Вредност биткоина је у главама људи, субјективна, али то не значи да ће он лако нестати, можемо га посматрати као део модерне уметности у којој неки предмети и без естетске вредности коштају милионе. Шта људи цене и како размишљају, није тако лако предвидети.
Пише: Славиша Тасић,
професор економије и писац билтена Тржишно решење
https://tasic.substack.com/
Зашто биткоин пада веома је често питање ових дана, а право питање је заправо зашто биткоин уопште има вредност. Некада је новац вредео због материјала од којег је направљен. Златни или сребрни новчић вредели су тачно колико и количина злата или сребра у њима. Негде у средњем веку схватили смо да не морамо носити злато и сребро са собом, већ можемо користити папир као тапију на тај метал. Кад однесем грам злата у банку, банка ми изда потврду да полажем право на то злато, а ту потврду онда могу директно користити као новац.
Доносилац потврде, сада новца, имао је право да подигне из банке заложени грам злата. То је био први папирни новац, у овом случају покривен златом и репутацијом банке која је обећала да ће грам злата чувати. Онда су у новац почеле да се мешају државе, да оснивају централне банке и да саме издају документа којима гарантују да ће исплатити обећани грам злата доносиоцу. Тако смо добили државни новац покривен златом и то смо звали златни стандард. Државе, за разлику од банака, имају монопол силе па им репутација није преко потребна. Временом су откриле да могу штампати више папирног новца него што стварно имају депонованог злата. Али када би такав папирни новац дошао на наплату, оне нису имале довољно злата да га откупе. Зато су објавиле „монетарну реформу“ и од тада, углавном од 1930-их, више немамо златни стандард већ државни папирни новац. Од тада се државе и не претварају да штампају новац на основу депонованог злата, већ штампају онако како одлуче. Иза државног папирног новца сада не стоји ни сребро ни злато, али није тачно да не стоји баш ништа. Стоји обећање да ће се централна банка контролисати у штампању и држати инфлацију ниском, обично не већом од 2%. Некима – америчкој, европској или јапанској централној банци – се више верује да ће то обећање испунити, некима мање.
Народна банка Србије такође има писмено обећање да неће имати више од 3% инфлације, али њено право обећање последњих година је имплицитно – да ће се курс динара стрикрно држати евра. Динар је, условно речено, покривен евром, а евро обећањем Европске централне банке да ће држати инфлацију ниском. Зато ни динар, ни евро не осцилирају по 20-30% на дневној бази као што ових дана ради биткоин.
Биткоин је приватна валута која нема власника, већ је вођена криптографским програмом који ни њен креатор више не може променити. Програм каже да ће на свету бити креиран само 21 милион биткоина у наредних 120 година и ту нико ништа не може. Тај програм је непромењиво обећање, чвршће од обећања било које централне банке и оно је основа његове вредности.
Проблем је, само, што биткоин није једини. Иза биткоина стоји програм, али иза крипто валута у целини не стоји баш ништа, ни програм, ни злато, ни обећање. Вас ништа не спречава да сутра направите други биткоин са врло сличним карактеристикама. И то се већ десило неких 10.000 пута. Толико данас има крипто валута, а многе од њих имају више потенцијала за конкретне примене од биткоина.
Биткоин је остао најскупљи зато што је био први. У почетку се мислило да ће се биткоин користити за јефтине и анонимне трансакције на светском нивоу. То извесно више није случај, јер биткоин мрежа није тако анонимна као што се мислило, а трансакције уопште нису јефтине. Све што биткоин ради, традиционални финансијски систем и друге крипто валуте раде боље. Биткоин данас вреди зато што има ауру прве и оригиналне крипто валуте, а не због било какве употребљивости коју други немају.
То што је сва вредност биткоина субјективна, у главама људи, не значи да ће она лако нестати. Ако мене питате добар део модерне уметности нема никакву естетску вредност, па ипак неке од тих ствари коштају милионе и већ деценијама држе вредност. Чак је и цена злата углавном субјективна и далеко превазилази његову класичну употребну вредност.
Управо зато што је сва вредност у главама људи, цена биткоина тако осцилира из дана у дан. Ту ништа не зависи од биткоина, јер он нема посебних функција, већ од тога шта ће људи ту и тамо мислити о биткоину. Ако мислите да ће други људи наставити да верују у њега, онда ће му вредност расти.
Ако мислите да ће се људи дозвати памети, или можда само окренути неограниченом броју других крипто валута, слажем се са вама. Али сетите се онда и да је једно обично бело платно апстрактног уметника недавно продато за 15 милиона долара. Вредност је субјективна. Шта људи други цене и како размишљају, није тако лако предвидети.
