Прехрамбени гигант Cargill почиње продају експерименталне носиве маске за краве, док се индустрија говеда и млечних производа окреће новим технологијама ради смањења емисије гасова који стварају ефекат “стаклене баште”.
Превела: Наташа Станојловић
https://www.bloomberg.com/news/articles/2021-06-01/wearable-technology-to-filter-cow-methane-burps https://tasic.substack.com/
Пољопривредни гигант Car- gill Inc. почиње продају носивих уређаја за краве који апсорбују метан, стављајући тиме своју подршку иза експерименталне технологије која би могла помоћи индустрији да смањи емисије “стаклених” гасова. Додатак налик маски развио је британски покретач Zelp Ltd., који тврди да може смањити емисију метана за више од половине. Cargill је у уторак рекао да очекује да ће почети да нуди уређаје европским произвођачима млека 2022. Компаније још нису одредиле цену, али Зелп каже да би годишња претплата могла бити од око 80 долара по крави.
Решавање емисија метана из стоке једно је од најкритичнијих – и најтежих климатских питања за месне и млечне компаније које су под све већим притиском да очисте своје ланце снабдевања од емисије гасова. Приступ огромној мрежи корисника Cargill -а могао би помоћи Зелпу да обезбеди потражњу, док се припрема за увођење производа који је још увек у развоју. „Cargill има импресиван домет на млечним фармама у Европи“, рекао је извршни директор компаније Зелп Франциско Норис. „Они су јединствено позиционирани на начин да дистрибуирају нашу технологију великом броју клијената, како фармерима тако и млечним компанијама, максимизирајући на тај начин увођење технологије од прве године када смо изашли на тржиште.
Око 95% метана које испуштају краве излази преко подригивања краве и кроз нос. Гас задржава 80 пута више топлоте од угљендиоксида у првих 25 година у атмосфери.
Зелпове носиве маске постављене изнад уста крава делују помало као катализатор на аутомобилу. Скуп вентилатора који се напајају соларним пуњењем усисавају ваздух од подригивања и заробљавају их у комори са филтером за упијање метана. Када је филтер засићен, хемијска реакција претвара метан у угљен-диоксид, који се затим ослобађа у атмосферу.
Зелп ради на минијатуризацији технологије и оптимизацији енергије унутар уређаја, рекао је Норис. Такође се преговара са бројним потенцијалним производним партнерима,што има за циљ да компанија буде спремна за масовну производњу крајем године. Зелп намерава да произведе 50.000 уређаја у првој години и чак 200.000 уређаја следеће године. Према Норису, компанија је близу завршетка следеће рунде финансирања.
Cargill су привукле маске јер се могу користити у комбинацији са другим решењима, рекао је Сандер ван Зијдервелд, вођа стратешког маркетинга у технологији преживара компаније у Западној Европи. Неколико добављача хране већ тестира или је почело са употребом додатака за храну који инхибирају микробе у желуцима крава како би им помогли да произведу мање метана. „Лепа ствар у вези са Зелпом је то што би могао да допуни краву која већ прима крмне додатке за смањење емисије метана“, рекао је он. „И даље би могао да ухвати метан који излази. Могли бисмо то још више смањити.
Cargill очекује да ће се носиви производи појавити у продаји у другој половини наредне године након додатних тестирања, која ће се фокусирати на понашање животиња и утицај на смањење метана, а могла би проширити шему изван Европе ако је потражња велика. Зелп тек треба да докаже независним стручњацима да технологија функционише. Норрис је рекао да ће се рецензиране студије спровести у четвртом кварталу након потпуне оптимизације производа. Добијање готовинских пољопривредника да плате за нове технологије био је кључни изазов, али то се мења, рекао је ван Зијдервелд. Он сматра да ће се подстицаји повећати, укључујући и више компанија за прераду млека које су спремне да плате премију за млеко произведено на фармама које задовољавају еколошке стандарде и стандарде добробити животиња. Пољопривредници би такође могли потенцијално надокнадити своје трошкове продајом надокнада угљеника, које друге компаније могу купити да би рачунале своје загађење. Царгилл, са седиштем у Минеаполису, има за циљ да смањи емисије из својих глобалних ланаца снабдевања за 30% до 2030. У Северној Америци циља на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за 30% у свом регионалном ланцу снабдевања говедином до краја деценије.
