из Вашингтона, пред новинарем „Гласа Америке“ – стави тачку на моје дилеме: „Црна Гора апсолутно остаје посвећена нашем прозападном курсу, нашој јасној и недвосмисленој спољној политици… Америка чврсто стоји уз Црну Гору и чврсто стоји уз владу Црне Горе – ову владу Црне Горе“!
На питање би ли могао у скупштинску већину са миловцима из опозиције, чусмо – како се они „вриједносно и програмски скоро не разликују“ – али се, ето, мало персонално не миришу! А кад је питан, шта је речено око уласка „победника“ у владу, који су освојили 38 посланичких места, он ће ти на то – сав битан и загонетан са своја 3 скупштинска гласа, онако, потпуно релаксирано: „Не бих, заиста, коментарисао… Позиција је врло јасна… Тако да сам лично врло задовољан (!)… Позиције Грађанског покрета УРА су јасне, недвосмислене и потпуно усклађене са нашим међународним партнерима“.
Ма, шта кажеш – УРА усклађена са западњачким интересима – а ти задовољан одређујеш Црној Гори „курс кретања“?! Још ћемо добити и комплекс колико нам истичеш своју „принципијелност“ због које си, као, привржен „експертској влади“ – чиме подносиш личну жртву „за добробит“ Црне!
Е, видите овако, не знам за друге, али – мени је Дритан цар! Ја бих њему за живота подигла споменик и то за почетак – на сред Цетиња! Што (?!) – па ја не знам да има неко од Албанаца у његовој УРА-и?! То је „наш“ вођa! Он је – уз нешто „Јелушићка“ – покупио наше грађанисте! Звали се ми Црногорци или Срби (за овај случај потпуно је небитно) – ми смо радије били Дританови него своји!
И, шта сад? Биће да је залуталима који спас траже тамо где им је готова погибија – крив Дритан? Или, можда, онима који не лутају – него су циљано Дританови јер мазохистички уживају у самозатирању и самопонижењу? Ма, немојте!
Најбоље да нам Дритан, који – где год ради, ради у интересу свога народа – још то и нацрта на грађанерском барјаку који је „истакао“ не би ли прочитали док – као стадо – јавимо за њим!
Ма – види, Дритане – не само на Цетињу – него широм велике Албаније да ти по један споменик подигну – не би ти се твој народ одужити могао!!!
Милијана Балетић