Извор: Балкан Фокус
Људи у долини Јадра страхују од еколошке катастрофе јер Европа врши притисак на самоодрживост у технологији батерија
Извор: www.theguardian.com
Превела: Наташа Станојловић
Знак батерије, која трепери опасно празна, помаља се изнад погледа на земљин глобус виђен из свемира. „Зелене технологије, електрични аутомобили, чист ваздух – све то зависи од једног од најзначајнијих налазишта литијума на свету, које се налази управо овде у Јадру, у Србији“, најављује наратор храпавог гласа. „У потпуности разумемо вашу забринутост за животну средину. Рио Тинто спроводи детаљне анализе, како бисмо сви били сигурни да пројекат Јадар развијамо у складу са највишим еколошким, безбедносним и здравственим стандардима“.
Рефлектована у дневним собама у земљи на каналу јавног сервиса РТС, блазирана реклама приказана непосредно после вечерњих вести, завршава се сликама умирујућих научника и утешеног младог пара који хода у залазак сунца: „Рио Тинто: Заједно имамо шансу да спасемо планету. ”
Заокрет ка еколошком спасиоцу и бастиону транспарентности је можда мало вероватан наратив за Рио Тинто, другу по величини светску корпорацију за производњу метала и рударства.
Током своје скоро 150-годишње историје, англо-аустралска мултинационална компанија, која је остварила профит након опорезивања од 10,4 милијарде долара (7,3 милијарде фунти) у 2020. години, суочавала се са оптужбама за корупцију, деградацију животне средине и кршење људских права. Тренутно се бори против грађанске тужбе америчке Комисије за хартије од вредности која оптужује компанију за превару у пословању са угљем у Мозамбику. То је уследило након казне од 27,4 милиона фунти 2017. од стране британског финансијског надзорног органа због кршења правила о обелодањивању и транспарентности.
Извршни директор компаније Рио Тинто за руду гвожђа, Сајмон Трот, признао је раније ове године да компанија „није поносна на своју историју“ у свом руднику Маранду у Западној Аустралији, где је стотине древних артефаката бачено на депонију смећа. Прошле године, тадашњи извршни директор је дао оставку након што је компанија намерно дигла у ваздух древну пећину, једно од најзначајнијих аустралијских археолошких истраживачких локалитета, где су постојали докази о 46.000 година непрекидне историје континента.
Овог лета компанија је коначно пристала, после деценија апела, да финансира „процену утицаја на животну средину и људска права“ свог бившег рудника бакра и злата у Пангуни, у Папуи Новој Гвинеји, где се тврди да је бачено милијарду тона рудничког отпада у делту реке Каверонг-Јаба која наставља да изазива катастрофалну штету.
То је забрињавајућа историја. Један критичар је рекао да се Рио Тинто може посматрати као „дете плаката за корпоративне малверзације“. Али за руководиоце Рио Тинта будућност је такође разлог за забринутост упркос тренутном великом профиту. Цена акција је под питањем. Цена гвоздене руде је под притиском масовне кинеске производње. Скандали у Аустралији довели су у опасност њену будућу експанзију, а управљање великим рудником бакра у Монголији нашло се под тешким критикама.
Управо у том контексту, компанија је запала за око у светском налету за декарбонизацију и тежњама Европске уније за самодовољношћу сировинама како би остварила своје климатске циљеве.
Рио Тинто је у јулу најавио да ће уложити 2,4 милијарде долара у пројекат у долини Јадра, у западној Србији, изнад планина Цер и Гучево, у изградњу, како каже, највећег рудника литијума у Европи и једног од највећих рудника литијума у свету – на еколошкој локацији.
Компанија процењује да ће током очекиваног века трајања рудника од 40 година произвести 2,3 милиона тона литијум карбоната за батерије, минерала који је критичан за велике батерије за напајање електричних возила и складиштење обновљиве енергије, као и 160.000 тона борне киселине годишње, неопходне за опрему за обновљиву енергију као што су соларни панели и ветротурбине. Рио Тинто се може похвалити да ће га рудник учинити једним од 10 највећих произвођача литијума на свету и могао би да произведе довољно за више од милион електричних аутомобила годишње, од чега се очекује да ће годишња продаја скочити са 1,2 милиона возила у 2017. години на најмање 23 милиона 2030. године, према Међународној агенцији за енергију.
ЕУ, са којом Србија има споразум о придруживању који олакшава трговину и регионално финансирање, увози сав свој литијум за батерије изван Европе.
Почели су разговори о снабдевању водећих немачких произвођача аутомобила. Четири транспортна контејнера од 40 стопа (око 12.192 метра) са инфраструктуром за фабрику за прераду литијума испловила су за Србију из Аустралије. Пројекат узима замах. Али узнемирени и гневни активисти, укључујући хиљаде демонстраната који су последњих месеци изашли на улице српских градова Лознице и Београда, кажу да су сведоци несреће која се одвија у „житници“ у земљи, одговорној за око петину укупног броја пољопривредне производње Србије, постављајући питања о чудним партнерствима која се стварају у вртлогу зелене револуције и, да ли су научене лекције о потрошњи и производњи које су учиниле транзицију ка декарбонизованом свету тако хитне. Недостаци у српској демократији додатно изазивају забринутост око тога да ли се чују гласови оних који су на првој линији фронта.
Прошло је 17 година откако су геолози Рио Тинто случајно открили литијум, сребрнобели алкални метал, у једној од две бушотине у пољу кукуруза у долини Јадар. Тим је тражио борате, који се користе у ђубриву и грађевинском материјалу, али је пронашао нешто неочекивано: борате и литијум у једном минералу, комбинацију која ће касније добити име јадарит, по долини Јадра.
Маријана Петковић, 47, учитељица, живи са супругом Небојшом (49) и две ћерке у Горњим Недељицама, једном од девет села која ће бити највише погођена планираним рудником. Сећа се дана када су стигли људи из Рио Тинта. „Они су узимали узорке и били су ту све време. Упознали смо их, били су позвани на кафу, ручак, за светиње и локалне догађаје – били су Срби”, рекла је она. „Тада су причали о малом руднику, 20 хектара, и да никада нећемо ни знати да је овде. Током наредних година, Рио Тинто је почео да даје донације у локалне сврхе. Горњенедељичка школа добила је средства за реновирање учионица. Клуб фудбалске репрезентације добио је нови кров, а пољопривредницима су понуђени ваучери за скупу пољопривредну опрему. Било је чак и готовине за божићни базар међу 107 донација подељених од 2003. године, укупне вредности од 608.807 долара (451.034 фунти). После годину-две, рудник ће одједном бити 80 хектара“, рекао је Петковић. „Онда смо у септембру прошле године добили писма у којима нам је речено да је наше земљиште преиначено из пољопривредног у грађевинско. Сећам се да ме је пријатељица позвала у своју кућу где је групу нас жена једна госпођа из Рио Тинта питала шта желимо од рудника, које могућности би нас могле занимати. Били смо идиоти. Нисмо обраћали пажњу.”
Рио Тинто је саопштио да не признаје бројке које је навео Петковић, али је признао да су планови еволуирали. Према просторном плану који је Влада Србије објавила у марту, зона у опасности од слијегања простираће се на 850 хектара, величине више од 1000 фудбалских терена.
Језгро рудника налазиће се на површини од нешто више од 200 хектара на обали реке Корените, притоке Јадра, а више стотина хектара биће издвојено за депоније отпада и нову саобраћајну инфраструктуру. Ископавање ће се обавити испод два речна корита где је литијум идентификован на дубинама од 100 до 650 метара.
У 2014. години, поплава Корените довела је до преливања бране у затворени рудник угља, изливајући отровни материјал преко пољопривредног земљишта. Рио Тинто каже да планира да претвори течни отпад из рудника у суве „колаче“ како би био безбеднији за складиштење. Праве планове за ванредне ситуације за „поплаве једном у 10.000 година“, за сваки случај.
Рудник ће подразумевати пресељење 81 домаћинства, добровољно или на други начин, и куповину њива 293 земљопоседника. У брошури која је кружила међу погођенима наводи се да би експропријација кућа и земљишта била „последње средство“. Компанија је већ откупила око 80 одсто земљишта и имовине, за, како каже Петковић, „нечувене“ суме, које у неким случајевима износе стотине хиљада евра, на основу исплата од 470 евра (£ 397) по метру квадратном некретнине. Рио Тинто нуди 5% бонуса онима који финализирају пристанак на продају у року од четири месеца од понуде.
У Петковићевом селу купљено је око 30 кућа. Знајући да је њихова имовина предодређена да буде уништена, власници чупају прозоре, врата, па чак и кровове, остављајући пусте призоре за оне који су се одупрли новцу Рио Тинта или им тек треба било шта понудити. „Наше комшије су то урадиле па смо ми морали“, каже Живана Шакић (67), која је недавно продала своје имање.
У близини предложених радова налази се некропола Пауље из периода 1500-1000 година пре нове ере, највеће гробље на централном Балкану из бронзаног доба. Рио Тинто је платио локалном музеју археолошка ископавања и до сада је откривено на стотине артефаката, укључујући грнчарију, накит, алате од окреченог камена и бронзе, керамички калем и трокраки олтар. Златко Кокановић, 45, ветеринар, који са братом обрађује око 32 хектара у којима се налази пет гробова из бронзаног доба, рекао је да је одбио покушаје Рио Тинта да закупи земљиште за ископавање. „Никад ме неће откупити – могу само да ми га украду“, рекао је овај отац петоро деце.
„Пројекат Јадар неће имати утицај на ову важну локацију ни у једној фази“, рекао је Рио Тинто. Постоје и два важна подручја за птице и биодиверзитет, међународно призната као важна за очување популације птица. „Али до сада нису идентификовани ризици за постојећу фауну у овим зонама. У периоду активног гнежђења птица нису биле нити ће се спроводити никакве активности“, додао је портпарол компаније.
Добијање литијума ће ипак довести до велике штете по животну средину, стварајући 57 милиона тона отпада током животног века рудника каменог материјала и индустријског детрита. Просечна потражња за водом процењује се на 6-18 литара у секунди, или око 1,3 литара воде за сваки килограм производа.
Што се тиче емисија угљеника, компанија на својој веб страници каже да „предвиђа“ коришћење обновљиве енергије. „Овакви рудници се углавном отварају у пустињама управо због штетног утицаја на животну средину и биодиверзитет“, каже проф Драгана Ђорђевић, шеф Катедре за хемију и инжењерство животне средине Универзитета у Београду. „Угрожени су сливови река Дрине и Саве, из којих се водом снабдева око 2,5 милиона људи. Рио Тинто то пориче. Рио Тинто је наручио 12 еколошких студија, од којих ниједна не би била стављена на располагање Гардијану. Компанија је такође одбила захтеве за интервју. Али једна студија коју је финансирала компанија, сажета у слајд презентацији коју су добиле ове новине, нуди увид.
Др Имре Кризманић, са Биолошког факултета Универзитета у Београду, открио је да би покушаји да се ублаже штете на више од 145 заштићених врста, од вукова, преко даброва и слепих мишева, на даждевњаке, барске корњаче, вретенца, рибе, флору и фауну, имали веома ограничен утицај. У презентацији је закључено да је „због очекиваних неповратних промена у појединим екосистемима, као и опасности од значајног угрожавања живог света реке Јадар, Дрине и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица стања биодиверзитета на овом подручју је напуштање планске експлоатације и прераде минерала јадарита”.
Иако пројекат Јадар још нема потребне дозволе за градњу, у Рио Тинту су уверени да ће српско министарство животне средине дати зелено светло када поднесе своју процену утицаја на животну средину (ЕИА) касније ове године. Портпарол Рио Тинта рекао је за главни сајт: „Скоро све врсте на овој локацији могу се наћи у западној Србији или шире. Другим речима, нема врста које не могу да наставе свој живот ван ове територије, што значи да ће утицај на биодиверзитет бити минималан.
Председник Србије Александар Вучић је у јануару у телевизијској емисији рекао: „Немамо море и природне ресурсе који ће нам донети милионе. Имамо јадарит, а ја умирем од смеха кад чујем да људи протестују због тога. Они протестују тамо доле, у западној Србији, због Рио Тинта и кажу да ће то бити катастрофа. Не, неће. Тамо се неће догодити катастрофа.” Вучић је наговестио да би то питање могао да изнесе на референдум, али Мирослав Мијатовић из невладине организације Подрињски антикорупцијски тим (Пакт) брине да влада ревидира правила о таквим гласањима. „И претходна влада и ова садашња влада су клијентелистички према компанији и прилагођавају законе својим потребама“, рекао је он.
Што се тиче потенцијалне изборне претње коју представља непопуларни рудник, у записнику са састанка између Европске комисије и руководилаца Рио Тинта, објављеном у складу са законима о слободи информација, подебљано је истакнуто да су званичници ЕУ обавештени да ће „развој локалитета почети – од [другог квартала] 2022. – након избора у Србији (март 2022)”. Рио Тинто каже да ће отворити 2.000 радних места током изградње рудника и 1.000 дугорочних позиција, дајући 1% директног и 4% индиректног доприноса БДП-у.
Али људима који се боре против плана је тешко да виде даље од непосредног уништења дугогодишње заједнице и начина живота. Драган Карајчић, 51, председник парохијског савета, који има поља кукуруза и соје у близини места где ће бити депонија, рекао је да је забележено да је Рио Тинто остављао „пустиње иза себе“. „Чак и да планирају фабрику чоколаде у име Рио Тинто, ја се не бих одрекао своје земље“, рекао је он. Пчелар Владан Јаковљевић (60) из Ступинице, два километра од рударске зоне, чијих је 400 кошница прошле године произвело три тоне багремовог меда, рекао је да ће подручје на коме се његове пчеле хране бити „пусто“.
Ратко Ристић, професор шумарства, лобирао је код других из Српске академије наука и уметности против рудника Јадар, тврдећи да је „могућа корист за државу Србију између 7 и 30 милиона евра годишње, док би могући приход од напредне пољопривредне делатности у истој области био више од 80 милиона евра годишње без загађења или измештања”.
Петиција против рудника има више од 130.000 потписа, што је око 2% становништва Србије. Компанија је већ морала да плати мале износе одштете због цурења на пољима на којима је вршила истраживања. ПАКТ је поднео кривичну пријаву Основном јавном тужилаштву у Лозници против компаније Рио Тинто, основане у Србији као Рио Сава Експлоратион, тврдећи да је незаконито одлагао рушевине те да је тиме поступио супротно својим истраживачким дозволама и да су камиони прелазили преко слабих мостова. Рио Тинто је саопштио да није контактиран у вези са овим тврдњама, а „надлежни органи су потврдили да су активности Рио Сава Екплоратиона у складу са важећим законодавством“. Уверавања компаније, међутим, да ће њено пословање бити у складу са српским и европским прописима, мало помажу мештанима.
Док је Србија у обавези да усклади своје прописе о управљању водама, отпадом и индустријским емисијама гасова са ЕУ, као део свог пута ка придруживању, Европска комисија је у писму адвокатима покрета против Рио Тинта – Марш Са Дрине (Сиђи са Дрине) написала да иако је Србија „постигла одређени напредак у погледу усклађивања са европским законодавством примена је још увек у раној фази“.
Лукас Беднарск, аутор књиге „Литијум: глобална трка за доминацију батерија и нова енергетска револуција“, рекао је да би се могао изнети морални аргумент да би Европа требало да сноси еколошке трошкове ископавања литијума који јој је потребан. Тренутно се увози из Аустралије, Латинске Америке и Кине. Али Meadhbh Bolger, из Friends of the Earth Europe, каже да се предвиђа да ће батерије за електрична возила и обновљиви извори енергије повећати потражњу за литијумом за скоро 6.000% до 2050. године – и питао зашто се таква потрошња не доводи у питање. „Још увек нема говора о смањењу потражње“, каже Болгер. „Поставили смо питање и комисија је рекла да нису у фази да могу да се позабаве ограничењем. Разлог зашто смо дошли до позиције где смо на првом месту је експлоатација ресурса, превелика експлоатација, да бисмо задовољили потребе луксузно богате и европске индустрије… Управо то радимо поново.”
