Балкан Фокус: ДРАГУЉ ПРАВОСЛАВНЕ ПОЉСKЕ –ЦРKВА СВЕТОГ ДУХА У БЈАЛИСТОKУ

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
viber_image_2021-10-13_21-06-00-430

Данас у овом граду Јевреја готово и да нема, а скоро 90% њеног становништва чине католици.
Друга верска група по величини су православци. Има их око 8% и највећим делом су то Белоруси, затим Пољаци, Украјинци, Руси…

 

Пише: Горан K. Николић

На североистоку Пољске, уз саму границу са Белорусијим и Литванијом налази се град Бјалисток. Средиште је Подласког војводства и највећи град овог дела Пољске.

Према попису из 2012 град је имао 294.193 становника. До Другог светског рата у њему је живело је 63% Јевреја и он је био њихов значајни културни и привредни центар.

У њему се родио и Лазар Лудвиг Заменхоф (1859-1917) творац есперанта (планског међународног језика).
Данас у овом граду Јевреја готово и да нема, а скоро 90% њеног становништва чине католици.
Друга верска група по величини су православци. Има их око 8% и највећим делом су то Белоруси, затим Пољаци, Украјинци, Руси…У Бјалистоку или Белостоку, како Руси и Белоруси зову овај град, налази се 12 православних цркви (од тога је једна војна), Православни културни центар, радио Ортодоксија, Братство светог Ћирила и Методија, Братство православне омладине, Хор Аксион. На Бјалисточночном Универзитету налази се и катедра за православну теологију.

Издају се и часописи „Архе“, „Братске поруке“, „Фос“ и „Православни преглед“. У близини града се налази и неколико православних манастира
Драгуљ православља у Бјалистоку, а и читаве Пољске је цркава Духа Светог. Пројектовао ју је Јан Kабац и то је највећи православи храм у земљи. Почео је да се гради 80-тих година прошлога века, а освештан је 1999 године.
Читава црква је замишљена тако да симболише силазак Светога Духа на земљу. Зидови и купола имају форму пламених језика. Храм има пет купола и оне симболизују Исуса и четворицу евангелиста. Брод је величине 800 м2 и у основи је осмоугаоник. Са источне стране налази се олтарни простор подељен на главни и бочни олтар (посвећен нашем Светом Сави). Аутор иконостаса је такође Јан Kабац и он подсећа на облик црквених купола.


Иконостас је настајао током десет година, а само зрење и сушење дрвета храста трајало је 4-5 година. У резбарењу су радила четири уметника из Минска и четири из Почајева. Простор између слика светаца је испуњен мотивима биљака, винове лозе, као и крстова и ружа. Иконе за иконостас – укупно 260 – урадили су Виктор Довнар и Александар Лос.


Зидови цркве покривени су фрескама укупне површине 6.500 квадратних метара. У главној куполи, у горњем делу, стоји натпис: „Свети, свети, свети је Господ над војскама, напуни небо и земљу славом Својом“. Испод су бројни херувими и серафими. Испод прозора у куполи су нацртани ликови анђела, а испод њих стоји цитат из 148. Ватреног, псалма:“ Хвалите Господа са неба, хвалите Га на висинама. Хвалите Га, сви анђели Његови, хвалите Га свом снагом. “. У олтарској соби налази се фреска Евхаристије , као и сцена васкрсења Лазара. У доњем реду фресака истиче се лик Христа у свештеничкој одежди и митри, окружен јеванђелистима и апостолима, који стоје на облацима. У западном делу куполе налази се још једна слика Христа – Судија који је стигао на дан последњег суда. На певници су иконе пророка, до којих, баш као и до апостола, допиру ватрени језици који се спуштају са куполе.

 

Непосредно уз цркву налази се звоник који ујено служи и као врата за улазак у двориште храма. Висок је 70 метара и у његовој основи је квадрат са 12 метрним странама. Украшен је грчким крстовима и мозаицима. У горњем делу торња налазе се композиције које приказују Христа са отвореним и затвореним Еванђељем, Богородицом и покровом Богородице. Испод се налазе иконе, у форми мозаика, Спаситеља, еванђелиста, Светог Григорија, Светог Николе чудотворца и Ченстоховске иконе Богородице. Укупна иконописана површина звоника износи 60 квадратних метара.

 

На звонику се налази десет звона од којих су четири изливена у Холандији а шест у Мађарској. Звона се значајно разликују по тежини. Највеће је тешко 800, а најмање 18 кг. Постоје четири мелодије звона и оне се мењају аутоматски. На врху звоника налази се и антена радио Ортодоксије (Православља).

И шта рећи за крај? Генерално се о Пољској у нашој јавности мало зна, а овом крају још мање. Ми Балканци смо склони да о овом, малом/великом народу, судимо са висне но стварност је сурова. Онај ко приђе ближе брзо ће се издувати и видеће да живота има на све четири стране. И зато главу доле, кофер у руке и пут под ноге.

Балкан Фокус

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас