ЧУКАРУ ПЕКИ – златна кока или баласт
Историја и значај открића новог лежишта руде бакра
На градилишту новог рудника Чукару Пеки нема много српских држављана који су
запослени, нити домаћих фирми које тамо изводе радове. Стално запослених има око
50. Такође, има само неколико домаћих добављача услуга и добара, грађевинских фирми
у износу од неколико процената од укупне вредности инвестиције у рудник. Кинеских
радника има око 1000. Домаћа привреда нема значајне користи јер нису ангажовани домаћи људи и домаће компаније у значајнијем броју.
Пише: Аналитички тим Балкан фокуса
Један од најстаријих трагова рударства у Европи који датирају још од 4500 година п.н.е. је пронађен у области Бора и Мајданпека. Тимок се иначе налази у оквиру светски познатог “ Tethyan Metallogenic Belta“ који се протеже све до Азије, тачније Ирана.
Пројекат детаљних геолошких истраживања бакра и злата – Чукару Пеки – започет је 2004. године на основу резултата основних геолошких истраживања из времена СФРЈ и првих концесија у области природних минералних сировина издатих углавном западним страним компанијама у Републици Србији. Од 2009. до 2018. носилац истраживања била је компанија Ракита доо са већинским канадско-америчким капиталом. У марту 2014. године, тим геолога који су радили на пројекту, састављен од српских, канадских и америчких инжењера добио је најпрестижнију награду на свету за World Class Discovery у области рударства, тзв Thyer Lindsley Award.
Пројекат се састоји из горње и доње зоне лежишта. У истраживања, студије, пројектовање и сл. у том периоду уложено је око 150 милиона долара. Крајем 2018. године права на истраживања минералних сировина купује кинески Zijin Mining Group. Трансакција која је тада извршена на берзи у Торонту (Toronto Stock exchange) између канадске рударске компаније Nevsun resources (власник Ракита доо) и кинеског Зиђина, односила се на горњу зону лежишта. Трансакција је извршена без учешћа Владе РС која је власник рудног тела, и износила је око 1.3 милијарде долара, иако је 2011. српска легислатива омогућила такав вид преноса права на истраживања у оквиру нашег фискалног система. Накнадно, у априлу 2020. извршена је још једна трансакција, тачније измедју Зиђина и америчке рударске компаније Freeport McMorran у вредности од 400 милиона долара која се односила на права на истраживања доње зоне лежишта које су Американци задржали из ранијег периода кроз JV уговоре са Канађанима.
Zijin Mining Group је такође крајем 2018. склопио Уговор о стратешком улагању са Владом РС који се односи на 2/3 удела у власништву РТБ БОР у вредности од 350 милиона долара са обавезом улагања у износу од 1.2 милијарде долара у наредних 5 година, која се у пракси не спроводи предвиђеном динамиком и уговором. Проблем је и што Надзорни одбор РТБ готово уопште не заседа, иако је Влада РС делегирала своја 2 представника.
Пројекат Чукару Пеки налази се на територији Града Бора, преко пута Борског аеродрома, на 7 км удаљености од постојећих рудника РТБ БОР. Аеродром са пистом дужине 1,3 км се налази поврх рудног тела у горњој зони лежишта и у власништву је Републике Србије, ЈП Аеродроми Србије. Кинески Зиђин није хтео да понуди да купи аеродром, тврдећи да метод откопавања руде неће угрозити стабилност на површини. Такав случај до сада у свету није забележен. Наредни период показаће каква је судбина аеродрома.
Кроз историју рударства у РТБ Бор у периоду од 1903-2019,укупно је експлоатисано око 1.5 милиона тона метала бакра као финалног производа. Такође, паралелно је вршена експлоатација и рафинација злата за потребе СФРЈ, СРЈ и касније РС.
Пројекат Чукару Пеки предвиђа експлоатацију око 1,5 милиона тона бакра у горњој зони у периоду од 2022 – 2035. (15 милијарди долара прихода по тренутним ценама бакра и злата). Министарство рударства и енергетике издало је 2020. године у априлу одобрење за изградњу објеката на површини у оквиру Пројекта. Остало је да Зиђин уради јос 2 рударска пројекта који се односе на прераду и одлагање руде и јаловине, и исходује неопходне дозволе како би започео са експлоатацијом крајем 2021 или почетком 2022.године ако за то добије све неопходне дозволе од надлежних органа (Министарство рударства и енергетике, Град Бор, Републичка дирекција за воду, Министарство грађевинарства итд.). Тренутно Зиђин ради на овом пројекту без свих „папира”. Било је инцидената на пројекту попут пожара у кампу у коме живе кинески радници.
Период од 2035 – 2085 године предвиђа изградњу инфраструктуре за потребе експлоатације доње зоне лежишта која би износила 12 – 15 милиона тона бакра и 150 тона злата вредности преко 100 милијарди долара. Експлоатација доње зоне предвиђа тоталну измену планских докумената источне Србије на великој површини од неколико хиљада хектара, посебно узимајући у обзир планове кинеских партнера да изместе комплетно становништво Општине Мајданпек, неколико великих борских села укључујући највеће у Србији, Злот. На том месту предвиђено је јаловиште за прерађени рударски отпад из доње зоне. Становници Злота, као пример, нису дозволили изградњу мини хидро централа на њиховој територији.
Такође, због загађења ваздуха у Бору изазваног проблемима са технологијом и процесима прераде у топионици у коју је Влада РС од 2010 – 2014.уложила 350 милиона евра, РТБ Зиђин тренутно извози концентрат бакра у Бугарску и Кину, и на тај начин РС неће бити у прилици да убира рудну ренту која је једини директни приход и накнада за коришћење природних ресурса наше земље.
Како решити проблем арсена
Еколошки проблем у вези са лежиштем Чукару Пеки налази се у чињеници да руда, посебно у горњој зони лежишта, садржи велики проценат aрсена. Просторни план РТБ-а почео је да се ради 2011. и десет година касније није усвојен. Он предвиђа исељење места Кривељ и адекватну накнаду
Према плану будућег развоја рудника бакра и злата Чукару Пеки, током прве три године рада рудника, почевши од 2021. године, вршиће се експлоатација руде са високим садржајем бакра у горњој зони рудника. Годишња производња концентрата бакра који садржи метал бакра, са просечним уделом арсена од 0,34-1,7%, износиће 100 000 тона. У периоду који следи после четврте године експлоатације и који ће трајати више од десет година, са постепеним падом садржаја бакра у руди, просечна годишња производња концентрата износиће око 66 000 тона, док ће садржај арсена у концентрату бити 1,01%, што је укупно 4167т арсена на укупну годишњу производњу концентрата.
Према развојном плану компаније Zijin Bor Copper, производња бакарног концентрата из властитих рудника достићи ће крајем 2021. године 80 000 тона, а крајем 2024. 120 000 тона. Колико је реалан план убрзо ће бити јасно. Концентрат ће се топити у борској топионици. У овој топионици се сада производи 80 000 тона катодног бакра годишње. Планирано је да се кроз пројекте техничког унапређења, реконструкције и проширења капацитета, који су започети крајем 2018. године, између осталог изгради и постројење за технолошки процес који омогућава детоксикацију арсена. Предвиђени рок за завршетак пројеката је крај 2021. године, када годишња производња катодног бакра треба да нарасте до 150 000 тона.
Будући да је садржај арсена у бакарном концентрату из „властите“ производње компаније Зиђин Бор РТБ прилично низак (нижи од 0,03%), могуће га је комбиновати са концентратом добијеним из рудника Чукару Пеки и заједно топити. По завршетку пројеката технолошког унапређења у компанији Зиђин Бор, на основу капацитета обраде, рудник Чукару Пеки ће продавати 30 000 тона бакарне руде топионици Зиђин Бор, а тај материјал ће се топити заједно са бакарним концентратом из властите производње компаније Зиђин Бор, при чему ће се у топионици на крају добијати концентрат са садржајем арсена 0,197%. Купци преосталих 36 000 тона бакарног концентрата биће компаније из Бугарске и других земаља.
Истовремено, услед чињенице да бакарна руда из доње зоне лежишта не садржи арсен, компанија ће убрзати развојну динамику доње зоне, са циљем да се што пре изграде производни погони дневног капацитета од 60 000т, док ће годишња производња концентрата са 20% бакра износити 700 000 тона. Када се та количина помеша са 36 000т метала бакра добијеног из горње зоне, бакарни концентрат имаће садржај арсена од 0,17%. Овакав амбициозан план је изузетно тешко реализовати али је као такав представљен у министарству енергетике пре неколико година.
До сада није нађена технологија за унапређење рада постојеће топионице. На изградњу нове, кинески партнер се није одлучио, јер очигледно нема такву уговорну обавезу.
Следећи проблем у вези са заштитом животне средине се поставља када се размишља о третману пиритне руде, која такође садржи велике количине арсена и осталих штетних метала, а претходи рафинацији племенитих метала, а највише злата. Оно сто Зиђин планира, јесте да се пиритна руда из рудника Чукару Пеки обрађује се применом технологије калцинације и хлорирања чиме се добијају гвоздени пелет и сумпорна киселина, а такође остварује свеобухватна искористивост драгоцених елемената. Ова технологија има добре економске и еколошке показатеље, њоме се остварује уштеда енергије, и не резултира испуштањем отпадне воде и шљаке. У наредном периоду извршиће се додатне провере економске исплативости ове процесне технологије и утврдити конкретни услови њене изводљивости.
Решење за препреке – нови приступ проблемима
У случају да Зиђин не сагради нову топионицу која ради по светским еколошким стандардима за које се компанија обавезала уговором о стратешком партнерству и логично треба да поштује законодавни оквир у области заштите животне средине, она ће извозити концентрат из Чукару Пеки и РТБ-а у Бугарску, Кину итд и Србија ће остати без значајног дела прихода од рудне ренте.
Због таквих и сличних проблема, Зијин ђе дошао у сукоб са владом Папуа Нове Гвинеје претивши њиховим званичницима да ће угрозити њихове односе са Кином. Нешто тактичнији став има Рио Тинто и амерички Frееport Mc Moran у Индонезији, када је Рио Тинто након захтева тамошње владе одлучио да уложи 2.5 милијарди долара у изградњу нових топионичких капацитета и санирања осталих негативних еколошких последица на животну средину као последица вишегодишњег рударења, поготово загађења воде.
На градилишту новог рудника Чукару Пеки нема много српских држављана који су запослени, нити домаћих фирми које тамо изводе радове. Стално запослених има око 50. Такође, има само неколико домаћих добављача услуга и добара, грађевинских фирми у износу од неколико процената од укупне вредности инвестиције у рудник. Кинеских радника има око 1000. Домаћа привреда нема значајне користи јер нису ангажовани домаћи људи и домаће компаније у значајнијем броју.
Канадска компанија која је управљала пројектом у ранијем периоду направила је студију у сарадњи са Дилојтом о плану развоја рудника у редовним тржишним условима, која предвиђа да поред свих финансијских прихода и бенефиција које би држава Србија имала на овом пројекту, запошљавања нових 1.500 радника у Чукару Пеки и слично.. Бор и Србија би поред тога добили девет хиљада нових радних места у услужним делатностима на свако појединачно ново радно место у новом руднику. Студија је добар основ за нове преговоре Владе Србије и кинеског партнера који би овај велики рудни ресурс ставили у службу привредног раста и развоја домаће привреде.
